PČELARSKA PRIČA NEBOJŠE I DALIBORKE DUNJIĆ PČELE SU IZLEČILE DEČIJI EKCEM

U isto vreme studirali smo na PMF-u u Novom Sadu, na Odsek u za turizam, ali se nismo poznavali. Sudbina nas je spojila u Londonu, gde smo 2004. bili na praksi u hotelu ,Claridges,. Po povratku u Novi Sad zaposlili smo se, Daliborka u turističkoj agenciji, ja u firmi koja se bavila prodajom opreme za ugostitelje. U Novom Sadu smo živeli do 2011, do rođenja prve kćerke. Odlučili smo da se preselimo u Kragujevac, u porodičnu kuću koju smo renovirali. Porodica se uvećala, dobili smo još dve kćerke - započinje porodičnu priču Nebojša Dunjić koji sa suprugom Daliborkom i kćerkama Nađom, Sofijom i Marijom brine o nasleđenom imanju u Saranovu, kod Kragujevca.

Samo tri meseca po rođenju najstarije kćerke Nađe, na bebinoj koži počeli su da se pojavljuju pečati na prevojima, na obrazima ali i šire. Lekari su dijagnostikovali ekcem i prepisali kreme na bazi kortikosteroida. Beba je bila stalno nervozna, razdražljiva, plakala je i pokušavala da se češe kad god i gde god je mogla. Na mestima češkanja pojavljivale su se žive rane. Rešenje problema Dunjići su pronašli u pčelinjaku.

- Agonija je trajala do trenutka kada smo preko poznanika čuli za porodicu koja pravi kreme na bazi čistog pčelinjeg voska. To je bio pun pogodak i blagoslov. Uz pomoć domaćeg sapuna ručne izrade i te kreme, ekcemi na koži su se smanjivali, brže zarastali, manje svrbeli. Uporedo smo vodili računa o bebinoj ishrani. Uvodili smo samo proverene namirnice - neprskanao voće i povrće. Industrijski prerađenu hranu smo izbacili. Med smo uveli u ishranu kada je Nađa napunila godinu dana, prvo bagremov pa polako i ostale vrste.

Dunjići naglašavaju da je med postao sastavni deo njihovog života upravo onog trenutka kada su počeli da koriste kremu za bebu. Pčelarska sudbina zapečaćena je 2015. kada je Nebojša nasledio porodično imanje u blizini Kragujevca, u selu Saranovu, oko 40 km od Kragujevca. Netaknuta priroda, daleko od saobraćaja i zagađivača, činili su mesto idelanim za nov početak.

- Pčelarstvo je bila naša prva misao kada smo se zapitali čime bismo se bavili. Inače, od malih nogu imam astmu i sa njom se borim ceo život. Rad u pčelinjaku umnogome mi je pomogao. Citiraću doktorku Vericu Milojković, prvog licenciranog apiterapeuta u Srbiji: ,Eterična ulja propolisa, meda, voska, matičnog mleča i perge, aromatične materije, kao i fitoncidi koji se oslobađaju iz košnice, dezinfikuju vazduh oko pčelinjaka u prečniku do dvesta metara. Takva mikroklima pozitivno utiče na opšte stanje ljudi, povećava apetit, poboljšava san i raspoloženje, - objašnjava Nebojša dok Daliborka dodaje da su zbog Nebojšinog stanja nekoliko puta bili na VMA kako bi se utvrdilo o čemu se tačno radi, ali rešenja problema nije bilo. Svaka analiza završavala se sa inhalacijom kortikosterioda, to jest, ublažavanjem posledica. Dok nije došao u dodir sa košnicama, svake godine Nebojša je bar jednom imao upalu pluća. Od početka rada sa pčelama, stanje njegovih pluća je mnogo bolje, a upalu pluća nije imao poslednje tri godine.

