KADA JE ISHRANA POGREŠNA, LEKOVI SU BESKORISNI. KADA JE ISHRANA ISPRAVNA, LEKOVI SU NEPOTREBNI

by | 22.02.2022

Dr Marija Knežević, specijalizant imunologije i jedini registrovan low carb doktor u Srbiji, otkriva kako da insulinsku rezistenciju trajno držite u remisiji

Sadržaj članka

Najveći broj hroničnih nezaraznih bolesti današnjice u direktnoj je vezi sa životnim navikama, na prvom mestu sa ishranom. U pos­lednjih pedeset godina, zajedno sa značaj­nim povećanjem unosa šećera i rafinisanih industrijskih proizvoda, raste i broj obole­lih od gojaznosti, dijabetesa, kardiovas­ku­lar­nih bolesti, autoimunih bolesti i kar­cinoma. Naravno da ne možemo za svaki pojedinačan slučaj reći da je uzrok isključivo loša ishrana, ali ona je svakako jedan od najvažnijih faktora rizika.

Kada je ishrana pogrešna, lekovi su beskorisni. Kada je ishrana ispravna, lek­o­vi su nepotrebni. Dopada mi se ova ajur­vedska poslovica jer naglašava važnost navika u odnosu na lekove. Lekovi olak­ša­vaju akutna pogoršanja bolesti i pomažu da se simptomi brže smire, dok trajna prome­na navika u ishrani utiče na uzrok obolje­nja. – kaže za Magično bilje dr Marija Kneže­vić, specijalizant imunologije i jedini re­gis­trovan low carb doktor u Srbiji. Deset go­dina je radila kao porodični lekar vodeći računa o zdravlju svih uzrasnih grupa stanovništva.

Lovci sakupljači gotovo uopšte nisu obolevali od dijabetesa, srčanih bolesti i karcinoma. Zašto?

– Postoji nekoliko razloga. Jedan od njih je kraći životni vek u odnosu na današnji i drugačiji uzroci smrti – smrzavanje, infekcije ili napadi životinja. Hronične bolesti koje pominjete bile su rezervisane samo za stariju životnu dob, pa lovci sakupljači često ne bi dočekali uzrast u kom bi se simptomi ispoljili. Ipak, postoje dokazi da su čak i oni, koji su imali sreće da ih smrt nastala kao posledica dejstva spoljašnjih faktora zaobiđe, bili vrlo zdravi i da gotovo uopšte nisu imali problema sa aterosklerozom, osteoporozom, srčanim bolestima i drugim hroničnim zdravstve­nim problemima. Smatra se da su ishrana i kretanje zaslužni za njihovo dobro zdrav­lje. Jeli su najviše meso, a povremeno i bobičasto voće i korenaste biljke koje bi našli. Hrane nije bilo u izobilju, pa se nikada nisu prejedali i sasvim sigurno nisu imali pet obroka svakog dana.

Jedini ste registrovani low carb doktor u Srbiji. Šta to praktično znači?

– Diet doctor je najveća zajednica koja okuplja osobe koje praktikuju LCHF ishranu, kao i lekare koji je koriste u terapiji hroničnih nezaraznih bolesti u svetu. Trenutno sam jedini lekar u regiji koji je u njihovom registru doktora, ali srećom nisam zaista jedina koja prepoznaje značaj ove doktrine u našoj ishrani.

LCHF dolazi od skra­ćenice Low Carb High Fat, što znači: manje ugljenih hidrata, više masti. Može se spro­voditi u blažem ili strožijem režimu, ali osnova je uvek ista – izbaciti iz ishrane višak ugljenih hidrata, naročito onih rafinisanih, a akcenat staviti na prirodne namirnice, bogate mastima i proteinima. Suprotno mišljenju pojedinih kritičara ove ishrane, ona ne podrazumeva da se preterano unose masti. Količinski gledano, jedan LCHF tanjir na sebi ima najviše povrća, potom proteina, a masti dovoljno da daju dugotrajnu sitost.

