REČ NUTRICIONISTE: UJUTRU JE KRV NAJGUŠĆA

by | 18.09.2021

Svetlana Lazić, nutricionista, savetuje da se, ukoliko želimo trajno da smršamo, ne odričemo omiljene hrane

Dijete uglavnom isklju­ču­ju određene grupe namirnica, što lično ne podržavam. Moj savet je unošenje svih sedam grupa na­mirnica, raznovrsna i izba­lan­sirana ishrana. Na taj način te­lu pružamo sve što mu je po­trebno i nema gladovanja. Zdra­vim stilom života i usva­ja­njem dobrih pre­hram­be­nih na­vika jedino je moguće traj­no od­ržati željenu telesnu ma­su u svim dobima. Ne odri­čemo se omiljene hrane, odri­čemo se navika koje nam ne slu­že i sti­čemo nove koje ’’rade za nas’’.

Sadržaj članka

Šta prvo kažete nekome ko dođe kod Vas na kon­sul­tacije sa značajnim viškom kilograma?

– Moj prvi zadatak je da slu­­šam. Sagledam pacijanta u ce­­losti, čujem ono što govori i saz­­nam više o njegovim emo­ci­­jama, željama, navikama. Ne govorim svakome istu stvar, jer nisu ni razlozi do­las­ka pa­ci­je­na­ta uvek isti. Moje je da bu­dem podrška i save­tnik na putu usvajanja zdravih navika po zdravlje, bilo da se radi o ne­kome ko želi da smr­ša, dobije kilo­gra­me, ili reši neki drugi zdravstveni pro­blem.

Koje su najvažnije pre­po­ruke koje važe za sve? Koje na­mirnice treba da izbe­ga­va­mo u kombinaciji?

– Najviše goji prerađena hrana, testenine, pasta, lisnato te­sto, suhomesnati proizvodi, ma­sni sirni namazi, biljna mle­ka, konditorski proizvodi, punomasne čokolade, gazi­ra­na pića, alkohol i drugo. Nijedna namirnica ne sadrži sve po­tre­bne nutritivne ele­men­te. Kom­binovanjem osno­vnih nu­­­tri­je­na­ta: proteina, ug­lje­nih hi­­drata, masti i oligo­ele­me­nata, or­ga­nizam dobija sve hra­nljive ma­terije. Treba izbegavati kombinovanje: mle­ka i kafe, proteina u jednom obro­ku (jaja + suhomesnati pro­izvodi, jaja + mlečni pro­izvodi, sir + jaja..), skro­bnih namirnica, kao i na­mirnica sa visokim GI (hleb i pi­rinač, krompir i pirinač, me­so, šargarepu i pečurke i dr.)

Da li je ujutru neophodno prvo popiti vodu?

– Ujutru je krv najgušća, posebno kod ljudi koji ne unose dovoljno tečnosti u toku dana. Uvek savetujem da dan započnemo čišćenjem, to može biti ili neki čaj, ceđen sok ili napitak. Voda čini 70% našeg tela, neophodna je za metabolizam i normalne fizio­lo­ške funkcije (omo­gućava iz­bacivanje toksina, hrani ćelije, hidrira kožu, održava normalnu telesnu temperaturu i pritisak).

Koje namirnice ne prijaju određenim organima? Čime ih zameniti, naročito ako pripadaju grupi zdravih?

– Zdrave namirnice prijaju zdra­vom telu u normalnim koli­činama. Ni u čemu ne treba preterivati, jer šta god da uzmete u prevelikim ko­li­či­nama, na neki način postaje otrov. Ako pijete previše vode ni to nije dobro. Ključ je u umerenosti. Na ovo pitanje je mo­guće dati odgovor tek na­kon detaljne analize pacijen­to­vog zdravstvenog stanja.

Koja je razlika između gladi i žudnje za hranom?

– Postoje različiti tipovi gladi. Prva je fiziološka glad koja se raz­vija postepeno, obično četiri sa­ta nakon prethodnog obroka i možemo je neko vre­me trpeti. Ona pred­stavlja stvarnu po­tre­bu za hranom. Javlja se osećaj praznog že­lu­ca i, uko­li­ko se hrana ne unese, mo­že doći do pada še­ćera, sla­bo­sti, po­remećaja fokusa i umo­ra. Druga je emo­­cionalna glad ko­ja dolazi iznenada i mo­­ramo je utoliti od­mah. Ona nas tera da posegnemo za odre­đe­nom namirnicom, najčešće mas­nom ili slatkom, a ovaj tip gladi najčešće dovodi do poremećaja u ishrani. Treći tip gladi je glad iz navike – navikli smo da jedemo ispred tele­vizora dok gledamo omi­ljen film, iako u tom trenutku ve­rovatno nismo gladni. Najvažnije je svesno prepoznati da li ste zaista gladni ili želite da zado­vo­lji­te po­tre­bu za ne­čim drugim. Osnovna raz­lika iz­među ova tri tipa gla­di je ta što men­talnom snagom ne mo­­že­mo uti­cati na fiziološku glad, ali mo­­­žemo na emocionalnu i glad iz navike.

Koje ključne promene u ishrani treba da naprave dijabetičari?

– U zavisnosti od tipa dijabetesa, individualan jelovnik se razlikuje za svakog pacijenta. Niz promena se desi kada pacijent počne da se hrani zdra­vo – smanjuju se masne ćelije, nestaju bolovi u zglobovima, bolje se spava, reguliše se krvni pritisak, smanjuju se holesterol i trigiliceridi, najva­žnije kod pacijenata sa dijabetesom – nivo glukoze se odr­ža­va u normali, jer kada se hranimo zdravo, telo je osetljivije na insulin, što omogućava bolju kontrolu i sta­bi­lizaciju nivoa šećera u krvi. Jedna od prvih navika koje pacijenti sa di­jabe­te­som usvoje je ta da ne preskaču do­ru­čak, kao i da imaju pra­vilan raz­mak između obroka i da pravilno kombi­nuju namirnice.

Kojim namirni­cama se boriti protiv de­pre­sije?

– Moja preporuka je da započnete dan zelenim čajem, jer je odličan antioksidant i sadrži amino-kiselinu teanin, koja anti­depresivno deluje. U plan ishrane treba dodati što više namirnica koje sadrže omega 3 masne kiseline – ribu, orašaste plodove (posebno orahe), jer one smanjuju simptome depresije i pozitivno utiču na men­tal­ne funkcije čoveka. Redovno konzu­mirajte namirnice koje su bogate cinkom, kalcijumom i vitaminom E – semenke, pšenične klice, mlečne proizvode, integralne žitarice, avo­ka­do i spanać. Trudite se da konzu­mi­ra­te dovoljno tečnosti kako bi vaše telo bilo zdravo i hidrirano. Izbe­ga­vajte slatkiše, prerađene industrijeske pro­iz­vode, proste ugljene hidrate i sokove. 

Tagovi:

depresija glad mršavljenje nutricionista svetlana lazić
Povezane vesti