SAVET LEKARA: SPAS KOD ATEROSKLEROZE I TROMBOZE

by | 12.07.2021

Dr Snežana Pavlović, kardiolog-internista sa više od dvadeset i pet godina iskustva, savetuje koje biljke i na koji način treba da upotrebljavamo da bismo zaštitili zdravlje srca i krvnih sudova

Okruženi smo biljkama koje su naši saputnici i dobri prijatelji od davnina. Korisno je da se upoznamo sa tim našim strpljivim prijateljima i ponekad prihvatimo njihovu pomoć, pri čemu biljke mogu da pomognu u ranim stadijumima bolesti, ali kod ozbiljnih ili odmaklih oboljenja ne treba koristiti lečenje biljkama kao alternativnu terapiju – ističe na početku razgovora za Magično bilje dr Snežana Pavlović, specijalista interne medicine, supspecijalista kardiologije, sa više od dvadeset i pet godina iskustva u Kliničkom centru Srbije (u Službi urgentne kardiologije). Ova ugledna doktorka naglašava da je potrebno da smo dobro informisani o delovanju biljaka, mogućim neželjenim dejstvima ili interakciji sa nekim od lekova koje redovno koristimo, kao i da poštujemo ograničenja primene.
– Treba da koristimo samo biljke koje poznajemo (ako sami sakupljamo) ili biljke po preporuci fitoterapeuta. Biljke su pretežno pomoćna lekovita sredstva, i sa izuzetkom pojedinih, uglavnom možemo, uz konsultaciju, da ih koristimo u umerenim količinama – dodaje dr Pavlović.
Kod kojih kardioloških tegoba, po Vašem mišljenju, određene lekove možemo da zamenimo biljkama?
– Gotovo svaka grupa bolesti ima svog ‘lidera’ među biljem. Glog je svakako lider kod kardioloških bolesti (povišenog pritiska, srčane slabosti, aritmije, koronarne bolesti), ali sa glogom je potreban ozbiljan oprez. Glog usporava srčani rad, širi krvne sudove, povećava protok krvi kroz bubrege i na taj način utiče na eliminaciju tečnosti. S obzirom na način delovanja, potreban je oprez kod ljudi kojima slabije rade bubrezi (urin se slabije eliminiše i na taj način povećava se njegova koncentracija u krvi, a samim tim i rizik od ispoljavanja toksičnog delovanja – veoma spor srčani rad, aritmija). Koristi se cvet, plod i list gloga, ali po istom režimu kao i lek digitalis. Trudnice i dojilje ne treba da ga koriste i uvek je neophodno obavestiti svog lekara da koristite preparat gloga.

Sadržaj članka

Da li kod visokog pritiska mogu da pomognu određene biljke?
– Sremuš utiče na snižavanje krvnog pritiska, smanjenje rizika od nastanka krvnog ugruška (utiče na funkciju krvnih pločica), smanjenje nivoa lipida u krvi, samim tim smanjuje rizik od nastanka ateroskleroze. Ima antioksidantni efekat, osim toga, ‘biljni je antibiotik’. Verovatno ste u detinjstvu dobili neki od domaćih sirupa sa belim lukom zbog ‘dečijih glista’. U narodu, stari ljudi vrlo često večeraju istucan divlji beli luk preliven sirćetom, ujutru uz crni hleb. Ukoliko postoji aritmija, u stanju intenzivne napetosti pomažu matičnjak, list masline, bela imela i srdačica. Ivanjsko cveće povećava izbacivanje tečnosti.

Šta pomaže u prevenciji ateroskleroze?
– U prevenciji aterosklerotske bolesti savetuju se biljke bogate kvercetinom: ljubičaste, crvene i zelene biljke i plodovi, crni luk, kantarion, kamilica, jabuka, paprika, trešnje, borovnice, maline, kupine, paradajz, kupusasto povrće, lisnato zeleno povrće, agrumi, maslinovo ulje, crni i zeleni čaj, pasulj, žalfija.
Koje “zelene” preporuke treba praktikovati da bi se izbeglo zgrušavanje krvi?
U situacijama kada bi trebalo da se izbegne rizik od nastanka krvnih ugrušaka (tromba), a ne postoji potreba za farmakološkim preparatima, možemo da upotrebimo određene biljke ali ne stalno i ne u velikim količinama.
Sldić smanjuje rizik od nastanka tromboze, ali zbog prisustva kumarina (antikoagulans) neophodan je oprez kod upotrebe, pogotovo kod osoba koje su sklone krvarenju, koje uzimaju lekove na bazi acetilsalicilne kiseline (andol, acetsal…), a kod upotrebe antikoagulantnih lekova (farin, sintrom ili NOAK) ne koristiti! Možemo da ga koristimo u vidu čaja, ukoliko smo osetljivi na acetilsalicilnu kiselinu. U vreme pandemije kovida 19, u Kini obolelima je savetovan čaj od korena sladića i đumbira.
Lazarkinja je takođe biljka koja sadrži kumarin. Tu su još slatka (žuta) detelina, divizma, kineski cimet, višnja (list), kamilica. Biljke koje imaju fibrinolitičko dejstvo (uticaj na razlaganje ugruška) su kurkuma (kurkumin), ginko biloba, ananas (bromelain).
Upotreba biljaka koje u sebi sadrže kumarin (obično mirišu na vanilu) ili salicil, uz dovoljan unos tečnosti (vode ili vode sa dodatkom neke od biljaka – nana, matičnjak…), kao i upotreba hrane koja ne povećava gustinu krvi, dovoljne su kao preventiva da smanjimo rizik od pojave krvnih ugrušaka, naravno uz kretanje. Fizička aktivnost je neophodna.

