MALIGNITET U SRBIJI RAVAN JE EPIDEMIJI

13.04.2016 | Klinika Magičnog bilja | Pregleda: 5041 | Autor: | 0

Profesor dr Nadežda Basara, jedan od vodećih hematologa, onkologa i transplantatora matičnih ćelija u svetu, otkriva sve rizike pojave najtežih oboljenja i predlaže integrativnu terapiju koja može, zajedno sa naučno dokazanim terapijama, da pomogne protiv kancera


Biografija profesorke doktorke Nadežde Basare impresivna je po svim svetskim standardima. Njeno ime postalo je sinonim za uspeh na polju hematologije, onkologije i transplatacije matičnih ćelija. Skoro dvadeset godina živi i radi u Nemačkoj, i potpuno se posvetila spasavanju ljudskih života onda kada svi ostali „dignu ruke“, i tako je usrećila i mnoge naše porodice. iografija profesorke doktorke Nadežde Basare impresivna je po svim svetskim standardima. Njeno ime postalo je sinonim za uspeh na polju hematologije, onkologije i transplatacije matičnih ćelija. Skoro dvadeset godina živi i radi u Nemačkoj, i potpuno se posvetila spasavanju ljudskih života onda kada svi ostali „dignu ruke“, i tako je usrećila i mnoge naše porodice.
Naš poznati voditelj Dejan Pantelić izjavio je da ste mu, dok je bio u teškom stanju, rekli: “Kod mene se ne umire”. Koji je procenat izlečenih pacijenata u klinici u kojoj radite i kako to postižete?
- To sam mu rekla da bih ga ohrabrila, jer je bio sav utučen, a to ne bi bilo dobro za dalji tok terapije. Inače, uspešnost lečenja svih bolesti od kada ja vodim medicinske klinike I i II u bolnici ,Malteser St. Franziskus, u Flensburgu je preko 90%. Takvim rezultatom može da se pohvali malo koja bolnica u Evropi, a postižem ga savremenim pristupom lečenju, a prema nacionalnim protokolima.
Da li su kvalitetan život i preventiva dovoljan način zaštite od malignih bolesti? Šta sve podrazumeva dobra preventiva?
- Zdrava hrana i kvalitetan život opisani su mnogo puta do sada, i oni jesu potrebni ali nisu dovoljni da bi se zaštitili od maligniteta. Dovoljno je da živite u oblasti gde se lageruje municija obogaćena osiromašenim uranijumom ili nuklearni otpad, ili tamo gde je municija bačena, ili imate jak nasledni gen sklon malignim bolestima. Mnogo toga ne zavisi od nas samih, ali prevencija protiv nekih od uzroka koje sam navela i njihovo izbegavanje svakako je preporučljivo.
Da li postoji određena vrsta kancera koja trenutno poprima širinu i intenzitet epidemije?
- Porast maligniteta posle NATO bombardovanja za srpski narod ravan je epidemiji. Osiromašeni uranijum u zemlji, u rastinju, objektima i predmetima ostaće, a broj malignih oboljenja kroz generacije i generacije biće sve veći.
Stiče se utisak da ne postoji pacijent oboleo od kancera koji ne koristi određenu alternativnu terapiju. Šta sve treba da sadrži pomoćna terapija protiv kancera? Koji su alternativni lekovi za koji je naučno i kroz studije i praksu dokazano da imaju efekta?
- Alternativna terapija u međuvremenu dobila je svoje ime i sada je tzv. integrativna terapija. Ona može da se upotrebi zajedno sa naučno dokazanom terapijom i mnoge studije ispituju primenu dodatne terapije. Sve veći broj pacijenata koristi mogućnosti integrativne terapije: oko 80% bolesnica sa rakom dojke, 75% pacijenata sa rakom debelog creva i veliki broj pacijenata sa rakom prostate. Razlozi su pre svega: loš kvalitet života, uznapredovala bolest, socijalno-ekonomski razlozi. Izuzetno je važno razgovarati sa pacijentom o integrativnoj terapiji i ne potcenjivati je. Na primer, za đumbir je dokazano da smanjuje muku, osećaj umora i učestalost infekcija, dok bi vitamin D trebalo da koriste svi oni koji ne provode najmanje 30 minuta na svežem vazduhu. Dodatak ostalih vitamina, osim vitamina D, ne preporučuje se.
