PČELARSKA PRIČA: U NAŠOJ KUĆI NEMA BELOG ŠEĆERA, SVE ZASLAĐUJEMO MEDOM

26.10.2020 | LEKOVITI MED | Pregleda: 383 | Autor: | 0

Pre dvadeset godina elektroinženjer Goran Novković napustio je siguran posao i posvetio se pčelarenju. Danas sa suprugom Vericom brine o četiri stotine košnica čija je baza u Velikom Borku, nadomak Beograda

Pčelarsko gazdinstvo ‘Novković’ bavi se proizvodnjom prirodnih pčelinjih proizvoda generacijama. Otac moje majke je imao nekoliko košnica u Velikom Borku, a u to vreme skoro svaka kuća imala je po nekoliko pčelinjih društava. Uz njega, moj otac je naučio ponešto o pčelama, a uz mog oca i ja. Ja sam podstakao da se pčelinjak zanovi i ‘uozbilji’ oko 1993. Od tada neprestano radimo i ulažemo u ovaj posao, a podršku mi je pružila i supruga Verica - za Magično bilje počinje priču Goran Novković iz Velikog Borka, nadomak Beograda.

Glavna delatnost Novkovića je proizvodnja meda. Pre dvadeset godina Goran je napustio siguran posao elektroinženjera i posvetio se pčelama. Naglašava da se od pčelarstva može živeti, ali se ne može brzo profitirati, kao što to mnogi misle kada počinju, pa odustanu posle samo dve do tri godine.
- Država pomaže subvencionisanjem pčelinjih društava, kao i dela opreme. Naravno da nam svaka pomoć znači. Međutim, dosta se rasipaju sredstva. Prema našem mišljenju i mišljenju drugih kolega koji imaju veliki broj društava i velike troškove, trebalo bi ozbiljno preispitati trenutne kriterijume. Veliki novac odlazi na hiljade malih gazdinstva koja imaju dvadeset do trideset košnica, a koja proizvedu malo meda, praktično za sopstvene potrebe i potrebe komšiluka. Sa druge strane, gotovo je nemoguće dobiti subvencije za neko ozbiljno pčelarsko transportno sredstvo (pod tim ne mislimo na kontejnere i slično, već specijalne kamione ili pak terenska vozila koja mogu transportovati veliki teret na teško pristupačne terene) - objašnjava Goran Novković.
Pitali smo Novkoviće i kakve su navike naših potrošača, zaziru li od nekih vrsta meda, sumnjaju li u kvalitet, na primer, suncokretovog ili meda od uljane repice, jer su to usevi koji se hemijski tretiraju.

- Potrošači u Srbiji imaju svoje favorite. Ne boje se određenih vrsta meda, najviše zaziru od toga da li je med pravi. Da li ima agrohemije u medu, nismo nailazili često na takav strah. Naši potrošači znaju da med prolazi hemijske analize pre nego što izađe na tržište. Potrošači iz EU više cene suncokretov med, a oni su, prema analizama tržišta, više upućeni od srpskih potrošača. Najčešće se kupuje bagremov med za decu, livadski za svakodnevnu upotrebu, suncokretov za zdravlje krvnih sudova, a šumski za disajne puteve. Među našim proizvodima već dvadeset godina imamo suncokretov med u kristalisanom stanju. Našim potrošačima uvek objašnjavamo da je takav med izuzetnog kvaliteta. On vas prosto uči da ga pravilno unosite - lagano otapate u ustima.
Novkovići pčele sele tri do četiri puta godišnje, što naravno zavisi od vremenskih i pašnih prilika. Pomoravlje i Homolje "odgovorni" su za bagremov i livadski med, Južni Banat i Vršački Ritovi rezervisani su za suncokret, a ostale vrste meda najčešće se sakupljaju lokalno. Stalna ponuda ove pčelarske porodice su: bagremov, livadski i suncokretov med, mešavine meda i drugih pčelinjih proizvoda - matičnog mleča, polena, propolisa i perge. Tu su i kombinacije sa lekovitim biljem, kao i medeni likeri koje sami prave. Podloge za likere dolaze iz sopstvenog voćnjaka, a sami gaje i lekovito bilje: neven, nanu i žalfiju.

Goranova supruga Verica, zadužena za prodaju i PR, kaže da se od početka epidemije primećuju promene u tražnji i ponašanju kupaca.
- Sa početkom pandemije, tražnja je višestruko porasla. Gotovo da smo rasprodali sve iz naših rezervi. Posle prvog talasa prodaja je pala. U međuvremenu je stigao i ovogodišnji med, a prodaja tokom letnjih meseci je bila mnogo veća nego što je inače preko leta, kada prodaja meda padne. Ipak, najvažnije je da ljudi znaju da jačanje imuniteta mora da postane svakodnevna navika. Jedna tegla meda neće osnažiti organizam, svaki prirodan lek deluje samo ako se stalno koristi, a to važi i za med i pčelinje proizvode - zaključuje Verica Novković.

Saveti za bolje zdravlje

- Med i ostali pčelinji proizvodi imaju blagotvorno dejstvo na zdravlje, to je mnogo puta dokazano i u tradicionalnoj i u modernoj medicini. Preporučujemo svakodnevno med, jer ne može da škodi. Med i ostali proizvodi sa medom lako se mogu integrisati u svakodnevne obroke i pića, samo treba stvoriti naviku, posebno deci kod koje se navike najlakše formiraju. Za početak, izbacite beli šećer iz kuće. Sve možete zasladiti medom, u to se uvere svi koji nas posete. Za kafu ili čaj ne koristimo šećer već samo med. Savetujemo i mešavinu meda i lekovitog bilja. I sami pravimo neke mešavine - za krvnu sliku, disajne tegobe i za poremećaj rada štitne žlezde. Naravno, uvek kažemo svima koji imaju ozbiljne zdravstvene probleme da se konsultuju sa lekarom o načinu korišćenja pčelinjih proizvoda.

Komentari (0)

Ostavite komentar

MAGIČNO BILJE, PRODAVNICE

BEOGRAD:

  • Maksima Gorkog 25 (blizu Kalenić pijace),
    011/245-07-82
    radnim danima: 8h-20h,
    subotom: 9h-15h
LOKACIJE PRODAVNICA

BEOGRAD:

  • Brankova 16,
    011/328-35-07
    radnim danima: 8h-20h
    subotom: 9h-15h
  • Zaplanjska 32 (TC Stadion)
    064/643-30-55
    ponedeljak-petak: 9h-20h
    subotom i nedeljom: 9h-20h
PRATITE NAS

Development: draganmarkovic.net

Upotreba kolačića (eng. Cookies). Ovaj sajt koristi kolačiće u cilju analize saobraćaja i poboljšanja korisničkog iskustva. Daljim korišćenjem sajta izjavljujete da se slažete sa upotrebom kolačića.
Razumem