DR BOJAN MILOSAVLJEVIĆ: LEKAR SAM, A VEGAN

21.03.2022 | Klinika Magičnog bilja | Pregleda: 631 | Autor: | 0

Dr Bojan Milosavljević otkriva prednosti celovite biljne ishrane i zašto doktori često zaobilaze da nam ukažu na te važne činjenice

Postoje tri razloga zbog kojih se ljudi opredeljuju da pređu na celovitu biljnu ishranu: zbog života živo­ti­nja, zbog zdravlja i zbog život­ne sredine. Kod mene su sve tri stavke bile i ostale izuzetno važne, ali je dobrobit ži­vo­tinja ipak najjači razlog - konstatuje dr Bo­jan Mi­lo­sav­ljević, lekar, sportista i vegan.

Kakve promene ste osetili od kada se hranite celovitom biljnom ishranom?

- Prve promene koje se osete, nakon prelaska na celovitu biljnu ishranu jesu: više energije tokom dana, čistija koža i lakši osećaj u stomaku i organizmu. Ja sam odmah izgubio mnogo kilograma, ali to je svakako bio višak kog prvobitno nisam ni bio svestan. Kao mlad imao sam povišen holesterol, što se nakon prelaska na biljni režim nikad nije ponovilo. Naj­bo­lji efekti na zdravlje čoveka ne mogu se osetiti momentalno, već se nakon niza godina izraze kao dobra kondicija i odsustvo bolesti.

Kako hrana može da utiče na zdravlje?

- Grubo rečeno, određene hran­ljive materije u velikim količinama, sa jedne, i veštački dodaci hrani, sa druge strane, čine osnovu za razvoj patološkog stanja. Visoko obra­đena hrana, danas sve­prisutna, takođe je vrlo loša za zdravlje. Zato o hrani treba da razmiš­ljamo kao ulaganju u buduć­nost. Naš organizam ima me­hanizme da se u trenutku iz­bori sa lošim, pa tako, nakon čaše gaziranog soka koji je prepun šećera, mi ne oseća­mo probleme odmah, ali nakon određenog vremena naš pankreas počinje da slabi, naši krvni sudovi postaju oštećeni i to nas uvodi u bolest.

Koje sve bolesti biljna hrana može da ublaži ili izleči?

- Mnogim studijama je dokazano da je celovita biljna ishrana povoljnija za ljud­ski organizam, u poređenju sa na­mir­ni­ca­ma životinjskog porekla. Jedan od naj­ve­ćih problema sa zdravljem ljudi danas je takozvani metabolički sindrom, koji čine povišen krvni pritisak, povišen šećer u krvi, povišen “lo”, holesterol i povišeni tri­gliceridi. Razvoj ovih simptoma je pove­zan sa unosom masti i proteina životinjs­kog porekla. Pored toga što ne utiče na razvoj metaboličke bolesti, biljna ishrana je i odlična prevencija kako navedenih simp­toma, tako i određenih malignih oboljenja.

Zašto lekari često zaobilaze da nam ukažu na te važne činjenice?

- Osnovne studije medicine, nažalost, nisu dovoljne kada je reč o poznavanju biljne ishrane kao i o prevenciji bolesti biljem. Na fakultetu se biljna ishrana uglav­nom pominje u negativnom smis­lu, i to u vezi sa nedostatkom gvožđa. Da bi lekar mogao da se dublje bavi ovom temom, neop­hodno je da se sam interesuje za ishranu biljkama.

Koje su najbolje veganske zamene za jaja?

- Tečnost koja se nalazi u konzervi sa kuvanim leblebijama, može da se umuti mikserom i dobija se identična struktura kao kada se umute belanca. Ja to najčešće koristim za izradu slatkih jela, a pre svega kremova. Ukoliko želite da napravite doručak sličan kaj­ga­ni sa povrćem, umesto jaja možete koristiti beli tofu, prethodno izmrvljen viljuškom. Strukturu i čvrstinu jaja u je­lima, pre svega ko­lačima i testima, mo­žete postići pravljenjem smese od semenki čije (na jednu kašiku semenki idu tri kašike vode). Pasirane banane, avokado i sladak krompir takođe mogu da se dodaju receptima umesto jaja. Puter od kikirikija i mleveno laneno seme sa dodatkom nekoliko kašika vode popularne su zamene za jaja.

