MONA LIZA JE IMALA POVIŠEN HOLESTEROL, MADONA STRUMU, SILEN CIROZU JETRE

Istorija bilja | Pregleda: 1493 | Autor:

Sasvim je verovatno da je između 1400. i 1600. godine većina slikara prenosila na platno zdravstvene tegobe


- Prepoznavanje bolesti na umetničkim delima samo je pretpostavka: ništa ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo tvrdnja je profesora Vito Franko, docenta patološke anatomije na Univerzitetu u Palermu i pionira ikonodijagnostike, discipline na pola puta između medicine i istorije umetnosti, koja proučava ljudske figure u slikarstvu da bi na njima uočila eventualne tragove bolesti.
Ipak, sasvim je verovatno, ipak da je između 1400. i 1600. godine većina slikara prenosila na platno zdravstvene tegobe. Umetnici su to radili nesvesno, na telima modela bili su primetni znaci bolesti.

Holesterol Mona Lize
Njen pogled je zagonetan kao i njen osmeh, ali na licu Đokonde, jednom od najpoznatijih remek-dela Leonarda da Vinčija, pažljivi posmatrač primećuje još jednu pojedinost. Mlada žena u unutrašnjem uglu levog oka ima masne naslage u obliku žućkastih pločica.
- To što vidimo na platnu može biti obična nepravilnost kože, ali i ksantelazma – kaže italijanski profesor. – Reč je o benignom nakupljanju potkožnog masnog tkiva i holesterola, lokalizovanom u zoni oka. Otud i sumnja da je slavna Mona Liza patila od hiperholesterolemije.
Danas se ksantelazma uklanja hirurškim putem, isključivo iz estetskih razloga, dok terapija predviđa kontrolu masnoća u krvi pomoću odgovarajućih lekova.


atinska skola, rafaelo
Buonarotijev giht
Rafaelo je imao 25 godina kad je naslikao fresku „Atinska škola” posvećenu najčuvenijim antičkim filozofima. U sredini su Platon i Aristotel dok figura Heraklita, koji sedi na prvoj stepenici oslonjen na levi lakat, prikazuje Mikelanđela. Buonaroti, koji je u to vreme oslikavao slavnu Sikstinsku kapelu, ima upadljive otoke na polusavijenom desnom kolenu.
- Mogli bismo ih pripisati fizičkoj mani, slikarskoj mašti ili dobijenom udarcu, ali prema onom što je zabeleženo u literaturi, u pitanju je giht, reumatska bolest izazvana stvaranjem i taloženjem kristala mokraćne kiseline u zglobovima – objašnjava profesor Franko. – Kad je oslikavao Sikstinsku kapelu, Mikelanđelo je živeo na hlebu i vinu. Poznato je da se u preradi grožđa i proizvodnji vina koristi olovo i da su u posudama u kojima se čuva pronađeni njegovi tragovi. Olovo je, dakle, jedan od glavnih krivaca za nastanak bolesti. Pored gihta, Mikelanđelo je patio i od bubrežnih kamenaca.

Vitsaveja (Betšeba) s Davidovim pismom

Vitsaveja i rak dojke
Vitsaveja (Betšeba) je protagonistkinja čuvenog platna „Vitsaveja s Davidovim pismom” koje je Rembrant naslikao 1654, a danas se nalazi u pariskom Luvru. Na njemu je lepa žena koju mori teška dilema: da li da ostane verna mužu ili posluša svog kralja i dođe na dvor da mu bude ljubavnica? U ruci drži pismo u kojem kralj David od nje traži da uradi ovo drugo.
Izgleda da je model koji je Rembrant koristio da bi naslikao Vitsaveju bila Hendrikje Stofels, u početku njegova kućna pomoćnica, a kasnije mnogo više. Na slici se vidi da žena, koja je u vreme poziranja imala tridesetak godina, boluje od tumora.
- Primetan je otok na levoj dojci koji se proteže prema pazuhu – precizira profesor Franko.
Uprkos tome što je tumorska masa već bila vidljiva, Hendrikje je poživela još osam godina od trenutka kad je portret nastao.

Marinus Van Roimersvale Bankar i njegova žena

Uvećani limfni čvorovi
Flamanski slikar Marinus Van Roimersvale voleo je da slika bankare i sakupljače poreza. Tako i ulje na platnu “Bankar i njegova žena”, koje se danas čuva u madridskom muzeju Prado, prikazuje upravo pohlepnog bankara koji se zaneo brojanjem novca i ne obraća pažnju na ženu pored sebe. I žena, s prstima na „knjigovodstvu”, gleda u novac, a pošto joj je glava okrenuta udesno, na vratu se primećuje anomalija.
- S jedne strane se vidi otok ili čak više njih – ističe profesor Franko. – U većini slučajeva, takvu otečenost uzrokuju limfni čvorovi, uvećani zbog infekcije ili zapaljenja u zoni grla. Dijagnoza je prilično jednostavna kao, uostalom, i lečenje. Ponekad, međutim, uvećanje izazove teža bolest, to jest tumor (limfom) ili tumorska masa na drugom mestu koja je zahvatila i limfne čvorove (metastaze). Oni su česta meta tumora iz drugih delova tela.

pijani silen, rubens
Ciroza pijanog Silena
Ko je Silen? Učitelj i tutor Dionisija, božanstva iz grčke mitologije poistovećivanog s Bahusom kojeg su u starom Rimu slavili kao boga vina i seksa. Zna se da je Silen bio mudar čovek, ali i da je previše voleo vino. Rubens ga je naslikao kako jedva vuče teške noge i s naporom gleda u zemlju, debeo, razuzdan i - pijan.
- Silen je očigledno bio sklon alkoholizmu, što se može zaključiti po stomaku koji je naduven i napet – kaže dr Franko. – Reklo bi se čak da ima ascites, to jest nakupljenu tečnost u trbušnoj duplji. Ascites može biti posledica ciroze jetre, a istoj hroničnoj bolesti pripisuju se i vidljive vene oko pupka.

Pjero dela Frančeska Madona del parto

Madonina gušavost
Pjero dela Frančeska je fresku „Madona del parto” naslikao za samo šest dana. Tri četvrtine device Marije (neuobičajeno prikazane u poodmakloj trudnoći) zadržava kraljevsku pozu. Ruka je na stomaku, velikom taman toliko da haljina ostane malo otvorena. Druga ruka pridržava leđa, kako to često rade trudnice. Čelo je visoko, pogled zamišljen, a vrat uspravan. Upravo je na njemu važan detalj.
- Blag otok na prednjem delu Madoninog vrata je gušavost, bolest štitane žlezde tipične za ono vreme kad se pila voda iz bunara. Česta je i danas kod osoba kojima nedostaje jod. Žlezda se zbog toga uvećava do gušavosti kako bi skupila što više joda za sintezu tirodinih hormona – zaključuje na kraju profesor Franko.

Komentari