BILJKE PROTIV HAŠIMOTO VIRUSA

09.02.2015 | Klinika Magičnog bilja | Pregleda: 18283 | Autor: | 0

Prof. dr Snežana Đurica, internista endokrinolog, redovni profesor Medicinskog fakulteta u penziji, savetuje kako da ublažite simptome čestog oboljenja štitne žlezde


Od hroničnog limfocitnog tireoidita (Hashimoto, HT) u svetu boluje 2% osoba, od čega je 95% osoba ženskog pola. Učestalost ispoljavanja AIBT raste sa godinama, a najveća je u šestoj deceniji. Hašimoto se ispoljava kod osoba sa genetskom sklonošću. Ponavljane virusne i bakterijske infekcije (citomegalo virus, npr.), ali i pojedini lekovi (amiodaron, litijum karbonat), zračenje i stanja imunodeficijencije doprinose nastanku HT - ističe prof. dr Snežana Đurica, internista endokrinolog, redovni profesor Medicinskog fakulteta u penziji, iz ordinacije „Thyreomedicus“ (www. zlezda.rs).
Koji su najčešći simptomi Hašimoto virusa?
- Simptomi HT-a vrlo su različiti, ali umor, brzo zamaranje, slabost skeletnih mišića, aritmije, hipertenzija, oticanje, gušenje, sklonost ka infekcijama, gruba koža, povećanje telesne mase, opadanje kose, poremećaji menstrualnog ciklusa, infertilnost, najčešće navode osobu da se javi lekaru.
Kakva je klinička slika?
- Analiza tireoidnih hormona u krvi godinama je na normali. Oštećenje i smanjenje broja ćelija štitaste žlezde ima za posledicu da se više ne stvara 120 mikrograma hormona tiroksina (T4), ni 30 mikrograma hormona trijodotironina (T3) na dan, kao u uslovima dobrog zdravlja, pa postepeno nastaje blaga, tj. subklinička hipotireoza. Dobra klinička praksa nalaže da se ispita kolika je tireoidna rezerva (TRH test). Čekanje-praćenje da se tireostimulišući hormon (TSH) uveća, doprinosi nastanku čvorova (nodusa) u štitastoj žlezdi, jer se na mestu gde su ćelije tireoidee oštećene, umnožava vezivno tkivo, fibroza progredira i svaki pokušaj regeneracije tkiva rezultuje nastankom nodusne strume. Hašimoto se inače ispoljava ili atrofijom tireoidee, ili postojanjem jednog ili više nodusa u žlezdi.
Da li osobe obolele od Hašimotoa mogu normalno da žive i rade?
- Osobe sa HT-om žive normalan život, kreativno se dokazuju u svim fizičkim i mentalnim aktivnostima, ukoliko se redovno kontrolišu i primenjuju odgovarajuće lečenje. Međutim, stres i ponavljane infekcije nekada uzrokuju porast antitela u krvi osobe obolele od HT-a, a tada se obavljaju dodatna ispitivanja zbog realne bojazni da će se ispoljiti još neka druga autoimunska bolest (komorbidnost). Nije retko da osoba sa HT-om ima i reumatoidni artritis (RA), opadanje kose (alopecija), promene na koži (vitiligo), šećernu bolest i neku od hemoliznih anemija.
Šta činiti? Da li je lek dovoljan?
- Cilj lečenja je očuvanje i unapređenje kvaliteta života. Uspeh lečenja zahteva promenu stila življenja. Za očuvanje unutrašnje ravnoteže organizma od izuzetnog značaja je funkcionalna usklađenost nervnog, imunskog i endokrinog sistema (psiho-neuro-endokrino-imunski sistem, PNEI).
Stres slabi imunitet i doprinosi i nastanku i ispoljavanju HT-a. Stresogene činioce treba prepoznati, eliminisati ili bar umanjiti njihovo štetno delovanje.
Šta još negativno utiče na razvoj bolesti?
- Pored negativnog uticaja samog stresa, ljudi u stresnim situacijama potežu za cigaretom, alkoholom, tabletama za umirenje, ili još gore, drogama.
Dokazano je da osobe koje su nepušači, a žive sa pušačima, imaju oslabljen imunski sistem. Slobodni radikalni i toksične materije dima cigarete ubrzavaju proces starenja kao i oštećenja imunskog sistema i nastanak bolesti. Dovoljno sna sa očuvanim ritmom dan-noć umanjuje reakciju na stres.
