SAVET RUSKE DOKTORKE: DIJETA KOD SINDROMA IRITABILNOG CREVA

by | 16.09.2021

 

Sadržaj članka

Dr Aleksandra Vladimirovna Gusak načelnica Odeljenja preventivne medicine Državne klinike 2 u Moskvi savetuje kada i kako da uzimate medikamente i suplemente

Većina mojih pacijenata su mladi ljudi, koji rade u kancelarijama i če­sto se nalaze pod pritiskom i stre­som – kako na poslu, tako i kod kuće. Često imaju zatvor ili, naprotiv, me­ku stolicu, nadimanje i spazam sto­maka. Radimo im sve moguće analize, pro­veravamo jetru, žučnu kesu, pankreas – i ne pronalazimo baš ništa, osim (po­nekad) nespecifične znakove male upale ili latentnog (skrivenog) deficita gvožđa. Ta­da obično razmatramo tri uzroka sličnih simptoma.

Prvi je ishrana. Na primer, većina pra­vi jednostavne greške u ishrani: previše sla­t­kiša, gaziranih pića, sokova, pasulja, ku­pusa, belog brašna (kiflice, beli hleb, pa­tišpanj), velike pauze između obroka, crve­no vino, preterivanje sa unosom grožđa…

Često koriste hranu koja sadrži ksilit, kao što su žvake bez šećera ili po­li­vi­tamina za žvakanje, kao i hranu koja sa­drži manitol – žvake sa šećerom, bombone, džemove…

Većina svakodnevno konzumira hranu koja sadrži i laktoil, a to su čokolada, kiflice, kolači, žvake (da, opet).

Sve više njih drži dijete sa visokim sadržajem proteina. Na primer ljudi koji drže keto dijetu, obično jedu goveđe i svinj­sko meso, jaja, ribu i piletinu. Ove na­mirnice sadrže puno sulfata (S ele­menat), koji se, tokom fermentacije bak­te­rijama, pretvara u H2S – baš taj ’vazduh’ koji puni creva.

Neki ljudi ne podnose laktozu i onda mle­čnim proizvodima izazivaju me­te­o­ri­zam. Neki imaju celijakiju – alergiju na gluten, a njega ima u raži, pšenici, ječmu. Ali, ove dve poslednje kategorije moraju biti dijagnostički potvrđene. Nemojte izbacivati iz jelovnika mlečne proizvode ili pšenicu ako nemate to oboljenje.

Veoma često, ako konzumirate na­ve­de­nu hranu, javlja se sindrom pojačanog ra­sta bakterija. Mikroflora se remeti i na­staju tegobe kao što su gastritis, pan­kre­atitits, imunodeficijetna stanja, upale creva (Kronova bolest, ulcerozni kolitis).

Za mene, najinteresantnija kategorija pa­cijenata su oni sa sindromom iri­ta­bilnog creva, jer u tom oboljenju osnovnu ulogu u lečenju ima psihoterapija, a ponekad se uključuje i terapija antidepresivima, pored internističkog lečenja i korigovanja ishrane. Postoje različiti oblici sindroma iritirabilnog creva jer pojedini izazivaju zatvor, drugi proliv ili spazam. Razlozi nastajanja tog sindroma su stres, pojačan rast bakterija, greške u ishrani, alkohol i infekcije creva.

Baš za ljude sa takvim problemama naučnici australijskog Univerziteta Monaš napravili su dijetu koja se zove “dijeta sa niskim sadržajem FODMAP”.

Šta znači FODMAP?

Fermentable – namirnice koje se fermentšu uz pomoć bakterija creva,

Oligosaccharides – nalaze se u raži, pšenici, luku i belom luku,

Disaccharides – laktoza u mlečnim proizvodama,

Monosaccharides – fruktoza,

And – i

Polyols – sorbitol i manitol u veštačkom šećeru i nekom voću i povrću.

Dijeta se sastoji iz tri dela i ne preporučuje se duže od osam nedelja jer je njen cilj da se pronađu namirnice koje izazivaju tegobe. Ova dijeta obavezno mora da se drži pod kontrolom lekara opšte prakse.

1 korak: Ograničavanja namirnica koje pripadaju FODMAP na dve do šest nedelja.

2 korak: Po redu dodavati u ishranu namirnice sa visokim sadržajem FODMAP-a i praćenje reakcija organizma.

3 korak: Individualan plan ishrane.

 

Sadržaj članka

Tagovi:

dr aleksandra gusak iritabilno crevo ishrana
Povezane vesti