ČAGA JAČA IMUNITET OBOLELIH OD KANCERA

11.08.2017 | Klinika Magičnog bilja | Pregleda: 2062 | Autor: | 0

Naučni savetnik Instituta za biološka istraživanja “Dr Siniša Stanković” u Beogradu, dr Jasmina Glamočlija, otkriva koje medicinske gljive rastu u Srbiji i kako mogu da sačuvaju zdravlje


Pokazali smo ono što azijatski narodi vekovima znaju i u praksi primenjuju - da potencijalno medicinski značajne gljive mogu da pomognu i čoveku i životinjama da se lakše izbore sa nekim bolestima i očuvaju zdravlje. Najviše pažnje smo posvetili istraživanjima vrsta koje rastu u našem okruženju, u okolini Beograda - objašnjava dr Jasmina Glamočlija, naučni savetnik Instituta za biološka istraživanja „Dr Siniša Stanković“ u Beogradu i dodaje da su to gljive koje već vekovima ljudi koriste bilo kao hranu bilo kao medicinska sredstva u vidu čajeva, tinktura, melema.

- Godinama smo ispitivali jestivu dekorativnu gljivu Laetiporus sulphureus, u narodu poznatu pod imenom šumsko pile, koja ima jaka antimikrobna svojstva i čije izolovane supstance deluju na patogene organizme poput gljive Aspergillus flavus, čiji produkt je svima poznat pod imenom aflatoksin. Ekstrakt ove gljive deluje i na Escherichia coli, i još neke vrste bakterija koje mogu da izazovu infekcije oka, uha, respiratornog trakta. Isptivali smo i medenjaču, jablanovaču, samoniklu bukovaču... Neke od gljiva koje smo ispitivali mogu da se gaje, a neke poput smrčka i vrganja ne - ove druge mogu da se koriste samo samonikle - objašnjava dr Glamočlija.
Praktična primena ekstrakata plodonosnih tela gljiva zainteresovaće svakog ko sam sprema zimnicu ili jednostavno brine o kvalitetu hrane koju konzumira - svi smo imali priliku da preostalu količinu soka od paradajza ostavimo u frižideru i kroz izvesno vreme formirale su se plesni. Agensi iz gljiva dokazano sprečavaju, tj. odlažu nastanak ovih plesni, što otvara novo poglavlje u primeni makromiceta kao prirodnih i neškodljivih konzervanasa. A gljive su delovale i u pilećoj pašteti, supi, krem-siru...

Od ostalih vrsta ističu se neke vrste roda agarikus - a to su šampinjoni koji se najčešće prodaju na pijacama. U poređenju sa vrstom koja se gaji u Južnoj Americi, rezultati ukazuju da su naše gljive u prednosti.
U poslednje vreme hit među medicinskim gljivama je čaga. S obzirom da ona raste na brezovom stablu, pitali smo doktorku Glamočliju kakav je njen značaj i kvalitet.
- Ispitivali smo i čagu, ali ne onu koja se može naći u Srbiji. Da biste ustanovili da je nešto čaga, a ne obično virusno oboljenje drveta, moraju se vršiti histološke analize, a time se malo ko bavi. Mnogo toga što ljudi proglašavaju čagom nije čaga, već virusno oboljenje stabla. Zato se mora biti obazriv. Poredili smo dejstvo čage poreklom iz Rusije, Indonezije i sa Tajlanda. Potvrdili smo da je čaga izuzetno jak inumostimulans, što znači da povećava sveopštu otpornot organizma na druge patogene. Čaga je zato jedna od onih koje se preporučuju kao pomoćna terapija kod tretmana ljudi obolelih od kancera.
Ipak, iako su i naši i svetski stručnjaci, kao i viševekovna praksa narodne medicine pokazali da medicinske gljive mogu da pomognu ne samo u jačanju imuniteta, već i kod niza bolesti, primena u zvaničnoj medicini i dalje nailazi na prepreke. Za razliku od Kine i Koreje, na primer, koje uključuju ekstrakte i preparate medicinskih gljiva u standarde lečenja u bolnicama, kod nas to nije slučaj.