Jedan broj košnica iz Saranova seli se na pašu uljane repice u Vojvodinu u aprilu mesecu, potom se sve košnice od kraja aprila premeštaju u Šumadiju na bagremovu pašu. Nakon te paše vraćaju se u julu u Vojvodinu na pašu suncokreta, a onda se jedan deo vraća u Saranovo a drugi ide na razne lokacije na livadsku pašu. Od septembra sve košnice ponovo su u Saranovu gde prezimljuju. Trenutno imamo oko sto proizvodnih društava i dosta pomoćnih društava, rojeva i društava za proizvodnju matica.

Na pitanje kako su učili da pčelare i da li je u porodici bilo pčelara, Nebojša odgovara:
- Pčelarstvom se niko od naših roditelja nije bavio. Deda je imao nekoliko košnica i vodio je računa o njima više iz hobija nego da bi se bavio time komercijalno. Nas je povela istinska želja za povratkom u prirodu. Imamo nekoliko prijatelja koji su pčelari i od njih smo dosta naučili, dosta čitamo i gledamo o pčelarstvu kod nas ali i u inostranstvu. Sam rad u pčelinjaku obavljam najviše ja, a kada su selidbe, imam pomoć prijatelja i drugih pčelara. Selidbe su naporne, rade se noću, košnice su teške, tako da se tada organizuje dosta ljudi. Vrcanje radimo takođe uz pomoć prijatelja, ali tada se uključuju i Daliborka i moja sestra Katarina koje otkapaju, vrcaju, devojčice pakuju i lepe etikete. Na imanju sadimo medonosno bilje kako bi pčele, dok su na stacionaru, imale hranu.

Osim brige za zdravlje i želje da podele svoje pozitivno iskustvo, želja Dunjića je da podignu svest o značaju i potrebi očuvanja pčela. Deci se ne priča o tome, činjenica je da ni roditelji nisu svesni šta se dešava sa pčelama i kod nas i u svetu. Ljudi ne shvataju kada se u toku dana i čime može prskati, pčele slete da sakupe nektar i polen i uginu. Niko ni ne pomisli kako ti plodovi utiču na organizam. A upravo je nekontrolisano prskanje dovelo u pitanje i opstanak pčelinjaka ove mlade porodice. Godine 2017, u vreme kada je to inače zabranjeno i bez prethodnog obaveštenja, nesavesni poljoprivrednik je isprskao polja uljane repice. Krivica je, kažu, ustanovljena ali odštetu za uništene pčele Dunjići nisu dobili. Štaviše, tokom sledeće tri godine oporavljali su pčelinjak, ostavljajući pčelama skoro sav med.

Dunjići imaju tri kćerke koje su uključene u pčelarenje u skladu sa svojim godinama. Pomažu i u bašti i druguju sa komšijskim životinjama. Nebojša i Daliborka žele da njihova deca nauče šta znači zdrava ishrana, kako nastaje, zašto je važna. Najstarijoj kćerki Nađi skoro je dijagnostikovana senzibilnost na gluten (posle dvogodišnjeg lutanja po raznim odeljenjima i posle desetina raznih analiza) pa je potreba za zdravom ishranom postala više od želje, postala je jedini lek.

- Težnja nam je bila (i sada je) podići svest o značaju i potrebi očuvanja pčela. Mladima se ne priča o tome, ta tema je zanemarena, da li slučajno, da li namerno, o tome se može raspravljati, ali činjenica je da ni roditelji nisu svesni šta se dešava sa pčelama i kod nas i u svetu. Najveći problem je ljudski faktor. Ljudi nikako da shvate kada u toku dana i sa čime se sme prskati. Prskaju svoje voće i useve, pčele slete da sakupe nektar i polen i uginu - navode Dunjići.

Recept plus
Jogurt sa medom i orasima
Sastojci:
2 šolje jogurta
2 kafene kašičice cimeta (predlog: cejlonski)
pola šolje oraha drobljenih
2 supene kašike meda
Jogurt rasporedite u četiri činijice, pospite cimetom, orasima i na kraju medom. Jesti odmah. Možete dodati, umesto oraha, kivi, pomorandže ili grejpfrut, čija je sezona u toku.