NA NAŠEM TRŽIŠTU 30 % CVETNOG I ČAK 70 % ŠUMSKOG MEDA FALSIFIKATI

16.02.2015 | Klinika Magičnog bilja | Pregleda: 1572 | Autor: | 0

Prof. dr Mića Mladenović, profesor pčelarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, objašnjava kada i zašto pčelinji proizvodi mogu da pomognu, ali upozorava:


Kada smo ušli u kabinet dr Miće Mladenovića, profesora pčelarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, on je upravo završavao telefonski razgovor sa svojim prijateljem i ubeđivao ga da aplikuje pčelinji otrov protiv išijasa koji mu izaziva velike neprijatnosti. Iznenađeni ovako praktičnim savetima iskusnog profesora, odmah smo ga pitali zašto je pčelinji otrov njegov prvi izbor.
- Pčelinji otrov je delotvoran protiv čitave lepeze bolesti, počev od reume i išijasa, upale zglobova, spondiloze, preko zavisnosti od alkohola i droga, do Hočkinsa, Parkinsona, multiple skleroze, pa čak i kancera. To je koktel organskih kiselina, histamina, melitina i ostalog, koji širi i čisti krvne sudove i ubrzava protok svežih materija, deluje antiupalno, citotoksično, stimuliše lučenje kortizola, razara fosfolipide. Dakle, jača vitalnost i imunitet tkiva i organizma. To je čudo koje je jedan insekt stvorio da bi se zaštitio od neprijatelja, a čovek i danas u njemu nalazi gotovo rešenje za probleme oko sebe.On je na vrhu piramide alternativnih sredstava i sve više se koristi i u zemljama Novog sveta.
Kako praktično izgleda apliciranje pčelinjeg otrova žaokom?
- Pčela se uhvati pincetom za glavu, i na svaki dodir ona reaguje izbacivanjem žaoke koja je u obliku harpuna sa pet pari zubaca. Kad izbaci otrov i ubode, pčela ne može da vrati žaoku, ona se kida sa celog crevnog trakta i tako pčela umire, ali žaoka napravi 180 do 210 impulsa u sekundi. Najdelotvorniji otrov je direktna aplikacija. U našoj zemlji postoji nekoliko proizvođača ovog pčelinjeg proizvoda. Međutim, to su sve sitni pokušaji, jer se u Srbiji potroši samo oko kilogram i po otrova.
Zašto se kod nas troši tako malo pčelinjeg otrova u prahu?
- Farmacija i oficijelna medicina ne dozvoljavaju ulazak alternativnih načina lečenja. Kad bi bilo više želje kod medicinske struke, to bi proizvelo veći efekat za ceo zdrastveni sistem, što bi opet dovelo do većih ušteda i u budžetu – jer da šteti neće, a da koristi može.
Da li baš svako sme da aplikuje otrov? Koji su neželjeni efekti?
- Postoji vrlo mali broj ljudi koji su alergični na pčelinji otrov. Samo sam od jednog stručnjaka iz Rusije čuo da može da dođe do neželjenih efekata kod ljudi koji nisu alergični na ubod i pčelinji otrov, ali to samo kod velikog broja uboda. On tvrdi da se tom prilikom otrov sa svojim solima lageruje u bubrezima, ali to nije dokazano u savremenoj nauci. Trideset godina redovno učestvujem na kongresima ili dobijam radove učesnika i nikad niko nije govorio o negativnom efektu pčelinjeg otrova. Sve je više pokušaja da se pčelinji otrov uvrsti u još neke manje istražene oblasti u kojima savremena medicina posustaje. Nekad je čovečanstvo imalo na raspolaganju 12 grupa antibiotika, ali je od tih 12 grupa danas 8 grupa postalo neefikasno. Patogeni su postali rezistentni na antibiotike i sad se traži rešenje i u pčelinjim proizvodima.
Zastupate stav da svako treba da koristi proizvode sa podneblja gde je rođen?
- Pobornik sam autohtonog. Naš čovek treba da koristi voće, bilje, med, propolis, mleč i ostale proizvode iz Srbije. Kod nas imamo poplavu liofilizovanog mleča iz Kine, koji u sebi ima mnogo brašna. Puno je falsifikata i kod drugih proizvoda. Naš mleč je koncentrovaniji od njihovog. Kinezi proizvode četiri kilograma mleča po košnici, ali mi se ponosimo sa naših 400 grama po košnici, jer gde se brzo zaradi, brzo se i gubi obraz. To što dobijemo veoma je traženo. Naša roba je tražena na evropskoj pijaci koja je najprobirljivija – oni diktiraju cenu, ali pre svega vode računa o kvalitetu, ne može sve da uđe na njihovu trpezu.
Angažovali ste se oko zaštite medova sa geografskim poreklom. Zašto smatrate da je to značajno?
