NAJPOZNATIJI TRAVARI REGIONA – BORUT ZUPANČIĆ: OBLOZI OD ZELENOG OVSA POMAŽU KOD VEĆINE BOLESTI

Borut Zupančič iz Škofljice nastavlja tradiciju svog pokojnog dede, međunarodno poznatog travara Ivana Maršiča koji se biljnim preparatima izlečio od teške bolesti. Potom je istim preparatima uspešno pomogao mnogim ljudima, od kojih je službena medicina digla ruke

 

Čuveni jugoslovenski travar Ivan Maršič počeo je da se bavi travarstvom, zbog svoje teške bolesti, davne 1962. godine, kada mu je bilo tek dvadeset i sedam godina. U to doba radio je kao policajac na železničkoj stanici u Ljubljani. Imao je izuzetno jaku gnojnu upalu bubrega sa fistulama. Lekari su predviđali najviše mesec dana života ako ne ode na operaciju. Bolovi su bili toliko jaki, da je često padao u nesvest. Dobijao je i mnogo lekova, ali mu nisu pomagali.
Prisetio se roditelja, koji su tokom njegovog detinjstva brali lekovito bilje i besplatno lečili bolesne i ranjene ljude. Kad je čekao na tešku i riskantnu operaciju, počeo je da shvata da je sam odgovoran za svoje zdravlje i otkazao ju je. Istog dana napustio je sve poroke i prirodnim sredstvima pomogao sebi. Njegova žena mu je takođe pomogla. Od tada više nikada nije tražio lekarsku pomoć. U roku od tri nedelje stao je na noge i morao je da ode na posao jer nije dobio bolovanje zbog otkazane operacije.
Za tadašnju medicinu to je bilo čudo, niko nije mogao da veruje. Informacije su se brzo širile i postao je toliko tražena osoba da je morao da izbegava ljude, ako je želeo da ima barem malo privatnosti. Ugledni novinari su takođe puno pisali o njemu, posebno u Srbiji i Hrvatskoj. Tako su nastale i dve knjige o travaru Maršiču.
Odlučio je da nastavi rad svojih roditelja. Njegova zahtevna služba nije mu dopuštala mnogo vremena, pa je svoju jedinstvenu biljnu mast stvarao noću. Trebalo mu je još deset godina da napravi savršen recept, a mast i danas porodica izrađuje po istoj recepturi. Koriste je čak i u nekim bolnicama za rehabilitaciju osoba sa invaliditetom i bolesnika sa cerebralnom paralizom.
Početkom sedamdesetih godina prošlog veka počeo je da proizvodi i dve mešavine čaja i biljnih kapi, koje su takođe imale veliki uspeh u lečenju.
Pomagao je mnogim siromašnim ljudima da ozdrave, jer mu je zadovoljstvo pacijenata značilo više od zarade. Iz tog razloga, Maršičeva mast stekla je status narodne masti.
Nakon višegodišnjeg uvođenja u posao, unuk Ivana Maršiča, Borut Zupančič, godine 2012. preuzeo je proizvodnju iz dedinih ruku.

Kako i kada ste se zainteresovali za bilje?
– U detinjstvu me bilje nije mnogo zanimalo, iako sam od malih nogu znao da ću jednog dana morati da preuzmem taj zahtevan posao. Često sam mislio da neću moći da se nosim sa tim. Moj deda i ja smo mnogo putovali slovenačkim selima. Upoznao sam veliki broj naučnika, lekara i inženjera iz različitih privrednih grana, sa kojima je moja deda sarađivao na brojnim zdravstvenim projektima. Sve vreme pomagao sam i u fizičkim radovima na terenu. Oko 2009. godine počeo sam sve više da se upuštam u travarstvo i savetovanje. Od dede sam postupno sticao stručna znanja, a od njegovih saradnika radno iskustvo. Kako sam počeo da se osamostaljujem, tako me je travarstvo u potpunosti preuzelo. Sav moj rad dodatno se nadograđivao pohvalama i povratnim informacijama kupaca.