Koja hrana sprečava, a koja pojačava rizik od zgrušavanja krvi?
– Hrana koja može da poveća rizik za pojavu tromboze je hrana koja u sebi sadrži veće količine vitamina K, koji ima prokoagulantni efekat. U tu kategoriju spadaju: krompir, peršun, korijander, mirođija, spanać, kupus, kopriva, banane, šipurak, heljda, dimljeno meso, prerađevine, masne supe, gazirana pića, preparati valerijane. Ne znači da ih ne smete nikada uzeti, već u manjim količinama.
Nasuprot tome, hrana bogata taurinom se preporučuje. Od voća treba uzimati: trešnje, borovnice, višnje, jagode, maline, grožđe, limun, pomorandže, grejpfrut, dinje, lubenice, ananas, smokve, crnu zovu.
Preporučuju se i crni i beli luk, sremuš, tušt, paradajz, paprika, hladnoceđeno ulje (lan), đumbir, cimet, karanfilić, pšenica, zob, integralan pirinač, ječam, badem, a od riba haringa i skuša, kao i plodovi mora (bogati jodom).

Zašto je korisna biljka povratić?
– Povratić liči na kamilicu (u beloj ili žutoj boji, često se bere i dodaje buketima), ali postoji rizik od ozbiljnih neželjenih dejstava i ne preporučuje se za samolečenje (postoje kapsule).
Koje biljke ne smeju da se koriste istovremeno?
– Potreban je oprez ako pravimo ‘svoj čaj’, da se ne dogodi da upotrebimo biljke koje poništavaju jedna drugoj efekat ali i koje mogu da pojačaju dejstvo. Zbog toga je potrebno uvek konsultovati osobu koja se bavi biljkama, profesionalno ili iskustveno.

Smatrate da su određeni korovi savršeno zdrava hrana. Koji je najlekovitiji?
– Na svu sreću, priroda i biljke oko nas pružaju mogućnost da se zdravije hranimo, to jest, da sa ‘zdravim’ namirnicama ne unesemo previše nitro jedinjenja, koja se uglavnom nalaze u veštačkim đubrivima, da ne ‘jedemo’ pesticide koji se koriste za uništavanje korova, pošto je pojedini ‘korov’ izvanredno zdrava hrana. Ako pogledate tezge ekskluzivnih i skupljih pijaca u gradu, videćete vezice nekog bilja koje sa osmehom prodaju sakupljači. Tu se nalazi, na svu sreću, sve popularniji tušt, divna samonikla biljčica, korov, koji raste i na kamenu. Berite ga u prirodi. Jača kosti, vezivna tkiva, odličan je u borbi protiv depresije. Tušt sadrži oko sedamnaest posto jedinjenja korisnih u borbi protiv depresije. Oprez je potreban kod osoba koje imaju kamen i pesak – zbog prisustva oksalne kiseline.

Da li postoje još neke samonikle biljke koje su dragocene za organizam?
– Kada već berete tušt, pokupite još jednu biljku. Loboda je bogata ugljenim hidratima, skrobom, celulozom, belančevinama i šećerom, vitaminima A, B1, B2, C, kalijumom, kalcijumom, fosforom, magnezijumom i gvožđem (loboda za čorbicu, varivo, pitu…). Tu je i treća biljka – štir. Ima malu kalorijsku vrednost, ali je bogat vitaminima grupe B, vitaminom C, tokoferolom, provitaminom A, u belančevinama se nalazi sedamnaest amino-kiselina, značajno je prisustvo minerala: kalijuma, kalcijuma, fosfora, natrijuma, magnezijuma, gvožđa i cinka. Danas koristimo ovu biljku za ishranu životinja. Da li se zdravije hrani prase ili mi?

Imate li neki generalni savet?
– Vodite računa gde i šta berete, konsultujte osobe koje poznaju biljke. Vodite računa o lekovima koje koristite. Biljke su pomoć našem organizmu, nikako alternativna terapija u ozbiljnim stanjima.

Tagovi:

ateroskleroza Dr Snežana Pavlović kardiolog-internista štir tromboza
Povezane vesti