DOŽIVETI STOTU UZ CRVENO POVRĆE I CRNI ČAJ

01.07.2011 | Klinika Magičnog bilja | Pregleda: 3603 | Autor: | 0

Dr Aleksandra Simić, anesteziolog

Najjužnije japansko koralno ostrvo Okinava poslednjih godina je steklo svetsku slavu po podatku da na njemu živi najdugovečniji narod na svetu. Pri tome veoma mali broj stogodišnjaka sa ovog ostrva pati od demencije i to isključivo od blažih oblika. - Prema statističkim podacima 58,3 stogodišnjaka živi na 100.000 stanovnika u Okinavi, što je znatno više u odnosu na na primer Francusku gde su zabeležena 23 stogodišnjaka na 100.000 stanovnika - kaže dr Aleksandra Simić. Ranije su centri dugovečnosti bili u slabo razvijenim delovima sveta, poput Kavkaza, doline Hinza u Avganistanu... Danas se ta granica pomera ka zemljama u razvoju. U čemu je tajna života naroda Okinave?

- Prvo za šta su se uhvatili naučnici bilo je da prouče genetiku. Došli su do zaključaka da stanovnici Okinave nisu Japanci, već su svojim genetskim poreklom mnogo bliži azijskim narodima koji žive na jugu Kine nego narodima koji naseljavaju Japan. Zaključak je da uzrok dugovečnosti nije ležao u genetici. Definitivno su konstatovali da uzrok leži u okruženju i načinu života. - Pre 30 godina prof. Makoto Suzuki je započeo istraživanja populacije tadašnjih stogodišnjaka na Okinavi i proučavao je ne samo način ishrane nego i način života. Par detalja se suprotstavlja ustaljenim pravilima zdrave ishrane. Jedan od njih je da žitarice koje se u zapadnoj ishrani uzimaju ujutru na Okinavi konzumiraju isključivo uveče. Ugljeni hidrati nam samo u prvih sat vremena daju energiju, a nakon toga uspavljuju organizam. Za doručak i ručak stanovnici Okinave jedu proteine.

- Od životinjskih proteina koriste malu količinu crvenog mesa i ribu i prvenstveno biljne proteine, soju, pasulj i povrće koje je blisko proteinima životinjskog porekla. Okinavljani inače mnogo polažu na ova dva minerala i imaju izuzetno nizak procenat osteoporoze kod starijih ljudi, čak i kod stogodišnjaka i vrlo nizak procenat preloma butne kosti koji se javlja kod stogodišnjaka. Uopšte ne koriste mleko i mlečne proizvode, a jedino što prihvataju sa Zapada je jogurt. Koriste mleko od soje, obogaćeno kalcijumom i magnezijumom, ali i mleko od pirinča. Okinavljani u ishrani poštuju principe boja koji se zasnivaju na što više jarkih boja u tanjiru.

- U njihovoj ishrani je povrće zastupljeno sa 78%. Preferiraju povrće intenzivnih boja, crveno, ljubičasto, narandžasto, žuto... Osim što je bogato C-vitaminom, crveno povrće sadrži velike količine likopena koji prevenira kancerozne bolesti. Svo ljubičasto povrće je bogato flavonoidima koji su jedni od najmoćnijih antioksidanasa. Voće je mnogo manje zastupljeno u ishrani od povrća jer iako su tropska zemlja bogata raznim vrstama voća, kod njih je ono izuzetno skupo i ne kupuje se na kilogram već na komad. Pored ribe koriste i morske plodove od langusta, do malih rakova, dagnji i slično. - To im je osnovni izvor joda i magnezijuma. Preferiraju masne ribe sa severa jer su bogatije omega 3 masnim kiselinama. Od ulja koriste isključivo maslinovo za pripremu hrane i ulje uljane repice isključivo za prelivanje salata i bez termičke obrade koja kod ove vrste ulja može da stvori neželjena svojstva. Što manje termički obrađivati hranu je njihov moto. Jedino što primenjuju je kuvanje na pari ili kratkotrajno zagrevanje u specijalnim posudama tzv. voku, a pečenje hrane uopšte ne praktikuju. Preferiraju čajeve i to pre svega zeleni i crni. Čak više preporučuju crni čaj jer je bogatiji taninima i flavonoidima.

- Otkrili su da zeleni čaj sprečava resorpciju gvožđa, pa se ženama u reproduktivnom periodu ne preporučuje da piju zeleni čaj već crni čaj ili da zeleni piju između obroka, dovoljno daleko od ručka i večere da ne može da ugrozi resorpciju gvožđa iz obroka. Ali zato muškarcima i ženama koje ulaze u menopauzu savetiki da posle svakog obroka popiju šolju zelenog čaja radi smanjenja resorpcije gvožđa jer su primetili da sa godinama ljudski organizam ima povećanu sposobnost ka taloženju gvožđa. Na Okinavi smatraju da kalorijski unos treba da bude jednak kalorijskoj potrošnji, što znači da unosimo onoliko hrane koliko nam je potrebno za obavljanje dnevnih obaveza i da kroz hranu ne pokušavamo da savladamo stres i naše nezadovoljstvo. Oni imaju druge mehanizme kontrole stresa, poput tehnika disanja, meditacije, vizuelizacije...

M. Z.

Komentari (0)

Ostavite komentar

MAGIČNO BILJE, PRODAVNICE

BEOGRAD:

  • Maksima Gorkog 25 (blizu Kalenić pijace),
    011/245-07-82
    radno vreme
    radnim danima 8h-20h,
    subotom 9h-15h
    nedeljom 9h-14h
LOKACIJE PRODAVNICA

BEOGRAD:

  • Brankova 16,
    011/328-35-07
    radno vreme
    radnim danima 8h-20h
    subotom 9h-15h
  • Zaplanjska 32 (TC Stadion)
    064/643-30-55
    radno vreme
    10h-22h radnim danima
PRATITE NAS

Development: draganmarkovic.net