U međuvremenu, definisane su tzv. top five, tj. najvažnije integrativne terapije.To su: muzikoterapija, masaže, minerali i vitamini, terapija opuštanja/meditiranje i kretanje, sport.
Jednom prilikom rekli ste da svaki pacijent iz Srbije koji dođe kod Vas koristi ulje kanabisa. Šta je posledica te ,medijske histerije,? Zašto ga Vi ne preporučujete?
- Kanabis ne leči bolest već čoveka uvodi u zavisnost, a naučno nije dokazano, niti ima rezultata, da ulje kanabisa leči bilo koju malignu bolest. Izdvojeni THC iz kanabisa služi kao supstanca u nekim lekovima za smanjenje mučnine i umora, kao i poboljšanje apetita, uglavnom kod starijih ljudi koji se palijativno leče, ali ima i boljih i jačih lekova za te simptome. Na našem narodu su isprobane mnoge ,medijske histerije, (setite se samo kojekakvih vakcina, čuvanja matičnih ćelija iz pupčane vrpce, itd.) jer je naš narod naivan i ne dobija pravovremenu i pravu informaciju iz zdravstvenog sistema Srbije.
Pre dve nedelje u nemačkoj štampi osvanulo je upozorenje Lekarske komore i Društva lekara Nemačke, da će u slučaju osnivanja agencije za legalizaciju kanabisa tužiti Ministarstvo zdravlja Nemačke. Da li je to tačno?
- To je tačno i ja sam ponosna što sam član i što radim u takvom lekarskom društvu. Za razliku od nemačkog Ministarstva zdravlja, srpsko Ministarstvo zdravlja još prošle godine osnovalo je tim za borbu protiv legalizacije kanabisovog ulja kao leka protiv malignih bolesti i postavilo moju koleginicu sa fakulteta, prof. dr Danicu Grujičić, na čelo tog tima. Ministarstvo zdravlja Srbije odlučilo je da legalizuje samo tri medikamenta, koji su i u Nemačkoj legalizovani, i to je potpuno u redu. Nije u redu što se već godinu dana ne oglašavaju ni Srpska lekarska komora, ni Srpsko lekarsko društvo, ni lekari akademici, i što ne stanu na stranu zdravlja svog naroda, kao što to radi Ministarstvo zdravlja Srbije.
Koje biste lekove preporučili za poboljšanje apetita i manjeg osećaja umora i mučnine?
- Mučnina se javlja često kao posledica citostatske terapije. Međutim, današnja savremena terapija protiv mučnine sadrži kombinaciju više lekova koji deluju na različitim nivoima refleksa za muku i povraćanje i najčešće je uspešna. Osim toga, ta terapija je u svim onkološkim centrima standardizovana i sadrži npr. aprepitant, granisentron i deksametazon. Nasuprot tome, lekovi za poboljšanje apetita najčešće su neefikasni. Preporučuju se gorke kapi i 30 minuta šetnje dnevno. Osim toga, neophodna je i psihička aktivnost, bilo da se radi o kompjuterskim igricama, ukrštenim rečima, sudoku i ostalim.
Kakvu ishranu preporučujete pacijentima obolelim od najtežih bolesti? Da li ona treba da bude striktno medicinski propisana?
- Svojim pacijentima preporučujem mediteransku ishranu, sa najmanje tri različite boje: tri puta nedeljno grilovanu ribu sa povrćem, dva puta nedeljno pileće ili ćureće meso, sveže povrće, salate, puno tečnosti, po mogućnosti tri litra dnevno.
Na koji način Vi vodite računa o svom zdravlju? Kako se hranite?
- Svaki dan provedem 30 minuta u šetnji, vozim bicikl i igram badmington na terenu iza kuće. Hranim se umereno: dva puta nedeljno jedem ribu i mnogo povrća, salata i maslinki. Pijem dosta tečnosti, najviše čaj i vodu.
Volite li da kuvate i koje vam je omiljeno jelo?
- Volim da kuvam. Obožavam jaku, dobro začinjenu supu od volujskog repa i goveđeg mesa sa knedlama, rusku salatu, sarmu, podvarak, sarmice sa zeljem, pileći paprikaš, musaku od pohovanog plavog patlidžana. Ima mnogo srpskih jela koje redovno vikendom, praznicima, za porodičnu slavu Sv. Jovan ili za rođendane imam na trpezi. Moj suprug pravi pasulj bolje od mene. Isto tako, odlično prži i roštilja ribu iz severnih mora ili pravi ćevapčiće, i tako se dopunjujemo.

