REČ TRAVARA: MEŠAVINU RTANJSKOG ČAJA, MAJČINE DUŠICE, NANE I HAJDUČKE TRAVE SVI TREBA DA PIJU

by | 22.09.2022

 Mira Šišović, čuvena fitoterapeutkinja iz Čajetine otkriva univerzalni napitak koji podstiče cirkulaciju, poboljšava varenje i umiruje nervni sistem

 

Sadržaj članka

“Svaka šuma, livada i reka, neka budu apoteka” … geslo je pod kojim više od dve i po decenije porodica Šišović iz Čajetine neguje svoje zdravlje i svoju oazu lekovitog bilja. A ta oaza prostire se po šumama i proplancima Zlatibora, na oko hektar zasada bilja u Čajetini, u maloj porodičnoj manufakturi ove familije.

Opojni mirisi bosiljka, ehinacee, nevena, nikog ko kroči na porodično imanje Šišovića ne ostavlja ravnodušnim. Oni kojima su njihovi čajevi, tinkture i melemi pomogli tvrde da Šišovići svoje biljke gaje čista srca, pa zato i proizvodi koje prave uvek pomažu.

– Svaki novi dan, svaki proplanak je novi izazov. I među našim zasadima krenuli smo od nevena i bosiljka, a danas već imamo tu i rabarbaru, čuber, kaloper, ehinaceu, gavez, bljušt. Najveći blagoslov je kada se čovek zadovoljan vrati da uzme još čajeva ili melema za prijatelje, rođake… – kaže Mira Šišović, alfa i omega porodične fitoterapije nastavlja:

– Listovi kalopera se koriste za lečenje želuca i creva, poremećaje varenja i probave, protiv hemoroida, slabog apetita, grčenja creva, zatvora i nadutosti. Obloga ublažava ubod insekata, a cvetovi pomažu kod bolesti bubrega i bešike, deluju na pluća, pomažu kod nazeba, bronhitisa, kašlja i gripa. Čaj se pije po dve do tri šolje dnevno, a tinktura 10 do 15 kapi tri puta dnevno, ističe naša sagovornica.

Samo nekoliko koraka od kalopera je rabarbara, vrsta povrća, biljka nekada korisćena kod nas, a danas zaboravljena. Puna je korisnih kiselina, vitamina i minerala. Odlična je za probavu, regulisanje meta­bolizma, čišćenje or­ganizma, prirodni je laksativ. U vrtu Šišovića se gaji jer ulazi u sastav eliksira za imunitet, jačanje, čišcenje i otpornost organizma.

– Ovde je bljušt, u narodu poznat kao divlja tikva. Ima slična svojstva kao gavez u zarastanju rana i preloma kostiju, ali je jači i ne sme se stavljati kao obloga, ni piti kao čaj. Koristi se kao melem i tinktura koji se utrljavaju spolja. A bosiljak, moj omiljeni, gajimo na 10 ari, pomaže protiv nadutosti, upale bubrega i bešike, za ispiranje usta… Retka, ali dragocena biljka je i čuber, odlična za varenje, probleme sa želucem i crevima, a njegov jak miris pomaže protiv komaraca – objašnjava Mira.

Da na pravi način oseti bilje Miru je davno naučila baka, koja joj je u nasleđe ostavila svesku punu biljnih receptura.

Da li ljudi danas sve više veruju u fitoterapiju ili žele brža rešenja kroz lekove?

– Ljudi traže rešenja za svoje tegobe i kroz klasičnu medicinu i kroz fitomedicinu. Najčešće se dešava da dolazi do preklapanja, u smislu da se koriste i lekovi i biljni preparati. Ljudi kod nas veruju da lek dolazi iz prirode i ja se maksimalno trudim da svojim znanjem pomognem ljudima koji se odluče za fitoterapiju.

Koja kombinacija biljaka univerzalno deluje kod više oboljenja?

– Univerzalnim smatram nešto što podstiče cirkulaciju, poboljšava varenje i umiruje nervni sistem. Tu bih odabrala sledeću kombinaciju: rtanjski čaj, majčinu dušicu, nanu i hajdučku travu u jednakim količinama. Priprema: jednu supenu kašiku mešavine preliti sa 250 ml ključale vode, poklopiti i posle 15 minuta procediti i piti pre jela nezaslađeno. Može do tri šolje čaja dnevno.

Kakvu promenu ishrane savetujete?

– Treba koristiti sve organsko, na starinski način, onako kako su radili naši stariji. Sveže voće i povrće (neprskano), kvalitetne žitarice, mahunarke, koštunjavo voće. Svako, naravno, koristi ono što mu prija, a kod oboljenja digestivnog trakta promenu ishrane treba da prati i nadzor lekara.

Koje biljke ne smeju da se koriste istovremeno?

– Ne treba mešati više biljaka koje imaju slično delovanje jer se obično sa njima pretera… Na primer, više gorkih trava za stimulaciju apetita može jako da iritira sluzokožu želuca (iđirot, podubica, hajdučka trava, trava iva, kičica, lincura). Ne treba mešati ni biljke koje imaju suprotna delovanja na organizam… Na primer, zeleni čaj ili kafu sa biljkama koje umiruju (matičnjak, valerijana, pasiflora).

Da li kod visokog pritiska mogu da pomognu određene biljke?

– Biljke su efikasne u snižavanju pritiska. Postoje biljke koje opuštaju krvne sudove poput imele i bosiljka, zatim biljke koje smanjuju holesterol (beli luk, sremuš, artičoka), biljke koje utiču na cirkulaciju (ruzmarin, rtanjski čaj, ginko biloba, đumbir, ren, glogov plod i cvet) i jako važna grupa biljaka koje opuštaju nervni sistem jer mnogo ljudi je izloženo stresu i na njega reaguju pritiskom. Među tim biljkama su majčina dušica, lipa, matičnjak i valerijana.

Na koji način možemo da držimo holesterol u referentnim vrednostima?

– Uz držanje režima ishrane, biljke mogu pomoći i kod holesterola i kod triglicerida. Kada je u ishrani zastupljena masnija hrana najbolje je uzimati artičoku. Ona ometa usvajanje masnih kiselina u tankom crevu… Sikavica je biljka koja potpuno oporavlja jetru i mislim da je izuzetno važno da se ona koristi jer štiti jetru od lekova i svih drugih štetnih produkata metabolizma. Beli luk i sremuš su dokazane biljke koje snižavaju nivo holesterola u krvi.

Tagovi:

bosiljak ehinacea holesterol Mira Šišović neven travarka visok pritisak
Povezane vesti