SAVET LEKARA: ŠTA DA JEDU OSOBE SA INSULINSKOM REZISTENCIJOM?

Šećerna bolest je hronična bolest koja ima svoja dva osnovna tipa. Prvi tip je ozbiljniji, javlja se u ranijem životnom dobu i nažalost zahteva terapiju insulinom. Drugi tip je u direktnoj vezi sa ishranom i nivoom fizičke aktivnosti osobe, i na nastanak ovog tipa bolesti možemo direktno da utičemo, tojest možemo da ga sprečimo pametno birajući namirnice.

Nedelja:

Doručak – Integralni sendviči sa humusom i pečenicom i sveža zelena paprika,

užina I – Mlad sir i svež paradajz,

ručak – Grilovana pastrmka sa barenom blitvom i parče integralnog hleba,

užina II – Dve kajsije i šaka sirovih lešnika,

večera – Grilovano povrće (šampinjoni, crvena paprika), parče integralnog hleba i sveža salata od kupusa.

- Šećerna bolest je hronična bolest koja ima svoja dva osnovna tipa. Prvi tip je ozbiljniji, javlja se u ranijem životnom dobu i nažalost zahteva terapiju insulinom. Drugi tip je u direktnoj vezi sa ishranom i nivoom fizičke aktivnosti osobe, i na nastanak ovog tipa bolesti možemo direktno da utičemo, tojest možemo da ga sprečimo, objašnjava dr Marina Boboš i dodaje:

- Mnogi povezuju šećernu bolest i ugljene hidrate, ali treba odmah naglasiti da nisu svi ugljeni hidrati isti - delimo ih na proste (to su uglavnom slatkiši i proizvodi od belog brašna i oni su generalno štetni) i složene (koji se nalaze u integralnim žitaricama i njihovim proizvodima, a neophodni su za pravilno funkcionisanje organizma). Dakle, kod šećerne bolesti ne ukidamo unos ugljenih hidrata nego ih biramo "pametno" - biramo namirnice sa nižim, tzv. glikemijskim indeksom i glike­mij­skim opterećenjem (to su osobine na­mirnica zaslužne za skok glikemije i in­sulina nakon obroka). Ishrana treba da bude balansirana i raznovrsna (konzumirati barem po jednu namirnicu iz osnovnih grupa namirnica i unositi sve makro­nut­rijen­te: i ugljene hidrate, i proteine i masti).