- Neki lekari su otvoreni za primenu medicinskih gljiva, svesni da one ne mogu da štete, a neki ih nazivaju bogojavljenskom vodicom. Mislim da je potrebno puno obrazovati ljude da bi shvatili o čemu se radi. Znamo da Ganoderma lucidum, koju Kinezi nazivaju gljivom dugovečnosti, ne može da deluje posle jednog ili dva konzumiranja u vidu čaja, ali kontinuiran tretman, čak i korišćenje umesto običnog čaja dva do četiri meseca, svakako deluje pozitivno. To ni lekari poriču. Ipak, mora se biti obazriv, jer i kod gljiva, kao i kod svih namirnica, moguća je pojava alergija. Svako mora da vidi šta je to što njemu najviše prija, da se dobro informiše.
Još jedna od retkih i zaštićenih vrsta je Hericium erinaceus, lavova brada, a rezultati koje su naučnici iz Koreje dobili su fantastični - kod neurodegenerativnih oboljenja, uz pomoć ove gljive, ponovo su uspostavljene nervne veze.

- Ako nam nisu dostupni Cordyceps ili Hericium, imamo bukovaču. Naši naučnici su dokazali da komponenta izolovana iz ove gljive odlično umanjuje holesterol, a to važi i za gajenu i za samoniklu gljivu. Ali da biste se osetili bolje, morate je uzimati u kontinuitetu, a to znači najmanje tri puta nedeljno po 200-300 grama - savetuje dr Glamočlija.
Ako počnete da sakupljate gljive, naravno uz odgovarajuću obuku pre toga, garantovano ćete skinuti i višak kilograma šetajući po šumi i berući ih.
- Neke medicinske gljive su veoma skupe, kao na primer Cordyceps sinensis, ali ako pogledate opseg njenog delovanja, videćete da je neverovatan - ona je antiviralna, antimikrobna, hipoholesterična, hipolipotična, obara krvni pritisak. Ne raste kod nas, ali umesto nje imamo vrste koje su svima dostupne. Moj savet potencijalnim gljivarima je: Kada odluče da sakupljaju gljive, neka nauče da prepoznaju jednu do dve vrste jedne godine, dobro savladaju gde da ih beru i kada, sledeće godine neka povećaju broj sa još tri do pet vrsta i tako će vremenom naučiti da razlikuju jestive, ali i medicinski značajne gljive. Čini se da se naš narod plaši gljiva pre svega zbog mogućeg trovanja, što je opravdano, ali postoji puno gljivarskih društava, ona pokrivaju celu Srbiju i svako ko želi može da nauči dovoljno da neke vrste prepozna, ili bar da od savesnih sakupljača nabavi jestive gljive, bilo da su istovremeno medicinske ili ne. Imajte uvek u vidu da antidot kod trovanja gljivama ne postoji.


Super gljive protiv super infekcija
Najnovija istraživanja dejstva ekstrakata tri vrste gljive sunčanice na rezistentne bakterije pokazala su jako dobro rezultate.
- U gljivama leži ogroman potencijal, konačno je došao red i na njih. Prvo su ispitivane biljke, pa životinje, i došao je red na gljive. Verujem da će doći vreme kada ćemo ekstrakte gljiva primenivati kao herbicide, već sada se primenjuju kao insekticidi. U stočarstvu je očuvano zdravlje teladi i izbegnuto oboljevanje od upale pluća i tretiranje životinja antibioticima zahvaljujući gljivi Agaricus blazei. Takođe, ako umesto toksičnih insekticida primenite neki preparat na bazi gljiva, to je već značajan napredak za opšte zdravlje. A ako te gljive možete brati u Srbiji, to je još bolje - zaključuje dr Glamočlija.

Komentari (0)

Ostavite komentar

MAGIČNO BILJE, PRODAVNICE

BEOGRAD:

  • Maksima Gorkog 25 (blizu Kalenić pijace),
    011/245-07-82
    radno vreme
    radnim danima 8h-20h,
    subotom 9h-15h
    nedeljom 9h-14h
LOKACIJE PRODAVNICA

BEOGRAD:

  • Brankova 16,
    011/328-35-07
    radno vreme
    radnim danima 9h-18h
    subotom 9h-15h
  • Zaplanjska 32 (TC Stadion)
    064/643-30-55
    radno vreme
    10h-22h radnim danima
PRATITE NAS

Development: draganmarkovic.net