REČ NUTRICIONISTE: VITAMIN D NIKAD ZAJEDNO SA ANTIDEPRESIVIMA

by Zoran Kostić | 20.07.2021

Borjana Depalo, nutricionista, savetuje zašto treba navikavati organizam na određenu satnicu u ishrani i otkriva neka od neželjenih dejstava hrane i suplemenata sa lekovima

Pravilnom ishranom možemo sprečiti mnoge bolesti, od kardiovaskularnih i malignih oboljenja, preko gojaznosti, hipertenzije, povišenog lipidnog statusa u krvi do pothranjenosti i gastritisa – konstatuje Borjana Depalo, nutricionista.

Sadržaj članka

Borjana Depalo, nutricionista, savetuje zašto treba navikavati organizam na određenu satnicu u ishrani i otkriva neka od neželjenih dejstava hrane i suplemenata sa lekovima

Koja su neka od neželjenih dejstava hrane i suplemenata sa lekovima?
– Beli luk najčešće pospešuje dejstvo lekova koji snižavaju krvni pritisak. Zeleno lisnato povrće je bogato vitaminom K i treba da budemo obazrivi sa njegovim unosom kada smo na antikoagulantnoj terapiji. To znači da ne treba da izbacujemo tu vrstu namirnica, nego da je svedemo na neki optimum i da ne preterujemo sa unosom.
Vitamin D ne bi trebalo da se pije zajedno sa antidepresivima i antipsihoticima, jer vitamin D smanjuje njegovo dejstvo. Grejpfrut ima izrazito jak uticaj na lekove koje pijemo za visok pritisak, srčanu aritmiju ili lekove za alergiju, poput feksofenadina. Veća doza lekova u krvotoku povećava rizik od oštećenja jetre i mišića i može dovesti do zastoja rada bubrega.

Da li celovita ishrana na biljnoj bazi može da zameni meso?
– Može, ukoliko se zaista posvetimo toj vrsti ishrane. Trebalo bi svakodnevno, pored sirovog voća i povrća jesti i zeleno lisnato povrće (spanać, kelj, blitvu, brokoli, itd.) i mahunarke, kao i orašaste plodove. Treba redovno proveravati krvnu sliku kako bismo, ukoliko je neophodno, povremeno uvodili suplementaciju vitamina B12, kao i folne kiseline.

Koji način pripreme hrane je najzdraviji?
– Najzdraviji način termičke obrade namirnica je svakako dinstanje na vodi ili kuvanje na pari. Međutim, čovek ne treba da robuje tome da sve priprema na taj način. Možemo nekada i da grilujemo povrće i meso i da kuvamo u vodi, pečemo u rerni. Bitno je samo izbegavati prženje u dubokoj masnoći, kao i česta podgrevanja hrane.

Koje su najbolje zamene za one koji ne jedu povrće?
– Osobama koje ne vole povrće najčešće uvodim čorbe u vidu potaža, dakle, pasirano. Međutim, poželjno je da čovek, malo po malo, menja svoje loše navike, pa tako i odbojnost prema povrću ne bi trebalo predugo da traje jer nas može uvesti u određene bolesti digestivnog sistema.

Zašto treba navikavati organizam na određenu satnicu u ishrani?
– Naše telo je ,programirano, da jede u određeno doba dana i da se reciklaža i razmena materija u našem telu obavlja u skladu sa lučenjem enzima. Ukoliko preskačemo obroke, lako može da se desi da “zaključamo” metabolizam, jer će adipociti (masne ćelije) da šalju signal u mozak: ,Domaćin je gladan, zatvaraj rezerve,, jer je uloga adipocita, između ostalog, i da skladišti energiju za “crne dane”.

Koje čajeve preporučujete?
– U zavisnosti od stanja organizma, preporučujem čajeve koji su pogodni za smirivanje želuca i creva i da u isto vreme izbacuju višak tečnosti iz tela. To su najčešće: čaj od peršuna, nane, kamilice, majčine dušice, rtanjski čaj, čaj od kukuruzne svile.

Da li je zdravom organizmu potrebna detoksikacija?
– Često se pojam “detoksikacija” vezuje za dijete. Međutim, detoksikacija nije samo povremeno izgladnjivanje ili ispijanje ceđenih sokova u toku dana, već proces koji obavlja naša jetra kada ponovo prerađuje i izbacuje štetne materije iz tela. Ukoliko se hranimo pravilno (manje mesa a više dijetnih vlakana iz mahunarki, povrća, voća i žitarica) i zdravi smo, naša jetra je više nego sposobna da sav otpad iz organizma vrlo jednostavno preradi.

Koje namirnice preporučujete za detoksikaciju?
– Najčešće su to sirovo povrće i voće, skuvane mahunarke i voda. Od začina bih izdvojila đumbir, kurkumu, peršun. Sve namirnice koje su animalnog porekla ne bih preporučila tokom čišćenja jer usporavaju varenje i bespotrebno troše energiju.

Koliko traje režim detoksikacije i kako da znamo da li je bila efikasna?
– Detoksikacija organizma, ukoliko pričamo o režimu ishrane, treba da traje ne duže od sedam dana. U tom slučaju, isključuju se namirnice animalnog porekla a povećava se unos tečnosti i namirnica biljnog porekla. Posle takvog režima ishrane, trebalo bi da se osećamo ,čistije,, poletno i energično.

Šta nam sve pokazuje metabolička starost i kako se utvrđuje?
– Metaboličku (fizičku) starost najpreciznije mere aparati za merenje segmentnog sastava tela koji rade pomoću niskofrekventnih struja, koji pored naših kilograma računaju i procenat masti, vode i minerala u kostima. Na taj način, u zavisnosti od procenta masnoće, računa se i fizička starost organizma. Osobe koje imaju preko trideset kilograma viška masti u telu, najčešće su stariji i po dvadeset godina nego što zapravo jesu.

Tagovi: