REČ LEKARA: SPREČITE KISELOST ORGANIZMA I SPASITE SE HRONIČNIH BOLESTI

by | 11.11.2021

Dr Marina Boboš, anesteziolog, otkriva kako da se hranite da biste izbegli opstipaciju, gastritis, olakšali hronične bolesti i povećali šanse za začeće

Sadržaj članka

 

Kada govorimo o hroničnim bolestima, pre svega mislimo na kardiovaskularne bolesti (na primer, na povišen krvni pritisak),  poremećaje metabolizma (hipo i hipertireoza, gojaznost, hiper­holeste­role­mija…), hormonske disbalanse (sindrom policističnih jajnika, ponovo poremećaji funkcije štitne žlezde), autoimune kao i maligne bolesti. U osnovi svih ovih bolesti leži disbalans između kiselih i baznih materija u organizmu, tojest u njemu preovladava kiselost. Zna se da pržena i pohovana jela povećavaju ovu kiselost. Isto tako, industrijski proizvodi, poput slatkiša i gaziranih pića, zakiseljavaju organizam. Držeći se osnovnih principa pravilne ishrane, kao i redovnim unosom antioks­idanasa, možemo sami sebi da pomognemo i sprečimo mogućnost da u budućnosti obolimo od neke od ovih bolesti.

Šta preporučujete protiv tegoba koje izaziva gastritis?

– Gastritis ili upala sluzokože želuca može nastati usled prevelike konzumacije kafe, alkohola i/ili cigareta, zatim kod ne­redovnih obroka, prekomernog stresa, upotrebe nekih lekova… Na sve ovo možemo direktno da utičemo promenama životnih navika. Pored toga, treba izbe­ga­va­ti suviše začinjenu hranu, jesti manje a češće (na svaka tri do četiri sata), u akutnim fazama bolesti mogu pomoći pirinčana voda i barena šargarepa (pogodno utiču na sluzokožu želuca oblažući je i umirujući), zatim sveže ceđen sok od kupusa, kise­lo­mlečni proizvodi sa velikim procentom mleč­ne masti, kao i posebne mešavine čajeva.

Kako treba da izgleda opšti jelovnik kod opstipacije?

– Protiv opstipacije najvažnije je po­ve­ćati unos tečnosti (ako je za prosečnu osobu dovoljno oko dva litra vode dnevno, oni bi trebalo da unose barem dva i po ili tri), povećati unos dijetnih vlakana (ima ih u svežem voću i povrću, posebno u njihovoj kori, kao i u leguminozama – grašak, pasulj, sočivo). Mogu im pomoći i mleveni lan, semenke čije, psilium, mekinje… Za do­ručak su blagotvorne: palenta, proja, ov­sena kaša. Ručak bi trebalo da je “sa ka­šikom” najbolje neko kuvano domaće jelo, ne suviše začinjeno i ljuto jer ove osobe često pate od hemoroida. Za večeru su naj­bolji izbor salate od svežeg povrća, kao i čorbe i potaži.

Koje namirnice uvek treba da imamo u kući i zašto baš njih?

– Ako želim da istaknem one glavne, moj izbor bi bila jaja (lako se pripremaju na puno načina i odličan su izbor za doručak ili večeru, o bogatom nutritivnom sastavu da i ne govorim), jabuke (jedno od naj­zdra­vijih vrsta voća, prisutne tokom cele go­dine, odlične za užinu ili u sklopu doručka, čest sastojak zdravih slatkiša), limun (pomoću limunske kiseline se bolje apsorbuje gvožđe iz životinjskih namirnica, do­bar je kao jutarnji čistač, njim se začinjavaju salate, limunada je odličan osvežavajuć na­pitak), pirinač (bezglutenska žitarica, vrlo zahvalan prilog mnogim jelima, vrlo zasitan), smrznuto povrće (sada na tržištu postoje razne primamljive mešavine, činjenica je da ovako konzervirano povrće najduže održava svoju nutritivnu vrednost a kombinuje se sa svim drugim namirnicama i odličan je izbor za ručak ili večeru) i orašasto voće (i to sirovo – odličan je izvor zdravih masti i liposolubilnih vitamina, može se dodati svakom jelu i može se jesti kod napada gladi, bez griže savesti).

Kako da izbegnemo dehidraciju? Koje voće i povrće sadrži najviše vode?

– Mnogima je problem da unesu onu količinu vode koja se preporučuje za njihovu telesnu masu (a to je oko 30 ml po kilogramu telesne težine), pa mogu da olakšaju sebi tako što će ujutru, po buđenju, kao i pola sata pre svakog obroka (ako ih ima pet u toku dana) popiti po čašu vode (to je već 1200 ml). Os­ta­tak treba pijuckati između obroka (ali nikako neposredno posle obroka, jer se time otežava proces varenja), kao i uvek kada se konzumira nešto slatko. Flašica sa vodom treba da je uvek pri ruci. Bolja su veća pakovanja jer su i eko­nomičnija i manje se zagađuje sredina am­ba­lažom, a dokazano je i da se na taj način više ispija voda. Voće i povrće je bogato vodom, najveći procenat imaju krastavac i zelena salata, jagode, limun.

Koje namirnice sadrže najmanje kalorija?

– Za zdravu ishranu važne su i energetska i nutritivna vrednost namirnica, ali kada se one kombinuju, za osobe koje bi da se hrane zdravo i pritom ne dobijaju na težini, pravilan izbor bi bio (iz svake od osnovnih grupa namirnica): integralan pirinač, pileće belo meso i jaja, ob­rano mleko, maslinovo ulje, zelena salata i krastavac, jagode i breskve. Od slatkiša to su domaći voćni namazi sa ograničenim do­dat­kom šećera.

Koje biljke povećavaju šansu za začećem?

– Zdrava ishrana i promene u stilu života veoma su važne za prirodno (ali i medicinski asistirano) začeće. Potrebno je da oba partnera smanje svakodnevan stres, duže spavaju i fizički budu aktivniji, ograniče unos kafe, alkohola i cigareta, imaju redovne obroke i unose dovoljno vitamina i minerala. Često je potrebno da poprave i telesnu težinu. Ženama se preporučuju posebne biljke, za koje je dokazano da povoljno utiču na ovaj problem, a to su: nar, kopriva, avokado, peruanska maka, malina, zdravac, maslačak, itd…

Tagovi:

anesteziolog gastritis kiselost organizma marina boboš
Povezane vesti