Vaša porodična tradicija seže i pre Vašeg dede?
– Počeci sežu u vreme od pre nekih devedeset godina (oko 1930. godine). Na području Kočevskog gozda, moj pradeda Jože Maršič i prabaka Marija bavili su se lečenjem i proizvodnjom ćumura, kako bi zaradili nešto novca za izdržavanje porodice. Dobar glas proširio se nadaleko, pogotovo kad su izlečili poznatog španskog borca Aleša Beblera. Tokom rata, moj pradeda je bio bolničar i pomagao je u uspostavljanju partizanskih bolnica. Deda Ivan im je, još kao dete, pomagao u poslu. Moj deda se travarstvom nije bavio iz finansijske koristi. Samo je želeo da se izleči uz pomoć porodice. Bolesni ljudi su to ubrzo saznali i hteli su da pomogne i njima. Znali su i po nekoliko dana da kampuju ispred njegovog stana, samo da bi dobili savet i biljnu mast. Neki su i donirali novac za razvoj opreme za masovnu proizvodnju.

Da li ste Vi lično uspeli da rešite bilo koji od svojih zdravstvenih problema nekom biljkom?
– Srećom, do sada nisam imao većih zdravstvenih problema. Međutim, zna da mi se dogodi poneki mali problem ili povreda. Za sada sve svoje probleme rešavam samo biljnom mašću i ne koristim pojedinačno bilje. Međutim, ako se razbolim od neke ozbiljnije bolesti, svakako ću da nastojim da pomognem sebi oblozima od zelenog ovsa. To je lek koji efikasno leči skoro sve unutrašnje bolesti. Moj deda je tako izlečio bubrege pre šezdeset godina, i to neposredno pre nego što su mu otkazali.

Kažete da travarstvo nisu samo proizvodi, već i razgovori, saveti i deljenje iskustva. Zbog kojih problema vam se ljudi obraćaju?
– Saveti su važniji i od samih proizvoda. Ako neko nije upoznat ili se ne pridržava mojih saveta, proizvodi sami po sebi ne mogu tek tako da uklone zdravstvene probleme. To odmah otvoreno kažem svakom kupcu, kako ne bi očekivao da se dogodi čudo. Lekovito bilje i biljni proizvodi samo su jedna vrsta lekovitih suplemenata. Mnogo veću lekovitu moć ima zdrava ishrana, koja je temelj svakog lečenja, i sa kojom ne bi trebalo da prestanemo ni nakon izlečenja. Bolesti koje polako napreduju mogle bi da se eliminišu već pravilnom isranom. Danas je dostupno mnogo postova o zdravoj hrani. Podržavam većinu tih informacija. Međutim, ljudi su nedovoljno upoznati sa pravilnom pripremom zdravog obroka. Najvažnije je kako se hrana pravilno termički obrađuje i kada se dodaju začini.

Ko Vam se najčešće javlja?
– Ljudi nam se obraćaju sa najrazličitijim problemima, od najmanjih do vrlo ozbiljnih. Obraćaju nam se čak i potpuno zdravi ljudi iz preventivnih razloga. Ljudi se najčešće susreću sa metaboličkim problemima, na koje ishrana ima vrlo jak uticaj. Međutim, iz toga se mogu razviti brojne, naizgled nepovezane bolesti. Opšte je poznato da se uzrok većine bolesti nalazi u probavnom traktu. Obraćaju nam se i osobe koje boluju od neizlečivih bolesti, kako bismo im pomogli da barem na neki način ublaže simptome bolesti. Ako u tome uspemo, presrećni su i osećaju se kao da su izlečeni.

Prema vašem iskustvu, šta ljudima danas najviše smeta?
– Ljudi najviše pate zbog nedostatka vremena koje bi trebalo da posvete sebi i brizi za svoje zdravlje. Na poslu često imaju nezdrave obroke koje moraju brzo da unesu. Kao rezultat, imaju brojne probleme sa probavom, pogotovo kada preteraju sa konzumiranjem kafe i pušenjem. Tu je još i stres koji usporava probavu i uzrok je nesanice. Mnogi su svesni posledica ovog začaranog kruga i traže sva moguća rešenja, ponekad, nažalost, pogrešna i skupa.

Ljudi postaju svesniji, vraćaju se prirodi. Prepoznajete li to i u sebi?
– Želja za prirodom postaje sve jača jer smo sve više zatrovani nedaćama savremenog života. Zahvaljujući mobilnom internetu, danas ljudi imaju više mogućnosti za ostvarenje sopstvenih ideja i otkrivanja sveta oko sebe. Priroda se sve više promoviše u turizmu i privredi. Polako se vraćaju stare sorte žitarica i voća. Ljudi traže lokalnog, ekološki osvešćenog odgajivača ili teže da sami proizvedu.