REČ STRUČNJAKA: DA SMRŠATE, A NE UGROZITE IMUNITET

22.06.2020 | Klinika Magičnog bilja | Pregleda: 715 | Autor: | 0

Ana Petrović, jedna od naših najpoznatijih nutricionistkinja, o zdravoj ishrani i redukciji telesne težine

Ishrana je individualna za svakog od nas, pa samim tim i vreme obroka i porcija. Zavisi od pola, godina, stanja uhranjenosti, zdravstvenog stanja, aktivnosti pojedinca, želje, cilja i drugih faktora - priča Ana Petrović, farmaceut i nutricionista, jedna od najpoznatijih i najuspešnijih u svojoj struci.

Na koji način da izbegnemo povećanje telesne mase?
- Kod nas se hrana još uvek priprema na tradicionalan način - sa zaprškom, pržena, pohovana, sve se jede sa hlebom i nepravilno se kombinuju namirnice. Veliki problem današnjice je brz tempo života sa mnogo stresa, samim tim neredovno uzimanje obroka, brza i prerađena hrana, kao i previše šećera. Dijetetski režim ishrane i povećana fizička aktivnost mogu značajno da smanje rizik od nastanka gojaznosti i pratećih hroničnih oboljenja. Dijeta ne podrazumeva izgladnjivanje, već promenu prehrambenih navika i izbalansiran unos namirnica.

Šta je najbolje jesti za doručak, šta za ručak a šta za večeru?
- Doručak je energetski najbogatiji obrok, trebalo bi da obezbedi energiju za predstojeće dnevne aktivnosti. Za doručak je najbolje jesti kombinaciju proteina, masti i ugljenih hidrata. Jaja, ovsene pahuljice, povrće, kiselo-mlečne proizvode i drugo.
Užina sledi tri do četiri sata nakon doručka. Za užinu možete jesti voće, salatu, potaž ili šejk. Zavisno od zdravstvenog stanja pojedinca, trebalo bi obratiti pažnju na glikemijski indeks voća. Druga užina je uglavnom potrebna sportistima i nedovoljno uhranjenim osobama.
Ručak je najobilniji obrok, treba da bude raznovrstan, nutritivno vredan a ne kalorijski. Za ručak bi trebalo jesti kuvano jelo sa povrćem ili ribu, ili meso sa povrćem. Za pripremu ručka ne bi treba koristiti zapršku sa uljem i brašnom. Povrće jedite sveže, grilovano, bareno. Salate možete kombinovati i jesti neograničeno.
Večera predstavlja poslednji dnevni obrok, sa lako svarljivim namirnicama. Ukoliko uveče jedete skrobne ugljene hidrate, višak šećera odlazi u potkožno masno tkivo i lako se možete ugojiti.

Koje namirnice nikako ne bismo smeli da kombinujemo u okviru obroka?
- Proteine nikako ne bi trebalo kombinovati u istom obroku. Svako kombinovanje jaja sa mesom, sirom, jogurtom, ribom ili njihovim proizvodima povećava sadržaj masti i holesterola, samim tim i aterogeni potencijal namirnica. Prženje jaja u masnoći treba zameniti kuvanjem u vodi, poširanjem ili pečenjem na teflonskom tiganju na tihoj vatri ili foliji za pečenje. Ne bi trebalo jesti ni voće neposredno ili nakon obroka zbog fermentacije namirnica i usporavanja metabolizma.

Čime da zamenimo sve nezdrave grickalice i slatkiše?
- Ukoliko ste na redukcionoj dijeti, nemojte jesti integralan keks, mlečnu čokoladu, konditorske proizvode. Jedite čokoladu sa fruktozom ili sa kakaom, džem bez šećera ili nutelu sa rogačem ili agavom. Ukoliko pojedete čokoladu u kombinaciji sa jabukom, celuloza iz jabuke vezuje za sebe mlečnu mast iz čokolade i skraćuje vreme prolaska kroz intestinalni trakt. Preka potreba za slatkim može se javiti usled pada serotonina, hormona sreće (depresija, dijeta, dosada, emocionalni stres). Šećer bi trebalo uzimati prvenstveno iz voća, a zamena za običan beli šećer može biti biljni zaslađivač stevija ili agava, ima nizak glikemijski indeks i ukus identičan šećeru, može se koristiti u svim napicima (kafi, ceđenim sokovima, kolačima). Neki napici sadrže nula kalorija, ali imaju u sastavu veštačke zaslađivače, pojačivače ukusa i nisu dobra zamena za šećer. Ove napitke zamenite ceđenim sokom od pomorandže, jabuke ili limuna sa dodatkom cimeta po ukusu.