Kod kojih tegoba ovaj način ishrane može da pomogne? Kada je treba izbegavati?

– LCHF ishrana do­vo­di do značajnog po­boljšanja, pa i izlečenja meta­boličkih po­re­me­ćaja: insulinske rezi­sten­cije, dijabetesa tip 2, gojaznosti, poli­cis­tičnih jajnika, poviše­nih masnoća u krvi, povišenog pritis­ka. Ova ishrana često pobolj­šava kliničku sliku kod problema sa aknama, kod iritabilnog kolona, pa i kod određenog broja osoba sa auto­imu­nim bolestima. Strožije verzije LCHF ishrane, od kojih je najpoznatija keto ishrana, treba da izbegavaju deca, trudnice i dojilje, kao i osobe sa pood­maklim stadijumima bubrežne insufici­jen­cije.

Koji simptomi ukazuju da bolujemo od insulinske rezistencije?

– Insulinska rezistencija (IR) je najčešći metabolički poremećaj dana­š­njice. U Americi je dostigla kritične razmere, po pojedinim izvorima na ovom kontinentu od nje boluje čak 80% ljudi! Podaci za različite delove Evrope variraju, ali se smatra da IR ima svaka treća odrasla osoba.

Problem je što ovaj metabolički poremećaj može godinama da postoji bez izraženih simtpoma. Najčešći po­ka­zatelji postojanja insulinske rezistencije su gojaznost u predelu struka, hroničan umor, napadi gladi, pad energije nakon obroka, tamne fleke na koži u predelu pregiba ili zadnjoj strani vrata (acanthosis nigricans) i promene na koži u vidu izraslina, najčešće u predelu pazuha i vrata.

Najlakši i najbrži način da procenite da li imate ovaj poremećaj jeste da izmerite obim struka i podelite ga sa visinom u centimetrima. Ako je dobijen broj veći od 0,5, velike su šanse da insulinska rezistencija postoji. Naravno, ovu jednostavnu metodu uvek treba do­pu­niti la­bo­ratorijskim i drugim pretra­ga­ma.

Koje namirnice je neophodno iz­baciti, a koje do­dati u ishranu kada bolujemo od IR?

– Kako je ovaj poremećaj nastao zbog preteranog uno­sa šećera, lo­gično je da prvi ko­rak u njenom le­čenju treba da bude upravo izbacivanje šećera iz ishrane. Ugljeni hidrati se ne izbe­gavaju u pot­pu­nosti, to je još jedna od čestih zabluda, već se ostavljaju samo oni izvori ovih makronu­trije­nata koji ne dovode do naglih skokova nivoa glukoze u krvi i posledično porasta nivoa hormona insulina. To su na prvom mestu: povrće, ali i mlečni proizvodi, orašasti plodovi, semenke i bobičasto voće.

Namirnice bogate proteinima i mas­tima u vrlo maloj meri utiču na nivo insulina, pa se njihovo konzu­mi­ranje preporučuje. Tu ubra­jamo meso, ribu i morske plodove, jaja, već pomenute mleč­ne proizvode, orašaste plodove i semenke.

Da li je moguće trajno izlečenje?

– Mišljenja stručnjaka se razilaze, jer na različite načine tumače reč izle­če­nje. Ako pod njim podrazumevamo stanje u kom je metabolizam u ravno­teži i nema simptoma poremećaja, onda je moguće.

Kakva je veza između Alchajmerove bolesti i IR?

– Alchajmerovu bolest već nekoliko godina nazivaju i dijabetesom tip 3 zbog snažne veze između insulinske rezistencije i ove vrste demencije. Postoji veliki broj istraživanja koja potvrđuju uzročno-posledični odnos, kao i onih koja izučavaju uticaj ishrane sa smanjenim unosom ugljenih hidrata, naročito keto ishrane na prevenciju i terapiju ovog oboljenja.

 

Tagovi:

Dr Marija Knežević low carb doktor specijalizant imunologije
Povezane vesti