Dijabetes povećava rizik od bolesti bubrega: Uobičajeni znaci i testovi koje treba da znate
Da li znate da dijabetes povećava rizik od bolesti bubrega? Kako biste na vreme reagovali, saznajte koji su to uobičajeni znaci zbog kojih treba d...
DR OLGA LIČINA, DOKTOR MEDICINE I KLINIČKI NUTRICIONISTA: UGLJENI HIDRATI NEOPHODNI. PROBLEMI U PROBAVI NASTAJU KADA IH IZBEGAVAMO
Dr Olga Ličina, doktor medicini klinički nutricionista, razbija najčešće mitove o ishrani i savetuje kako da ne izložimo organizam nepotrebnom disbalansu
Veoma je važno koje namirnice biramo jer to utiče na ceo organizam. Nije nam bitno samo koliko neka namirnica ima kalorija nego koje nutrijente sadrži. Hranom se može sprečiti nastanak mnogih hroničnih nezaraznih bolesti, poput dijabetesa tip 2, kardiovaskularnih bolesti, anemije, bolesti digestivnog trakta. Kada biramo hranu, prednost dajemo prirodnoj ishrani, žitaricama u celom zrnu, hrani bogatoj esencijalnim proteinima i mastima, poput ribe i orašastog voća. Ovakva ishrana utiče i na dobro varenje i hrani naše ’dobre’ bakterije, koje pomažu imunom sistemu i samim tim utiču na opšte blagostanje.
Kako da pomognemo organizmu da efikasnije metaboliše hranu? Koje kombinacije namirnica treba izbegavati? U čemu najviše grešimo pri odabiru namirnica ?
– Mislim da je najčešća greška prevelika konzumacija brze hrane, sokova i slatkiša. U današnje vreme takva hrana nam je dostupna na svakom koraku i podstiče neprekidni unos. Upravo konstantni sitni obroci, bogati prostim ugljenim hidratima, stalno podižu nivo šećera pa i lučenje insulina koji može da dovede do metaboličkog sindroma. Zato je neophodno u danu imati tri glavna obroka i jednu do dve voćne užine.
Koji su, po Vama, najčešći mitovi o ishrani?
– U današnje vreme ima mnogo mitova o ishrani jer na internetu možemo naći pregršt saveta nestručnih lica. Neke namirnice, ili čak cela grupa namirnica, proglašene su dobrim, dok su neke ’super hrana’. Rašireni su i mitovi o kombinovanju namirnica i vremenu unosa. Proteini i ugljeni hidrati, na primer, vare se u različitim delovima digestivnog trakta, a retko koja namirnica je sastavljena od samo jednog makronutrijenta.
I nakon devetnaest časova, namirnice imaju istu kalorijsku, to jest, energetsku vrednost, samo je pitanje da li će se ta energija iskoristiti ili taložiti u mastima.
Zašto treba da merimo hranu koju unosimo?
– Tek kada krenemo da merimo i zapisujemo šta i koliko jedemo i pijemo, postanemo svesni količine hrane koju smo uneli. U mojoj praksi često se srećem sa floskulom ’ali ja ne jedem puno’. Zato mi je nutritvan dnevnik jedan od omiljenih alata, jer tako i sami postanete svesni svojih grešaka.
Zašto ne treba izbacivati ugljene hidrate i u kom procentu treba da budu zastupljeni u svakodnevnoj ishrani?
– Ugljeni hidrati su osnovni izvor energije. Glukoza kao produkt metabolizma ugljenih hidrata neophodna je za pravilan rad insulina nezavisnih organa poput mozga, jetre i mišića. Takođe, složeni ugljeni hidrari sadrže vlakna koja poboljšavaju peristaltiku creva i hrane dobre bakterije. Preporučuje se da budu 50-60% dnevnog unosa svih makronutrijenata.
Od čega nastaju problemi u probavi?
– Upravo izbegavanjem ugljenih hidrata. Kada nastanu problemi sa probavom, treba povećati unos vlakana na trideset grama dnevno. Hrana bogata vlaknima su žitarice, mahunarke, šargarepa, krompir, brokoli i kukuruz.
Da li je testo nezdravo?
– Svaka hrana može biti nezdrava u velikim količinama. Hleb je osnovna životna namirnica, ali je bitno od koje vrste brašna ga uzimamo. Ovo važi i za sve ostale proizvode od testa.
Da li preporučujete neke biljne mešavine koje su se dokazale kao efikasne u tretmanu određenih tegoba?
– Biljne mešavine vekovima se koriste u medicini. Dobrim su se pokazale brusnica i peršun kod urinarnih tegoba, nana i kamilica protiv digestivnih, matičnjak i valerijana kod nervne napetosti.
Ko i kada treba da posegne za suplementacijom određenih vitamina i minerala? Da li postoje određena pravila? Koje vitamine i minerale ne treba uzimati istovremeno?
– Suplementaciju nikada ne treba uzimati na svoju ruku jer postoji mogućnost prevelikog unosa nekih vitamina ili minerala. Ako ste na hroničnoj terapiji, neki lekovi ne bi smeli da se kombinuju sa određenim suplementima. Zbog toga je neophodno da se pre upotrebe suplemenata posavetujete sa izabranim lekarom koji će i savetovati da se urade određene analize.
Gvožđe i kalcijum treba razdvojiti u roku od dva sata prilikom konzumacije jer se smanjuje apsorpcija gvožđa tokom istovremenog unošenja.
Povezane vesti
Uticaj brze hrane na zdravlje dece: Može da napravi metabolički haos!
Konzumacija brze hrane štetno utiče na dobrobit dece. Od bolesti masne jetre do metaboličkih poremećaja, posledice su duboke. Saznajte koje još št...
Dobro došli u naše renovirane Biljne centre u srcu Beograda! Donosimo vam još bolju ponudu
Posetite naše Biljne centre u srcu grada i pronađite nešto za sebe i svoju porodicu iz naše bogate ponude preparata na bazi bilja. Specijalno za va...
Kako prepoznati lažne suplemente proteinskog praha? Evo na šta sve treba da obratite pažnju
Tržište je prepuno raznih dodataka ishrani, a neki od njih su pomalo sumnjivog kvaliteta. Ni proteinski prah nije izuzetak, tako da je važno da obr...
