DUGOVEČNI LJUDI IMAJU VIŠI TSH

28.05.2017 | Klinika Magičnog bilja | Pregleda: 3027 | Autor: | 0

Mr sc. med. dr Mirjana Stojković, specijalista interne medicine - endokrinolog, savetuje koje namirnice mogu da vam pomognu ukoliko imate poremećaj u radu štitaste žlezde

Štitasta žlezda, pomoću svojih hormona, reguliše metabolizam u organizmu. Utiče na pravilan rast i razvoj fetusa i dece (naročito nervnog sistema), a urođen nedostatak hormona štitaste žlezde dovodi do niskog rasta i kretenizma. Ona dalje podstiče stvaranje proteina, ubrzava razgradnju masti iz masnog tkiva, ubrzava rad srca i povećava njegovu snagu. Isto tako, povećava stvaranje toplote, podstiče budnost, pamćenje i sposobnost učenja, utiče na održavanje normalnog toka trudnoće - priča mr sc. med. dr Mirjana Stojković, specijalista interne medicine - endokrinolog nastavlja:
- U slučajevima povećanog rada štitaste žlezde javljaju se simptomi ubrzanog metabolizma: pacijenti se žale na gubitak u težini uprkos dobrom apetitu i pojačanom unosu hrane, na osećaj vrućine, lupanja, preskakanja, ubrzanog rada srca, na ubrzan rad creva, pojačano znojenje, drhtanje ruku, pojačanu nervozu, opadanje kose. Kod žena dolazi i do poremećaja menstrualnog ciklusa, menstuacije su oskudnije i kraće traju, a period između njih je produžen.

Na koje simptome se žale pacijenti oboleli od hipotireoze?
- Hipotireoza ima manje specifične simptome. To su, uglavnom, umor, osećaj pospanosti i bezvoljnosti, usporen rad srca, neredovna solica. Pacijentima je koža suva i sklona pucanju, imaju osećaj oticanja i dobijaju na težini, uprkos slabom apetitu. I kod hipotireoze i kod hipertireoze može da se javi hipertenzija. Kod hipertireoze raste uglavnom sistolni (gornji) pritisak, dijastolni pada, dok kod hipotireoze sistolni pritisak ne raste mnogo, za razliku od donjeg (dijastolnog). S obzirom da su simptomi i pojačanog i smanjenog rada štitaste žlezde prilično nespecifični, često se dešava da se pacijenti žale na istovremeno postojanje simptoma i jednog i drugog poremećaja, što najčešće govori protiv bilo kakvog poremećaja rada štitaste žlezde.

Da li pravilna ishrana može da dovede do poboljšanja stanja kod obolelih?
- Ako je već došlo do razvoja hipertireoze ili hipotireoze, ishranom ne možemo da izlečimo bolest. Lekovi su ti koji leče.

Ipak, razlikuju se namirnice koje se preporučuju kod ova dva stanja?
- Da, razlikuju se. Za pravilan rad štitaste žlezde naročito je bitan jod, koji se iz spoljašnje sredine unosi hranom i vodom i neophodan je za produkciju tiroidnih hormona. Ako pacijent ima hipertireozu onda mu savetujemo da izbegava hranu bogatu jodom, jer bi reakcija bila slična onoj kada biste u vatru koja bukti stalno dodavali ugalj.

Koje su to namirnice?
- U njih spadaju morski plodovi, morske alge, morske trave, ribe severnih mora, kao što je losos, jodirana so. Kako bi se sprečile posledice deficita joda, od 1953. godine u našoj zemlji kuhinjska so se jodira - dodavanjem 20 mg jodnih jedinjenja na 1 kg soli, tako da normalno slana ishrana, koja podrazumeva 7-8 g soli/dan, obezbeđuje adekvatan dnevni unos joda. Neke mineralne vode su, takođe, bogate jodom i zato ih treba piti u ograničenoj količini. Crni luk, meso, mleko i jaja (žumance) spadaju u namirnice koje mogu imati značajan sadržaj joda, kao i aditivi koji se koriste za produženu svežinu ili brže narastanje testa u pekarskim proizvodima.

Šta predlažete pacijentima sa hipertireozom?
- Prva linija je, naravno, uvođenje tirosupresivne terapije koja će vremenom dovesti do normalizacije nivoa hormona. U cilju ubrzanja tog procesa, pacijentima možemo preporučiti unos hrane koja je manje bogata jodom ili pak ima strumogeni efekat. Strumogene supstance blokiraju preuzimanje joda iz krvotoka u štitastu žlezdu i ometaju sintezu samih hormona. Takve namirnice su kupus, kelj, karfiol, keleraba, brokoli, proso, rotkvice, repa, soja... Od začina, u manjoj meri se tako ponašaju ruzmarin, majoran, origano, zatim nana i potočarka... Od voća, u manjoj meri to čine breskve i kruške. Ometanjem sinteze hormona štitaste žlezde, ove namirnice mogu doprineti bržoj normalizaciji hormona kod pacijenata sa hipertireozom.