Da li pravilna ishrana može da doprinese poboljšanju?
- Pravilna ishrana osnažuje PNEI sistem i rezultuje uspehom u lečenju i radnim sposobnostima. Imunski sistem deluje uz podršku minerala, vitamina, enzima, proteina, ugljenih hidrata, ,dobrih, masnoća i ostalih hranljivih elemenata. Pravilna ishrana je najbolji način da se pojača snaga imunskog sistema, a nepravilna, siguran način da se imunski sistem oslabi.
Način pripreme hrane je izuzetno važan. Preporučuje se sveža, barena ili sirova alkalna hrana: celer, brokoli, nana, zeleni čaj, beli luk, krastavac, šargarepa, blitva, karfiol, paradajz, plavi patlidžan, masline, prokelj, peršun, mlad spanać, limun, zelena salata, kupus, rukola, praziluk, crni luk, keleraba, pečurke, bundeva, ječmene i pšenične klice i dr. Za organizam korisno je voće alkalne reakcije: jabuke, banane, trešnje, limun, grejpfrut, narandže, lubenica i dr. Treba što manje jesti kiselu hranu: beli hleb, peciva, čokolade, sladoled, svinjetinu, junetinu, konzerve tune, beli pirinač, kafu, pivo, alkoholna pića, gazirana pića, zaslađene sokove, sve šećere, kačkavalj, kuhinjsku so, crni čaj, kikiriki, brusnicu. Korisno je kombinovati kiselu hranu sa alkalnom, npr. crveno meso sa zelenim salatama ili morske plodove sa brokolijem i blitvom i sl.
Koje biljke imaju imunomodulatorna svojstva?
- Upotreba lekovitog i drugog bilja je od velikog značaja za očuvanje zdravlja.
Aloa (Aloe vera) je prirodni imunomodulator, osnažuje nespecifičan i specifičan imunski odgovor aktivacijom i podsticanjem funkcionalnog sazrevanja nekih ćelija imunskog sistema i doprinosi kvalitetu življenja. Sastojci ove biljke mogu da osnaže korisne, a umanje štetne efekte imunskog odgovora, istovremeno podstičući regenerativni proces.
Noni (Morinda citrifolia) je biljka sa povoljnim imunomodulatornim učinkom.
Zašto je važan selen?
- Selen - esencijalni mineral, prisutan u organizmu u tragovima, moćan je antioksidans, neutrališe efekat slobodnih radikala, umanjuje oštećenja nastala njihovim nagomiavanjem i usporava starenje. Samo ukoliko ima dovoljno selena, u ćelijama jetre, mišića, bubrega delovanjem seleno-zavisnih enzima dejodinaza iz tiroksina može da nastane trijodotironin. Preporučuje se 55 mikrograma selena na dan. Dojilje, starije osobe, pušači, kao i oni koji konzumiraju alkohol, treba da uzimaju 50-80 mcg selena na dan. Selena ima u suncokretovom semenu, integralnom pirinču i pšenici, spanaću, belom luku, semenkama dinje, ovsu. Naše tlo je seleno-deficitno, pa je neophodna suplementacija.
Flavonoidi katehin i flavonol takođe su moćni antioksidansi (zelena salata, crni luk, kupus, bosiljak, anis (seme), brusnica, spanać). Te materije su pigmenti, koji boje plodove ili lišće biljke. Katehinima su bogati bobičasto voće, grožđe, crna čokolada, čaj, crno vino, neke mahunarke, a flavonom: luk, kelj, jabuke, kruške, čaj, crno vino.

Komentari (0)

Ostavite komentar

MAGIČNO BILJE, PRODAVNICE

BEOGRAD:

  • Maksima Gorkog 25 (blizu Kalenić pijace),
    011/245-07-82
    radnim danima: 8h-20h,
    subotom: 9h-15h
LOKACIJE PRODAVNICA

BEOGRAD:

PRATITE NAS

Development: draganmarkovic.net

Upotreba kolačića (eng. Cookies). Ovaj sajt koristi kolačiće u cilju analize saobraćaja i poboljšanja korisničkog iskustva. Daljim korišćenjem sajta izjavljujete da se slažete sa upotrebom kolačića.
Razumem