VIOLINA - AJNŠTAJNOVA TAJNA USPEHA

01.01.2012 | Klinika Magičnog bilja | Pregleda: 2560 | Autor: | 0

Muzikolog mr Aleksandra Paladin, o uticaju umetničke muzike na pamćenje

U jednoj koncertnoj sezoni, od oktobra do maja, američki naučnici istraživali su koliko Mocartova muzika utiče na ljudski intelekt. Testirali su ljubitelje muzike na početku i na kraju sezone u kojoj su izvođena isključivo Mocartova dela. Rezultati su bili zapanjujući – za nekoliko meseci slušaocima je koeficijent inteligencije porastao za 10 do 15 jedinica! Osim toga, dokazano je da muzika podstiče pamćenje. Po rečima muzikologa mr Aleksandre Paladin, mnoge etape iz života pamtimo baš po muzici koju smo u to vreme slušali, a ova veza najupečatljivija je u tinejdžerskim godinama. - Događaji iz života mnogih poznatih ličnosti svedoče o povezanosti muzike i njihovih izuzetnih postignuća. Na primer, Ajnštajn je kao dečak bio izuzetno loš đak. Profesor je njegovim roditeljima preporučio da ga ispišu iz škole jer je smatrao da je suviše glup za učenje i da je ulaganje u njegovo obrazovanje čisto rasipanje sredstava. Predložio je da Albertu nađu neki fizički posao. Umesto toga, roditelji su mu kupili violinu. Ajnštajn je postao dobar violinista, a kasnije je često govorio da tajna njegovog naučnog uspeha leži u sviranju violine. To je potvrdio i njegov prijatelj, G. J. Vidrov, koji je pričao da je Ajnštajn matematičke probleme rešavao improvizujući na violini.

Ko je i kada primetio vezu između muzike i pamćenja?

- Platon je prvi napisao da je muzika najefikasnije oruđe obrazovanja, jer povećava koncentraciju. Poznato je da su stari Grci pevali drame jer su znali da muzika može da im pomogne da lakše upamte tekst. Tim stručnjaka sa Univerziteta Stenford zaključio je da su i stari narodi bili svesni moći muzike i zvuka, i da su zato koristili bubnjeve i tehniku ritmičkog ponavljanja radi dostizanja određenih stanja svesti. U 20. veku izvršen je niz eksperimenata na učenicima osnovnih i srednjih škola, radno sposobnoj populaciji i na starijoj populaciji. Istraživanje je pokazalo da se pamćenje poboljšava kod ljudi koji su prilikom učenja ili rada slušali muziku.

Kako muzika deluje na pamćenje, odnosno na mozak?

- Dejstvom na mozak, pre svega putem čula, muzika poboljšava cirkulaciju. Time se postiže bolja ishranjenost moždanog tkiva, trenutno poboljšanje svih moždanih aktivnosti i prag pamćenja. Dokazano je da muzika deluje i na moždane talase, poboljšava njihovu sinhronizaciju, što direktno poboljšava pamćenje. Dodatnim dejstvom na određene motorne strukture mozga, muzika utiče i na poboljšanje kvaliteta čula vida i sluha, što takođe doprinosi boljem prijemu informacija. Jedan od praktičnih primera kako muzika deluje na mozak jeste uticaj tempa na moždanu aktivnost. Studije su pokazale da se moždani talasi prilagođavaju ritmu muzike, odnosno da brži tempo može da dovede do pobolšanja koncentracije, dok sporiji tempo opušta, jer mozak koristi samo osnovni, bazalni metabolizam i tako se regeneriše.

Da li neke kompozicije posebno podstiču pamcenje, i koje?

- Poznat je „Mocartov efekat“ koji je dobio naziv po tome što je u prvim istraživanjima korišćenja Mocartova muzika koja je bila prepoznatljiva i dostupna širokom krugu ljudi. Muzikolozi muziku ovog autora opisuju kao tonsku „arhitektoniku“, jer se zasniva na istim matematički idealnim proporcijama i zakonima harmonije po kojima su građene mnoge poznate katedrale. Pozitivan efekat na pamćenje mogu da imaju i interpretacije pojedinih izvođača. I dok naučna istraživanja najčešće uključuju umetničku muziku, novi eksperimenti pokazali su da pamćenje poboljšava i rok muzika (Džimi Hendriks, AC/DC i Red Hot Chili Peppers).

Koja muzika treba da se pušta bebama, koja školskoj deci, a koja odraslima da bi bolje učili i pamtili?

- Bebe su u prvim mesecima osetljive na muziku i imaju iznenađujuću sposobnost da je upamte. Treba im puštati muziku koja ima bogate dinamičke gradacije, ali nikako glasnu muziku, koja može da izazove strah. Takođe, bebama ne treba puštati izrazito ritmičnu muziku, već numere u kojima dominira melodija. Veliki broj studija povezuje muziku sa poboljšanjem školskih rezultata. Čak je i Platon govorio: „Učio bih decu muzici, fizici i filozofiji, ali najviše muzici, jer su muzika i sve umetnosti ključ veštine učenja“. U procesu učenja preporučuje se muzika bez teksta. Ne mora biti klasična, primereno je puštati savremeno aranžiranu instrumentalnu pop ili rok muziku, koja je bliska mladalačkom senzibilitetu. Odraslima se preporučuje muzika uz koju mogu da se opuste. Preglasni zvuci, intenzivan ritam i elektronika izazivaju agresiju, efekat koji je u suprotnosti sa onim koji treba da proizvede muzika za pamćenje.

Da li se negde sprovodi ovaj metod?

- Muzika ima svoje mesto u određenim metodama lečenja, pre svega u psihijatriji, ali se ne koristi izolovano, samo za poboljašnje pamćenja.

S. Vlajnić

Izvor: Fitodoktor

Komentari (0)

Ostavite komentar

MAGIČNO BILJE, PRODAVNICE

BEOGRAD:

  • Maksima Gorkog 25 (blizu Kalenić pijace),
    011/245-07-82
    radno vreme
    radnim danima 8h-20h,
    subotom 9h-15h
    nedeljom 9h-14h
LOKACIJE PRODAVNICA

BEOGRAD:

  • Brankova 16,
    011/328-35-07
    radno vreme
    radnim danima 8h-20h
    subotom 9h-15h
  • Zaplanjska 32 (TC Stadion)
    064/643-30-55
    radno vreme
    10h-22h radnim danima
PRATITE NAS

Development: draganmarkovic.net