VRHUNSKI STRUČNJAK, VELIKI ČOVEK
Kada je kao đak generacije završila aranđelovačku gimnaziju 1976, dvoumila se između studija klavira i medicine. Na sreću, izabrala je oblast gde je danas među najuspešnijima u svetu. Rođena Beograđanka, Nadežda je zbog novog posla svog oca, hirurga Hrvoja Ivovića, osnovnu školu i gimnaziju završila u Aranđelovcu. Za vreme studija medicine u Beogradu ponovo se vratila u kraj svog ranog detinjstva i rodni kraj svoje majke, u Savamalu.
Posle završenih studija 1982. prvo radi na Institutu za medicinska istraživanja, a onda, na poziv profesora Rolovića, prelazi na Institut za hematologiju Kliničkog Centra u Beogradu.
Magistrirala je 1985, potom specijalizirala kliničku farmakologiju, i 1993. odbranila doktorat kod profesora Rolovića. Iste godine postavljena je za načelnika funkcionalne dijagnostike.
Građenje karijere nije je omelo da stvori stabilnu porodicu. Sa suprugom Branislavom ima dvoje sjajne dece, Vukašina i Miljanu. Njen mentor, profesor Rolović, čak je u preporuci za američku stipendiju napisao: „stable family life“. Koliko će se to pozitivno odraziti na njenu uspešnu karijeru, u tom trenutku nije mogla ni da pretpostavi.
Samo tri godine pošto je stekla doktorsku titulu, dobija tri poziva za rad u inostranstvu: dva iz Pariza (iz bolnica „Lariboisiere“ i „Hotel-Dieu“) i jedan iz Nemačke. Prihvatila je poziv iz Nemačke od profesora Fauzera, kod koga se kao stipendista bavila naučno-istraživačkim radom na matičnim ćelijama i stekla prva iskustva u transplantaciji matičnih ćelija hematopoeze tokom 1986/87, dok je vodio hematološko odeljenje u „Royal Victoria Hospital“ u Montrealu.
Na Klinici za transplantaciju matičnih ćelija u Idar-Oberštajnu u Nemačkoj, u kojoj je 1997. počela da radi, vrlo brzo postaje načelnik, a 2000. godine Klinika dospeva na drugo mesto po broju uspešno urađenih alogenih transplantacija u zemlji. Početkom 2004. izabrana je za docenta na Univerzitetu u Majncu. Do tada uspešno specijalizira internu medicinu i supspecijalizira hematologiju i onkologiju.
Krajem 2004. dobija poziv od prvog čoveka Društva transplantatora matičnih ćelija Evrope (EBMT), profesora Nidervizera, da pređe na Univerzitetsku Kliniku u Lajpcigu, staru preko šest stotina godina, na mesto načelnika hematoonkologije.
Januara 2007, kao prva doktorka iz jugoistočne Evrope koja nije rođena i nije se školovala u Nemačkoj, izabrana je za nemačkog profesora medicine. U naučnim časopisima publikovala je 108 radova koje su do kraja 2015. drugi naučnici citirali preko 4.000 puta.
Na Uniklinici u Lajpcigu dobija zvanje qualified person (najodgovornija pozicija prema nemačkom zakonu o lekovima i pred Institutom PEI) za proizvodnju i krio konzerviranje transplantata matičnih ćelija. EBMT je bira za glavnog inspektora transplantacionih centara i proizvodnje matičnih ćelija u Evropi.
Sredinom 2010. Malteški red Nemačke poziva je da početkom 2011. preuzme Internu medicinu u sto pedeset godina staroj bolnici „Malteser St. Franziskus“ u Flenzburgu, Univerzitetske klinike Kil. To što je prvi put jedna pravoslavka i Srpkinja postavljena na tako odgovorno mesto u katoličkoj bolnici, samo govori o ljudskim i profesionalnim vrednostima dr Nadežde Basare. U bolnici uvodi transplantaciju matičnih ćelija i objedinjuje šest bolnica severne Nemačke u Onkološki centar Nord.
Dugogodišnji je član većine hematološko-onkoloških društava Evrope i Amerike i redovni predavač na najvećim svetskim kongresima medicine.
Nebrojeno puta savetovala je pacijente iz Srbije, Crne Gore i Makedonije koji nisu imali mogućnosti da dođu kod nje na dijagnostiku i lečenje. Matičnim ćelijama transplantirala je blizu dve hiljade obolelih od hematoloških bolesti, od kojih je 87% preživelo dve godine posle transplantacije, što je svetski rezultat. Uspešnost lečenja onkoloških pacijenata je 90%.
Ušla je u anale srpske medicine kada je izlečila mladog čoveka obolelog od do tada neizlečive akutne limfoblastne leukemije Filadelfija pozitivne. Transplantaciju matičnih ćelija izvršila je 2002, i pacijent i dan-danas živi sa porodicom u Požarevcu. To je bio prvi izlečen slučaj u jugoistočnoj Evropi.
Prva je u Nemačkoj primenila lek iz Amerike protiv aplastične anemije i spasla teško obolelog vlasnika televizije PINK, Željka Mitrovića. Posle toga, lek je postao standardni deo protokola u lečenju.
Krajem 2004. profesorka Basara dobija i nemačko državljanstvo.
Za svoj doprinos medicini i lečenju pacijenata, predsednik Republike Crne Gore 2013. dodelio joj je državljanstvo, a predsednik Republike Srbije 2014. odlikovao ju je zlatnom medaljom.
M. Rakić
Foto: privatna arhiva
Preneto iz časopisa Magično bilje

Komentari (0)

Ostavite komentar

MAGIČNO BILJE, PRODAVNICE

BEOGRAD:

  • Maksima Gorkog 25 (blizu Kalenić pijace),
    011/245-07-82
    radno vreme
    radnim danima 8h-20h,
    subotom 9h-15h

LOKACIJE PRODAVNICA

BEOGRAD:

  • Brankova 16,
    011/328-35-07
    radno vreme
    radnim danima 8h-20h
    subotom 9h-15h
  • Zaplanjska 32 (TC Stadion)
    064/643-30-55
    radno vreme
    10h-22h radnim danima
PRATITE NAS

Development: draganmarkovic.net

Upotreba kolačića (eng. Cookies). Ovaj sajt koristi kolačiće u cilju analize saobraćaja i poboljšanja korisničkog iskustva. Daljim korišćenjem sajta izjavljujete da se slažete sa upotrebom kolačića.
Razumem