Zašto je dobro dodati dve kašike sirćeta u svaki obrok?

- Dodavanjem dve kašike sirćeta u obrok sa visokim glikemijskim indeksom (hleb, testa, sokovi...) smanjuje se skok šećera u krvi čak za 23%, što je dokazano kroz veliki broj studija. Ali, sirće ne utiče povoljno samo na insulin, već i na osećaj sitosti, pa se tako dvostruko bori sa regulacijom telesne težine.

Koje namirnice najčešće koristite?

- Trudim se da svakodnevno koristim sveže voće i povrće, orašaste plodove i maslinovo ulje. Za doručak uvek jedem ovsene pahuljice. Napravim ili ovsenu kašu ili palačinke. U zavis­nosti od ras­polo­ženja, dodam sveže ili sušeno voće, orašaste plo­dove, čiju ili laneno seme, golicu ili semenke sun­cokreta. Urme, kakao, cimet i još mnogo toga mogu biti odličan dodatak jutarnjoj kaši. Ovde ću iskoristiti priliku da napomenem da je za uspeh u kuhinji važno da imate raznovrsne namir­nice na raspolaganju i da se sa njima igrate. Moj predlog je da svako pripremi veliki broj tegli i vremenom ih napuni svakovrsnim ponudama. Kada je sve tako na dohvat ruke, nije problem biti majstor u kuhinji.

Moj ručak su uglavnom stan­dardna jela koja se u srpskim do­ma­ćinstvima svakodnevno prave, s tim što su meso i mlečni proizvodi zamenjeni. Danas sam punio pap­rike sa kinoom i crvenim sočivom, sutra ću pripremiti bećar-paprikaš, a do kraja nedelje sigurno i rižoto sa povrćem. Obrocima često dodam proteine. Tofu, tempeh, sej­tan, leblebije i crni pasulj samo su neki od primera. Sezonska salata je obavezna.

Večera mi je takođe obilniji i važan obrok. Tost sa humusom ili burito sa povrćem omiljene su mi opcije.

Savet plus: Salatu i potaž treba jesti svakog dana

- U svakodnevnoj organi­za­ciji života korisno je imati kalendar sezonskog voća i povrća. Preporučujem da se jelovnik organizuje prema sezonskim namirnicama. Salata i potaž odlični su dodaci osnovnim obrocima, kada je celovita biljna ishrana u pitanju, i bilo bi dobro da se konzumiraju svakog dana. Potrebno je samo malo mašte i još manje truda da se nešto promeni. Ako niste kod kuće, probajte veganska jela u re­sto­ranu. Brza hrana takođe može biti biljna, na primer, falafel. Napraviti srpsko tradicionalno jelo bez mesa, sa odgo­va­ra­jućom zamenom, istovremeno je i kreativno i zabavno.

Nije potrebno veliko znanje da bismo se odrekli pekarskih proizvoda za užinu, na primer, jer sa njima unosimo belo brašno, šećer i mast – nekvalitetne i brzo iskoristive materije koje u sebi ne sadrže gotovo nikakva vlakna ili vitamine. Kada svaki zalogaj na taj način razložite i postanete svesni onoga što unosite, neće biti teško da umesto kifle pojedete bananu, šaku oraha ili integralnu proju. A sve će lakša postati priprema obroka kod kuće, koju možete poneti na posao i biti sigurni u kvalitet onoga što ste pojeli.

PRODAVNICA BR. 1

  • Maksima Gorkog 25
    (blizu Kalenić pijace), Beograd

    011/245-07-82, 011/242-09-55, 064/643-30-55
    radnim danima: 8h-20h,
    subotom: 9h-15h
    Pogledajte na mapi ovde
PRODAVNICA BR. 2

Brankova

  • Brankova 16, Beograd

    011/328-35-07
    radnim danima: 9h-17h
    subotom: 9h-15h
    Pogledajte na mapi ovde
ONLINE SHOP

  • ONLINE SHOP biljnog centra
    Magično bilje

  • Isporuka u zemlji i inostranstvu
  • Plaćanje pouzećem ili karticom

Development: draganmarkovic.net

Upotreba kolačića (eng. Cookies). Ovaj sajt koristi kolačiće u cilju analize saobraćaja i poboljšanja korisničkog iskustva. Daljim korišćenjem sajta izjavljujete da se slažete sa upotrebom kolačića.
Razumem