KAKO JE ILIJA TRAVAR PRONAŠAO SVOJ MIR I SREĆU U VRMDŽI

U Ministarstvu spoljnih poslova radio je do 2012. godine i dao otkaz na mestu višeg saradnika u protokolu ministarstva. U selo Vrmdža došao je godinu dana ranije i kupio početnih 50 ari obradivog zemljišta, a naknadno je kupio još četiri i po hektara sa okućnicom, koja još uvek čeka na renoviranje.
- Promena sredine u početku je bila veoma neprijatna za mene, jer me starosedeoci nisu odmah prihvatili, ali vremenom se njihov odnos promenio. Nepoverenje je nestalo kada su shvatili da sam na selo došao da ostanem i da sam zaista promenio način života i zanimanje - kaže Travar.
Na pitanje kako su prijatelji, rodbina, poznanici doživeli njegov odlazak na selo, Ilija kaže da su bili šokirani.
- Odluku je posebno teško prihvatila porodica, jer nije razumela moje motive za tako drastičnom promenom. Najveći nesporazumi ticali su se moje odluke da u današnjim uslovima napustim državni posao - objašnjava naš sagovornik.
Travar je, bez obzira na sve, održao veze sa porodicom i prijateljima i nije se otuđio. To mu mnogo znači i drži ga u uverenju da su njegove odluke bile ispravne. U Vrmdžu se, osim njega, doselilo dvadesetak porodica iz grada, najviše iz Beograda i iz Vojvodine. Čak imaju i dve bebe novih stanovnika sela.

Naš sagovornik obožava prirodu, a što je još važnije, poštuje načela zdrave ishrane. - Hranim se povrćem koje proizvedem i meso koristim vrlo retko u ishrani. Zbog tempa života i posla ne stižem da se pridržavam svih pravila organske ishrane, ali zato slobodno vreme provodim u prirodi istražujući i učeći o lekovitom bilju - objašnjava on.
Bavi se proizvodnjom organskog povrća i voća i cilj mu je da proizvede sve što se nalazi u tradicionalnom srpskom tanjiru. Od nedavno je počeo da se bavi i organskim začinima koja sadrže četiri vrste povrća, gljive, lekovito bilje i samo dvadeset posto soli.
- Sa plasmanom nemam problema, jer kod nas još uvek nema mnogo organskih proizvođača hrane i moji proizvodi su traženi na beogradskoj pijaci. Od semena koristim samo autohtone sorte, a dobijam ih i u razmeni sa kolegama - kaže Travar.

U proizvodnji koristi samo prirodna sredstva za zaštitu billja.
- Moje imanje se nalazi u potpuno čistoj sredini, gde nema konvencionalne proizvodnje, i problemi zagađenja smanjeni su skoro na najmanju meru. Koristim prirodne preparate, dobijene od biljaka koje su pogodne za tu namenu. Radim plodored prilikom proizvodnje povrća. Trudim se da imam što više vrsta biljaka na jednoj parceli koje žive u međusobnom skladu i dopunjavaju se na različite načine, na primer u borbi sa korovom - ponosno ističe ovaj mladi proizvođač.
Sam se bori i sa administracijom, vodeći knjige sa evidencijama i postupak za sertifikaciju. Za sredstava iz fondova ima uslova i nada se da će uspeti da ih dobije za nabavku osnovne mehanizacije.
Glavni izazov za Iliju biće povećanje proizvodnje i obradivih površina. Kao prepreku u realizaciji svoje vizije vidi nedostatak radne snage u sezoni radova.
- Na raspolaganju sam da držim predavanja o svojim iskustvima iz organske proizvodnje i spreman sam da motivišem što veći broj mladih ljudi da se opredeli za ovaj način života, zasnivanju samoodrživih domaćinstava na selu, po načelima koje podržavaju takav način života i standarde boljeg života kojima svi težimo, samo na drugačiji način. O životu na selu postoje predrasude koje je potrebno razbiti i predstaviti ga realno, sa svim prednostima i sadržajima koje pruža pojedincu i porodici kao temelju društva - dodaje ovaj vredan čovek.