SAVET PČELARA: ZA ŽELUDAC MED OD KESTENA, ZA MIRNE NERVE BAGREMOV

Pet generacija pčelara porodice Antolčić iz Velike Gorice

Bračni par Antolčić iz Velike Gorice sezonu nije počeo srećno: puno pčelinjih zajednica izgubili su u katastrofalnom zemljotresu koji je nedavno pogodio Zagreb i okolinu. To ih ipak ne sprečava da i dalje budu optimisti. A kako je pčelarska priča počela, pitali smo predstavnika četvrte generacije pčelara iz ove porodice, Jasminu Antolčić.

– Naš pradeda Franjo Čunčić počeo se baviti pčelarstvom 1935. godine, prvenstveno za vlastite potrebe. Tokom godina proširio je pčelinjak i vremenom meda je bilo sve više, pa i za prodaju. A prodavao ga je u Kučama, gde je i živeo. Njegov sin Slavko nastavio  je proizvodnju, prvo iz stacioniranog pčelinjaka, da bi 1985. počeo da seli košnice u okolinu Vrbovca, Petrinje, Lonjskog Polja. Kako je meda bilo sve više, stizao je i do kupaca na tržnici Utrine i u Zagreb. Tradiciju su nastavili kćerka Marica i suprug Stjepan koji znanje prenose na sina Tomislava, mog supruga. Od 2004. godine registrovali smo poljoprivredno gazdinstvo, čija je osnovna delatnost pčelarstvo. Iskreno se nadamo da će naša kćerka Dora biti peta generacija pčelara.

Jasmina je u posao s pčelama stupila udajom 1997. godine. Ulazak u porodicu koja se generacijama bavila pčelama značio je i nastavak tradicije. Odlično pozicionirano imanje, obilje medonosnih polja ali i velikog tržišta u blizini omogućilo je proširnje pčelinjeg fonda i lakši plasman proizvoda. Trenutno brinu o oko sto dvadeset košnica.

Iako su znanje, kao i u većini pčelarskih porodica, stekli od starijih ili sami, Jasmina savetuje svakom ko želi da se bavi pčelarstvom da prođe i obuku.

– Pred ulazak Hrvatske u Evropsku uniju ukazala nam se prilika za obuku, uz sufinansiranje, za zanimanje pčelar. Među prvim polaznicima smo bili i suprug i ja, kao i naše kolege pčelari iz okoline. Znanje i praksu smo imali,  pa nam je svima škola došla kao prijatno druženje. No svima koji ulaze u posao s pčelama toplo preporučujem obuku. Osnovi biologije pčela, osnove pčelarenja i praktični deo nastave pomoći će svima koji ozbiljno žele da se bave pčelarenjem – objašnjava Jasmina. 

Ova pčelarska porodica živi u Velikoj Gorici a njihovi se pčelinjaci nalaze u krugu od stotinak kilometara, tako da ih nedavan katastrofalan zemljotres nije zaobišao. Ipak, to nije uticalo na ponudu meda: uljana repica, bagrem, amorfa, kesten, lipa, medljikovac i nana redovno su dostupni kupcima, dok ove godine Antolčići  planiraju da ponudu prošire i suncokretovim medom. A prave i med sa  dodacima: vitaminom C, aronijom, propolisom, polenom, kao i matičnu mleč, kozmetiku. Hedonistima je na raspolaganju med uz dodatak pomorandže, cimeta ili čokolade.

– Uvek volim da pomenem amorfu (bagremac) i nanu. Paša je i za jednu i drugu u Parku prirode Lonjsko polje. Ono je prirodno stanište četiri vrste nane. Nažalost, sve je manje stoke na ispaši pa je nane iz godine u godinu sve manje i manje i bagremac kao invazivna biljka ,guši, nanu. Takođe bih izdvojila kestenov med koji je jako dobar za želudac, ali ga ljudi izbegavaju zbog pomalo gorkog ukusa. Bagremov je odličan za smirenje, nesanicu, kao pomoć disajnim organima, cvetni je odličan borac protiv alergija jer sadrži mnoge vrste polena, lipov se prepourčuje kod povišene temperature, nana je bogata vitaminom C, a medljikovac mineralima. Osim meda, dobrim se pokazao sirup s borovim iglicama, pogotovo u doba pandemije. Pravimo ga s medom, ne sa šećerom. I kompletno je naš proizvod – od branja iglica do pakovanja – kaže Jasmina.

Na  pitanje da li država pomaže hrvatskim pčelarima i na koji način, Jasmina objašnjava:

– U Hrvatskoj država pomaže pčelarima sufinansirajući nabavku nove pčelarske opreme. Mi to ipak nismo koristili jer je neisplativo. Kupovina nove oprema, čak i uz podsticaj, uveliko premašuje cenu polovne, koja je u poslednje vreme veoma pristupačna. U poslednjih nekoliko godina mnogi  su se zaleteli u pčelarstvo, pokupovali novu opremu, ali su brzo odustali pa je sada jeftino prodaju. 

Gotovo da nema vrste meda ovih pčelara koja se nije okitila diplomom: med od kupine, lipe, bagrema, cvetni, kestenov. Ovaj poslednji Jasminu podseća na najzanimljiviji pčelarski dan u životu:

–  Selili smo na kesten, starim kamionom. Naravno, u sred noći. Prvo su nam otkazale kočnice. Nekako smo to rešili i penjemo se na poslednju uzbrdicu. A onda, kamion stane. Gotov je. I krene nizbrdo. I opet nekako stane. Pokušavali smo da ga pokrenemo, i ne ide, ne ide. Srećom, našli smo se u selu i probudismo nekoga da nađemo traktor. Krenemo da skidamo košnicu po košnicu s kamiona (pajserom), pa tovarimo na traktor. Onda, istovarimo. Sve ručno, i to šezdeset i šest komada. Traktor došlepa kamion na mesto, vratimo košnice, opet jednu po jednu. Opet šezdeset i šest komada. Zora sviće, pčele grizu. Lude one, ludi mi. I sve završimo. Vrag ne da mira, probamo da upalimo motor. I da ne veruješ, pokrene se. Taj kamion još stoji u selu Hrastovici, kod Petrinje, i ne mrda odatle za života našega.              

Biljni recept porodice Antolčič: Sirup od jagorčevine

Sastojci:  osam kašika korena jagorčevine, 500 ml hladne vode, 400 g meda

Priprema: Dobro oprati koren, usitniti ga i preliti hladnom vodom. Staviti da provri uz lagano mešanje. Kad provri, smanjiti vatru i kuvati dvadeset minuta. Procediti. Kad se prohladi, dodati med i mešati dok se ne istopi. Čuvati u frižideru. Odlično rešenje za iskašljavanje, razređuje sluz, dobar je i za nerve.