RUSKI LEKAR SAVETUJE: KAKO DA SMANJITE VISOK PRITISAK

Naš ritam života, način života u sav­remenim okolnostima, toliko je ubrzan da većinu vremena negde žurimo, pod stre­som smo, malo se šetamo - sve više pro­vo­dimo vreme u automobilima, jedemo brzu hranu i malo pazimo na sebe.

Svi ovi činioci doveli su do toga da sr­čano-vaskularne tegobe izbiju na prvo me­sto svih oboljenja. Sve češće čujem od mladih pacijenata da imaju povišen pri­ti­sak i po savetu kolega, rođaka, kom­šija, uzimaju lekove koji su njima propisali lekari!

Morate biti svesni da je svako lečenje individualno - lekovi i njihova kom­bi­na­cija biraju se za svakog pacijenata po­seb­no na osnovu njegovih analiza, stanja i toka bolesti. Predlažem svakom od mojih pacijenata da, nakon primarne terapije, vode dnevnik pritiska dve nedelje da vi­di­mo da li mu odgovara doza, kom­bi­na­cija lekova i drugo, jer nekima se po­ve­ćava gornji pritisak, nekome donji, ne­ko­me uveče ili ujutru - sve ima svoje.

Šta znači dnevnik pritiska? Pacijent do­bija tablicu i popunjava je sam. Piše da­tum, da li je jutro ili veče, i popunjava ko­lone: gornji pritisak, donji pritisak i puls. Kada dođe na kontrolni pregled, za dve ne­delje ustanovimo kako deluje lek i da li mu terapija odgovara.

Obavezno pacijentima dajem pre­po­ru­ke o promeni načina života, a pogotovo o hrani.

Osnovni principi zdrave ishrane kod pa­cijenata sa arterijskom hipertenzijom su energetska ravnoteža, balans osnovnih mik­roelemenata, optimalna količina mas­nih kiselina, smanjenje unosa soli, brzih ugljenih hidrata (na primer, slatkiša), po­većanje upotrebe voća, povrća i žitarica.

Ključna preporuka je energetska rav­noteža. Energija hrane, izražena u ka­lo­ri­jama, troši se na održavanje stalne tem­pe­rature tela, ispunjavanje fizioloških fun­kcija, biohemijskih reakcija i mehaničkog rada mišića, varenje i usvajanje hrane.

Najveća greška, koju prave pacijenti kada pokušavaju da normalizuju svoju ishranu, a time i probleme sa pritiskom, jeste potpuno izbacivanja masti iz ishrane. Međutim, mast oblikuje i daje energiju našem organizmu. Lipidi obe­z­be­đuju sintezu hormona, prostaglandina, sta­bili­zuju membrane ćelija, a omega 3 (riba, mas­linovo ulje - osnova takozvane me­di­te­ranske dijete), na primer, sprečavaju stvaranje tromba, smanjuju upalu, deluju protiv aritmije i imaju hipolipidemijski efe­­kat. Mast učestvuje i u metabolizmu vrlo važnih vitamina: vitamina A (ima ga u marga­ri­nu, na primer, bitan je za rast i vid), vi­ta­mina D (ima ga u ribi, bitan je za raz­me­nu fosfora i kalcijuma u organiz­mu), vi­ta­mina E (ima ga u biljnim mas­ti­ma, vrlo je jak antioksidant koji u­s­po­ra­va starenje).

Što se tiče unosa soli, mnogobrojna kli­nička istraživanja pokazala su da je sma­njenje unosa soli do pet grama na dan ravno efikasnosti prestanka pušenja. Na primer, fatalni rezultati arterijske hi­per­tenzije, kao što je infarkt, smanjuje se na 30 posto. Višak soli sadrži gotova hrana, konzerve, ko­ba­sice, pljeskavice i gric­ka­li­ce. Izba­ci­va­njem takve hrane iz jelovnika možete zna­čajno da poboljšate svoje zdrav­lje.

Metaanalize istraživanja sprovedenih u osam zemalja Evropske unije (EPIC - Heart Study) dokazale su da dodatan unos vo­ća i povrća uz svaki obrok smanjuje opštu smrtnost na 42 posto, a rizik kar­di­o­vas­kularnih oboljenja na 4 do 5 posto. Voće i pov­r­će sadrži vitamine grupe B i C i minerale magnezijum, kalijum i kalci­jum, koji utiču na zidove krvnih sudova.