SLATKA PRIČA IZ ŠPANIJE: PČELE NA OBODU METROPOLE

Luis Alehandro Noriega radio je više od dvadeset godina u različitim firmama u Španiji i Francuskoj, uglavnom poslove u komercijali i menadžmentu. Za Lekoviti med objašnjava zašto je odlučio da 2017. napusti kancelariju i posveti se pčelarstvu

Vodili su me ljubav prema priodi, selu, životinjama, poštovanje prema okolini, ali iznad svega želja da moja deca rastu i obrazuju se kao ekološki svesna bića koja znaju da jedinoj planeti koju imamo moramo da vratimo makar malo od onoga što nam daje. Kao pčelari možemo da pomognemo u očuvanju sredine: naše pčele u kraju u kojem živimo oprašuju biljke – objašnjava za Lekoviti med Luis Alehandro Noriega, koji sa suprugom Sesilijom brine o pčelama na obodu Madrida, šta ga je motivisalo da posao u kancelariji zameni radom na cvetnim livadama.
– Naše poslovno iskustvo naučilo nas je da shvatimo vrednosti ekologije u očuvanju sredine, tu ekonomija i ekologija moraju ići ruku pod ruku. A vrednosti se iz priode prenose sa nas, na radnike, naše saradnike i kupce naših proizvoda. I svi oni te vrednosti prenose dalje, u svoje porodice i krugove u kojima se kreću. Verujući u prirodu od samo dve košnice, u okruženju bez pesticida i drugih hemikalija, uz strast i vreme stvorili smo Miel de la Sierra.

Alehandrov pčelinjak za svoje mesto na tržištu mora da se izbori sa mnogo većim i ozbiljnijim igračima. Kaže, to nije lak put, ali dodaje da su potrošači u mnogome promenili mentalit. Sve više se traže proizvodi koji su manje industrijski obrađeni, koji su stvoreni na nekoliko kilometara od njihovog doma i što je moguće više prirodni su.
– Mislim da je, uopšteno govoreći, apikultura u Španiji potcenjena i prosečna cena meda na tržištu je mala jer je prvenstveno obara velika količina uvoznog kineskog meda. A koliko je cena nerealna, najbolje se vidi ako se uporedi cena u španskim i, na primer, francuskim i nemačkim radnjama: naš med je četrdeset posto jeftiniji. Takođe, zakoni nisu baš precizni kada se radi o označavanju meda, što dovodi do zabune potrošača. Zato, velike količine meda koje se nude u samoposlugama su mešavine meda sumnjivog porekla, a često se uopšte i ne radi o medu.

Slično situaciji u Srbiji, španski pčelari dobijaju pomoć od države, međutim kako će ta pomoć izgledati zavisi od svakog regiona ponaosob. Konkretno, Madrid od ove godine, iz posebno formiranih fondova, pomaže pčelarima koji ne sele košnice. Alehandro objašnjava zašto je to tako:
– Vlasti su shvatile koliki je značaj pčela i kako one utiču na okolinu. Zato je pomoć i namenjena onim pčelarima koji košnice ostavljaju u okolini Madrida i predstavlja kompenzaciju za sve ono što pčele putem oprašivanja, pa i kroz ekonomsku dobit, daju prirodi i ljudima.
Alehandro ističe da su u Madridu uslovi za pčelarenje odlični, iako se na prvi pogled ne čini da je tako. Klima je idealna, a postoje i velike slobodne površine, bez građevina i industrije, i zato madridski pčelari mogu da ponude raznovrstan med vrhunskog kvaliteta.

– Naše su pčele tokom proleća na planini, na oko hiljadu metara nadmorske visine, gde nastaje med od majčine dušice, a prati ga naš poznat, mnogo nagrađivan med od divljeg cveća. Tokom leta, košnice su jugoistočno od Madrida i odatle stiže suncokretov i med od lavande. Generalno, Španci najviše koriste cvetni med kao jednu od najzdravijih namirnica ali i kao lek, naročito kod bolesti disajnih organa.
Alehandro savetuje da ako dođete u Španiju svakako probate sve vrste meda do kojih dođete. Siguran je da ćete uspeti da pronađete svog favorita, bilo da volite blaže ili jače ukuse, tamniji ili svetliji med, monofloran ili od jedne biljke.

– Naš omiljen med svakako je med od divljeg cveća, a uz jogurt i za slatkiše koristimo lavandin – napominje Alehandro, kome se gotovo svakodnevno u poslu oko pčela pridružuju sinovi. Iako su mali da bi pomogli u poslu, pčelarski podmladak Gabrijel i Tomas polako uče najslađi zanat na svetu. Dečaci najviše uživanju kada ih posete drugari, što je idealna prilika da se najmlađi upoznaju sa životom pčela ali i značajem koji one imaju na prirodu i život na planeti.

Pčelarski savet:  prehlada beži od meda 
– Svi u kući uzimamo najmanje jednu kašiku meda svaki dan, a u doručak dodajemo polen i mislim da smo, zahvaljujući ovim poklonima naših pčela, savršeno zdravi. Naši sinovi se ne razboljevaju i nikad im nedostaje energija.
Imamo malog rođaka koji je stalno bio prehlađen, često bi se prehlada iskomplikovala. Ali, uzimajući med i polen za doručak, prehlade su se proredile, skoro da više nije bolestan a komplikacije su daleka prošlost – objašnjava Alehandro.

Foto: mieldelasierra.com