PJER ĐUZEPE PELIČI: PAMETNA HRANA ŠTITI TELO OD BOLESTI I PRODUŽAVA ŽIVOT

Klinika Magičnog bilja | Pregleda: 3040 | Autor:

Prva zvanično odobrena dijeta Evropskog instituta za onkologiju

Pjer Đuzepe Peliči uvek je nasmejan kada priča o molekulima, genima i ćelijama. Molekularni biolog i direktor Evropskog instituta za onkologiju uvek voli da istakne: „Radim divan posao za koji sam i dobro plaćen.“ Da bi bolje istražio delovanje kancera i mehanizme koji su odgovorni za dugovečnost (dr Đuzepe Peliči je pre nekoliko godina identifikovao gen starenja P 66), odlučio je da Evropski institut za onkologiju razvije projekat Pametna hrana. Cilj je bio da se otkriju supstance u hrani koje aktiviraju ili usporavaju gene, koji produžavaju ili skraćuju dužinu života.
Smartfood - pametna, inteligentna hrana. Prikladan naziv. Ali, da li pametna hrana stvarno može da nam pomogne da živimo duže?
- Verujemo da može, i to je cilj našeg istraživanja. Tokom protekle decenije došlo je do revolucije u razumevanju molekularnih mehanizama starenja. Danas znamo da je dužina života i učestalost bolesti pod jakim uticajem gena na koje hrana može da utiče.
Koliki broj gena je u pitanju?
- Mi smo identifikovali mali deo, oko dvadeset i pet, ali ima ih stotinu. Utvrdili smo da aktiviranjem ili uklanjanjem određenih gena kod miševa oni žive duže, ili naprotiv kraće. Naime, postoje dve vrste gena koji utiču na trajanje života: oni koji ga produžavaju i oni koji ga skraćuju.
Ali zašto postoje geni koji skraćuju život? Možda imaju zaštitnu funkciju?
- Izvesno je da imaju. Geni starenja su od suštinske važnosti u prirodi, jer garantuju dovoljnu količinu energije u obliku masti, kada nema dovoljno hrane. Oni regulišu metabolizam tako što akumuliraju masti radi opstanka, tokom hladnoće i nedostatka sredstava. Ta dva oblika danas na Zapadu, sa punim frižiderima, supermarketima, grejačima i kaputima, više se ne javljaju.
I zato oni podstiču starenje?
- Konzumiranje velike količine energije koja se ne troši proizvodi slobodne radikale i oksidantne molekule.
Ako se geni starenja regulišu hranom, možemo li da ih menjamo menjajući način ishrane?
- Nema sumnje. Najlakši način da se produži životni vek, i to kod svih vrsta koje smo do sada istraživali, od crva do majmuna, jeste kalorijsko ograničenje. Nema razloga da i kod čoveka ne bude tako.
Kakvi su konkretni podaci koji se odnose na ljude?
- Postoje posredni podaci. Grupa naučnika u SAD već se bavi istraživanjem ograničenja kalorija, kao delom kliničkog ispitivanja koje se ne odnosi na dužinu života, već na faktore kao što su starenje tkiva, dužina telomera i stanje organa kardiovaskularnog sistema. Sve ukazuje da je kalorijska restrikcija veoma efikasna.
Šta smatrate "ograničenjem kalorija"?
- Minimalan iznos kalorija iznad neuhranjenosti. Kod miševa ona iznosi 30% manje nego što bi pojeli kada bi bilo dovoljno hrane. Usled nedostatka hrane dolazi do izražaja gen koji stimuliše obnovu ćelija. Isti slučaj kao i kod mobilnih telefona - ako je uvek na punjaču, baterija slabi. Takva restrikcija kalorija kod ljudi, međutim, nije izvodljiva. Ali, može se delovati na gene dugovečnosti i postom. Post se pokazao kao veoma moćno sredstvo za postizanje nižeg nivoa insulina. Iako ga većinom prepoznaju kao glavnog krivca za nastanak dijabetesa, insulin se smatra najodgovornijim i za pojavu gojaznosti, raznih oblika kancera, Alchajmerove bolesti, osteoporoze, policističnih jajnika, poremećaja imuniteta.
Vi postite?
- Ne, ali godinama imam naviku koju svakodnevno praktikujem: Ne doručkujem i ne ručam, i to ne zato što nemam vremena. U suštini, jedem u večernjim satima. Ne preporučujem to svakome, jer noću sagorevamo manje kalorija, ali ja sam na nogama 24 sata.
Ako dijete ostavimo po strani, da li iste ciljeve možemo postići i pravilnom ishranom?
- To je ono što smo utvrdili: Postoje supstance u hrani koje mogu da regulišu gene starenja. U ovom trenutku radimo na desetak takvih molekula.
Na primer?
- Pomorandža koja raste u blizini vulkana Etna jedna je od namirnica koju smo dodatno istraživali: ona proizvodi velike količine antocijana koji joj daju intenzivnu boju. Kod miševa, narandžasta boja u hrani stimuliše gene povezane sa dužinom života i ima zaštitni efekat na kardiovaskularne bolesti.
Pored ovih pomorandži, šta još istražujete?
- Indijsko voće garsiniju kambodžu: ono sadrži aktivne sastojke koji deluju na metaboličke procese važne za dugovečnost. Proučavamo i druge namirnice: jagode, borovnice, crno grožđe, luk i čili papričice. I ne samo njih. Pre izvesnog vremena istraživanja u prirodi potvrdila su da hemijska supstanca iz gljive Ganoderma lucidum (reiši) odraslim miševima produžava život, smanjuje pojavu raka i kardiovaskularna oboljenja.
Hrana je u poslednje vreme postala vodič za zdravlje. Krajnji cilj je, dakle, da lekove zamenimo hranom, da hrana postigne efekat lekova.
U međuvremenu, kako nas savetuju, treba da jedemo pet porcija voća i povrća dnevno?
- Ali, zaboga, ko je to rekao?
Pa, stručnjaci...
- Ja to nikad nisam rekao. Nema dokaza da treba jesti pet porcija dnevno. Ono što je sigurno jeste da je konzumacija voća i povrća dobra, ali niko ne zna da li je pet porcija dnevno bolje od tri ili jedne velike porcije nedeljno. Smartfood dijeta dekonstruiše pokazatelje koji nisu zasnovani na naučnoj osnovi i postavlja nove na osnovu naučnih dokaza. Naučni dokazi su jedini pokazatelji na kojima treba da gradimo naše izbore.
M. R.
Izvor: Magično bilje

Komentari