- Posle homoljskog, zaštitili smo i kačerski med, a u procesu zaštite je i šumadijski. Jedna druga ekipa zaštitila je lipov med sa Fruške gore. Zaštita geografskog porekla je najbolji način da se povrati poverenje potrošača, u navali svega što postoji na tržištu. Postoje četiri nivoa zaštite. Kontroliše se sve, od same košnice – od rase pčela, preko košnica, voska i saća. Analiziraju se kompletni agroekološki uslovi, propisuje tehnologija, i samo onaj ko poštuje sve propisane uslove može biti proizvođač zaštićenog meda. Taj med se sakuplja u jednom sabirnom centru i tako legalizovan ide pod zajedničku etiketu meda sa geografskim poreklom ujednačenog i proverenog kvaliteta.
Koliko su česte kontrole proizvođača meda sa geografskim poreklom?
- Dva puta godišnje proces proizvodnje se proverava, a na tri godine se obavlja reaktidacija, tj. mora se obnoviti dozvola. Mala je mogućnost da neko može da podvali kontroli. Mislim da je sertifikat geografskog porekla značajniji nego sertifikat organske proizvodnje. Naša konvencionalna proizvodnja toliko se oslanja na čistu tehnologiju, da sa još malo napora, tj. sa izbacivanjem nekih pesticida u poljoprivredi i antibiotika u pčelarstvu, mogu se dobiti proizvodi koji odgovaraju organskim proizvodima po principima EU.
Šta su za poslednjih dvadeset godina pokazale vaše analize meda?
- Posle bombardovanja merili smo radioaktivnost meda i ti pokazatelji nisu bili zastrašujući. Objavili smo rezultate na savetovanju u Moskvi, jer me je zanimalo šta će reći ruski stručnjaci koji su imali iskustva sa Černobiljom. Kod sledećeg istraživanja meda u zagađenim i ekološki čistim sredinama, interesantno je da sam na Fruškoj gori našao najveću količinu olova u medu. Međutim, kad sam vršio anketu kod pčelara, saznao sam da se taj pčelinjak nalazi na glavnoj saobraćajnici, gde prolaze teški kamioni. Izduvni gasovi su se ugradili i u med. To znači da se pčele ne smeju tretirati neproverenim lekovima, već i sama lokacija je i te kako važna za kvalitet meda.
Ima li na našem tržištu mnogo falsifikata?
- Pre dvadeset godina počeli smo rigoroznu kontrolu preko Pokreta potrošača, i tada smo utvrdili da je na našem tržištu, dakle na pijacama i u prodavnicama, 54 posto neodgovarajućeg meda po važećem Pravilniku. To ne znači da je sav taj med bio problematičnog kvaliteta, već je mogao da ima i neodgovarajuću etiketu, poklopce... Posle dve godine, čak 72% meda nije bilo prilagođeno Pravilniku.
Poslednje analize pokazuju da je na našem tržištu falsifikovano 70% šumskog meda, 30% cvetnog, a najmanje falsifikata ima u bagremovom, jer je teže falsifikovati sortne medove. U Beogradu, Šapcu i Smederevu ima najviše pokušaja falsifikovanja meda.
Zašto je tako visok procenat prevara?
- U pčelarstvu nalaze uhleblje ljudi različitih struka i obrazovanja. U svakodnevnoj recesiji, mnogi koji su ostali bez posla počeli su da se bave pčelom i medom, jer se u pčelarsku tehnologiju može ući tokom jedne sezone. Ulaganja su relativno mala i mogu se brzo povratiti. Možete da prodajete med na kućnom pragu i tako da zaobiđete obavezne kontrole.
Koji je vaš savet?
- Kupujte kristalisan med ili med od pčelara koji je dugogodišnji pčelar i ima ozbiljnu proizvodnju. On neće dozvoliti da jednom teglom meda kompromituje svoj dugogodišnji rad.
M. R.
Izvor: Lekoviti med

Komentari (0)

Ostavite komentar

MAGIČNO BILJE, PRODAVNICE

BEOGRAD:

  • Maksima Gorkog 25 (blizu Kalenić pijace),
    011/245-07-82
    radno vreme
    radnim danima 8h-20h,
    subotom 9h-15h

LOKACIJE PRODAVNICA

BEOGRAD:

  • Brankova 16,
    011/328-35-07
    radno vreme
    radnim danima 8h-20h
    subotom 9h-15h
  • Zaplanjska 32 (TC Stadion)
    064/643-30-55
    radno vreme
    10h-22h radnim danima
PRATITE NAS

Development: draganmarkovic.net

Upotreba kolačića (eng. Cookies). Ovaj sajt koristi kolačiće u cilju analize saobraćaja i poboljšanja korisničkog iskustva. Daljim korišćenjem sajta izjavljujete da se slažete sa upotrebom kolačića.
Razumem