Koji vitamini se posebno preporučuju?
Unos dovoljne količine vitamina je neophodan za normalno funkcionisanje celokupnog organizma, samim tim i štitaste žlezde. S obzirom na ubrzan metabolizam, ubrzan rad creva, potrebe za vitaminima u hipertireozi su povećane, naročito vitamina B1 i B6, vitamina C, D, E.
U hipotireozi postoji nedovoljna konverzija karotena u vitamin A i ma koliko karotena unosili hranom (šargarepa) nećemo postići adekvatnu produkciju vitamina A. Takođe postoji i neadekvatna apsorpcija vitamina B12. Sa druge strane, za pravilnu funkciju štitaste žlezde i njenih hormona neophodan je vitamin A, B2, B3. Za pravilan rad štitaste žlezde neophodni su i minerali, u prvom redu selen, zatim magnezijum, kalcijum, cink.

Zašto se obolelima od hipertireoze savetuje unos hrane bogate kalcijumom?
- Hormoni štitaste žlezde imaju efekat na svaku ćeliju organizma, pa tako i na kosti. Metabolizam kostiju karakterišu dva procesa. Jedan je resorpcija kosti, a drugi je produkcija nove kosti. Ova dva procesa se u organizmu dešavaju sve vreme, i na taj način se skelet stalno regeneriše. Kada stepen resorpcije kosti prevlada produkciju, što se dešava i u hipertireozi, nastaje osteoporoza. Poznato je da se u lečenju osteoporoze koriste i preparati kalcijuma, pa nije neuobičajeno da se i tokom hipertireoze savetuje pojačan unos kalcijuma. Međutim, treba biti obazriv, jer nekada sama hipertireoza može da dovede do povišenog kalcijuma u krvi zbog njegovog pojačanog oslobađanja iz kosti, u retkim slučajevima i do vrlo ozbiljne hiperkalcemije.

Kolike su dnevne potrebe za jodom kod zdravih ljudi?
Dnevne potrebe joda zdravog čoveka su oko 150 mikrograma/dan. Ako osoba soli hranu i koristi meso, mleko, jaja, peciva u ishrani, uneće dovoljnu količinu joda. Treba imati u vidu da se vremenom koncentracija joda u soli smanjuje, naročito ako se so čuva na visokoj temperaturi. Zato so treba dodavati hrani nakon kuvanja, jer njegov gubitak kuvanjem može biti i preko 50%. Povremeni unos hrane bogatije jodom nije štetan, jer se višak joda izlučuje preko bubrega.
Priroda je veliki izvor neophodnih supstanci za život, ali ponekad je bolje koristiti farmakološki preparat, naročito u situacijama gde je bitna količina supstance koja se unosi. U ovakvim preparatima znamo količinu supstance tačno u mikrogram, što nije slučaj sa prirodnim preparatima.

Na koji način starenje utiče na fuukciju štitne žlezde?
- Sa starenjem se usporava metabolizam, osovina hipotalamus-hipofiza-štitasta žlezda se menja, postaje tromija i promene u hormonima ove osovine ne moraju biti toliko izražene u poremećaju rada štitaste žlezde, kao što je to slučaj kod mlađih osoba. Tako se može desiti da stariji pacijent razvije hipotireozu, a da su laboratorijski rezultati tek neznatno izmenjeni. Sa druge strane, istraživanja kojima su bili obuhvaćeni ljudi u dubokoj starosti utvrdila su da je kod dugovečnih osoba TSH viši u odnosu na opštu populaciju, te bi kod tih osoba TSH mogao biti marker dugovečnosti.

M. R.


Komentari (0)

Ostavite komentar

MAGIČNO BILJE, PRODAVNICE

BEOGRAD:

  • Maksima Gorkog 25 (blizu Kalenić pijace),
    011/245-07-82
    radno vreme
    radnim danima 8h-20h,
    subotom 9h-15h
    nedeljom 9h-14h
LOKACIJE PRODAVNICA

BEOGRAD:

  • Brankova 16,
    011/328-35-07
    radno vreme
    radnim danima 8h-20h
    subotom 9h-15h
  • Zaplanjska 32 (TC Stadion)
    064/643-30-55
    radno vreme
    10h-22h radnim danima
PRATITE NAS

Development: draganmarkovic.net