SLATKIŠI LOME KOSTI

15.03.2012 | Klinika Magičnog bilja | Pregleda: 3507 | Autor: | 0

Dr Jelena Gudelj-Rakić magistar ishrane, iz Instituta za javno zdravlja ’’Dr Milan Jovanović-Batut’’

Pravilna ishrana za zdravlje koštano-zglobnog sistema podrazumeva redovne obroke, uz brigu o vrstama namirnica, njihovoj pripremi (prženje i pohovanje valja izbegavati) i količini hrane. Stručnjaci preporučuju pet obroka dnevno (tri glavna - doručak, ručak i večera, kao i dve manje užine između obroka). Pritom, poželjno je da se svakog dana jede u približno isto vreme, jer naš ’’unutrašnji časovnik’’ reguliše lučenje određenih hormona i enzima u određenim delovima dana i to vreme treba iskoristiti kada je u pitanju varenje i iskorišćavanje hrane. Otuda je najbolje doručkovati između 7 i 9 časova ujutru, ručati između 13 i 15 časova, a večerati između 19 i 20 časova. - Pošto tokom noći organizam ne dobija tečnost, ujutru bi je valjalo odmah nadoknaditi, ali ne kao što mnogi čine ispijanjem kafe na prazan stomak, već čašom vode sobne temperature ili šoljicom biljnog čaja. Nakon toga, za doručak možete odabrati jednu od nekoliko varijanti: ovsena kaša sa rendanom jabukom i cimetom (bez šećera, meda i zaslađivača) ili potopljene ovsene pahuljice u acedofilni jogurt sa dodatkom (kašičica-dve) lanenog semena.

Takođe, možete doručkovati i kiflu od celog zrna žita sa namazom od sira (sa manjim procentom masti), koji može da se obogati izmiksanim skuvanim povrćem, sa dodatkom začinskog bilja - malo bosiljka, origana, majčine dušice ili senfa i šolja jogurta. U toplim mesecima može da se napravi voćni doručak, sastavljen od 250-350 grama sezonskog voća i šolje jogurta - kaže dr Jelena Gudelj-Rakić, specijalista higijene i magistar ishrane iz Instituta za javno zdravlja ’’Dr Milan Jovanović-Batut’’. Ona dodaje da nekoliko sati nakon doručka, valja uzeti prvu užinu, i to voće. Ako ste ujutru jeli manje ili ste uzeli samo neku voćku, čak i u zimskim mesecima (grejp, bananu ili pomorandžu), onda u vreme užine možete pojesti sendvič (sa tunjevinom i zelenom salatom ili integralnu kiflu sa vitaminskom salatom od rendane cvekle, šargarepe, celera, kupusa, začinjenu sa malo malsinovog ulja i sokom od limuna). Takođe, možete uzeti i dve kugle žita, što će vam dati energiju. Ako ste od zaposlenih, koji ručaju u 17, 18 ili 20 časova, ne bi bilo loše da do dolaska kući, pojedete još jednu užinu (čaša jogurta, banana, nekoliko ovsenih krekera, pola integralne kifle, parče pite sa povrćem).

Za ručak bi bilo poželjno pojesti supu od povrća (bez testenine), sa ili bez mesa, odnosno krem supu ali bez dodatka jaja i pavlake, već pripremljenu miksanjem raznovrsnog povrća u blenderu, uz dodatak kašike kiselog mleka sa manjim procentom masnoće. - Meso bi na trpezi trebalo da se nađe dva do tri puta sedmično, dok bi ribu valjalo jesti barem jedanput nedeljno i to 250-350 grama u svežem stanju, dakle pre termičke obrade, a poželjan način pripreme podrazumeva kuvanje u vodi ili na pari, grilovanje (pečenje na suvom tiganju) ili u rerni na masnoj hartiji, bez dodatka masnoće. Gotova riba potom se prelije sa malo ulja, radi poboljšanja ukusa. Uz to se jede sezonsko povrće, recimo sada ima prokelja, koji može da se kuva sa malo belog luka, prelivenog maslinovim uljem ili dinstana šargarepa u koju se na kraju doda malo ulja. Taj dodatak ulja je važan zbog resorpcije vitamina rastvorljivih u mastima, jer, u suprotnom, nećemo iskoristiti ono što je telu potrebno - podvlači dr Rakić.

- Za zdravlje koštano-zglobnog sistema, između ostalog značajni su vitamini rastvorljivi u mastima, kao što je vitamin D koji dobijamo ne samo izlaganjem suncu, nego i i kroz različite namirnice, odnosno kroz tzv. prekursore, prethodnike vitamina D koji se nalaze u različitim namirnicama. Zato je značajan unos ribe, te sira i fermetisanih mlečnih proizvoda, pri čemu nije obavezan unos mleka. Naime, postoji zabluda, te se često ženama u menopauzi, koje boluju od osteoporoze kaže da piju litar mleka, što je naravno nepotrebno. Dobar izvor vitamina D i kalcijuma mogu da budu susam, orašasti plodovi i morske alge, a dodaju se u maloj količini u supe, čorbe i kuvana jela. Bilo kako bilo, umerenost je ključ za pravilnu ishranu, posebno kada su u pitanju kosti i zglobovi. U tom smislu, ukoliko unosite puno slatkiša i šećera, resorpcija i iskorišćavanje kalcijuma u telu biće smanjena ili blokirana. Drugo, veliki unos slatkiša dovodi i do povećanja telesne težine, što opterećuje koštano-zglobni sistem uzrokujući razne probleme - kod osobe sa viškom kilograma kada potrči, nekada i pri silasku niz stepenice, dolazi do uganuća skočnog zgloba, a češće su i povrede kolena. Ako, recimo, treba da biramo između sutlijaša i žita s jedne strane i čokoladne torte s druge strane, bolje je izabrati prvo, a kada je čokolada u pitanju korisno je odabrati neku sa puno kakaa, koja sadrži magnezijum i dovoljno je pojesti kockicu-dve - savetuje dr Rakić.

J. V.

Izvor: Fitodoktor

Komentari (0)

Ostavite komentar

MAGIČNO BILJE, PRODAVNICE

BEOGRAD:

  • Maksima Gorkog 25 (blizu Kalenić pijace),
    011/245-07-82
    radno vreme
    radnim danima 8h-20h,
    subotom 9h-15h
    nedeljom 9h-14h
LOKACIJE PRODAVNICA

BEOGRAD:

  • Brankova 16,
    011/328-35-07
    radno vreme
    radnim danima 8h-20h
    subotom 9h-15h
  • Zaplanjska 32 (TC Stadion)
    064/643-30-55
    radno vreme
    10h-22h radnim danima
PRATITE NAS

Development: draganmarkovic.net