Da li brojne grickalice, koje se vode kao zdrave (poput raznih pločica, galeta, keksića) zaista to i jesu?
- Iskreno, nikada nisam rekla da su ove grickalice zdrave. Na svakom proizvodu postoji deklaracija, gde možete pronaći sastav proizvoda koji želite da kupite. Tačno možete saznati kalorijsku vrednost namirnice, odnos nutrijenata, masti, ugljenih hidrata i proteina. Važno je obratiti pažnju na količinu masti, soli, šećera, prisustvo raznih emulgatora i veštačkih zaslađivača. Značajno je pogledati ukupan unos ugljenih hidrata. Na deklaraciji odvojeno piše šta su ukupni šećeri, a šta vlakna, koliko ima prostih šećera, koliko masti, treba posebno pogledati zasićene masti i transmasne kiseline. Ne kažem da nikad ne bi trebalo da pojedete grickalice, možete sebi priuštiti ponekad ove proizvode, ali umereno i ne svakodnevno.

Kako kroz hranu da jačamo imunitet?
- Koristite namirnice bogate vlaknima. Beta glukan sadrže ovsene pahuljice i pečurke. Celulozu i pektin sadrže: jabuke, maline, pomorandže, kupus, zelena salata, žitarice, grašak, pasulj, krompir. Neka vam tanjir bude uvek pun povrća različitih boja, koje potiču od biljnog pigmenta. Najjači antioksidansi smanjuju štetno dejstvo slobodnih radikala, oštećenje ćelijskih struktura i nastanak raznih infekcija i bolesti kod čoveka! Neki od njih su likopen iz paradajza, karotenoidi iz bundeve, brokolija, šargarepe, paprike, antocijani iz borovnice, aronije, šljive, polifenoli iz: grozđa, kakaoa, zelenog čaja i drugih. Omega 3 masne kiseline smanjuju rizik od hroničnih oboljenja, pa preporučujem svakodnevni unos maslinovog ulja, semenki lana, čije i ribe, poput orade, oslića, brancina, pastrmke i slično. Svi nutrijenti treba da budu ravnomerno zastupljeni u ishrani, jer imaju zaštitnu, gradivnu i energetsku ulogu! Oligoelementi su neophodni za ubrzavanje svih hemijskih reakcija u organizm u i održavanje celokupnog zdravlja.

Osim vode, šta još preporučujete od napitaka?
- Neki od preporučenih napitaka mogu biti napici za detoksikaciju koje je najbolje konzumirati ujutru pre doručka: sok noni, zeolit, aloja, aronija, glina, sok od zelenog žita, medena voda, biljni čajevi, sveže ceđeni sokovi i drugo. Možete piti jabukovo sirće razblaženo sa vodom jer ima antibakterijsko dejstvo i odličan je antiseptik. Tečnost uvek pijte lagano, u gutljajima. Ukoliko želite da skinete kilograme, ne mešajte voće u ceđenim sokovima. Dnevni unos tečnosti je individualan i možete ga izračunati kada telesnu težinu podelite sa 27.

Mnogi ljudi koji se zdravo hrane imaju "slobodan dan", jednom tokom nedelje. Koji je Vaš stav o tome? Da li ga podržavate?
- Slobodan dan prepisujem i svojim klijentima, taj dan ne podrazumeva prejedanje, već slobodan izbor svakog obroka, pravilan razmak između obroka i optimalan unos tečnosti. Slobodan izbor podrazumeva omiljenu hranu. Nekima je svaki dan slobodan, ali svako ima svoj izbor, na silu nikada ništa nije moglo i ne bi trebalo forsirati.
I.B.

Komentari (0)

Ostavite komentar

MAGIČNO BILJE, PRODAVNICE

BEOGRAD:

  • Maksima Gorkog 25 (blizu Kalenić pijace),
    011/245-07-82
    radnim danima: 8h-20h,
    subotom: 9h-15h
LOKACIJE PRODAVNICA

BEOGRAD:

PRATITE NAS

Development: draganmarkovic.net

Upotreba kolačića (eng. Cookies). Ovaj sajt koristi kolačiće u cilju analize saobraćaja i poboljšanja korisničkog iskustva. Daljim korišćenjem sajta izjavljujete da se slažete sa upotrebom kolačića.
Razumem