MALI VODIČ KROZ SVET KOFEINA

Istorija bilja | Pregleda: 777 | Autor:

Aleksandra Savić, kustos Prirodnjačkog muzeja otkriva zašto smo zavisni od najvažnijeg sastojka kafe

Kofein je svuda oko nas. U kafi, čaju, čokoladi, sokovima... Jutro ne možemo da zamislimo bez najpoznatijeg izvora ove hemikalije, a šta je u stvari kofein, kako utiče na nas i zašto smo zavisni od njega objašnjava Aleksandra Savić, kustos Prirodnjačkog muzeja i autor knjige Kafa, uzbudljiva priča o dobrom ukusu. Prenosimo najzanimljivije delove iz knjige.

- Kofein je prirodan alkaloid, koji se nalazi u plodovima, listovima i semenu mnogih biljaka koje rastu na području Južne Amerike, Afrike i istočne Azije.

- Poznato je najmanje 63 biljne vrste koje sadrže kofein, među kojima su najpoznatije kafa, kola, guarana, čaj i kakao.
- Kofein je prirodan baktericid i insekticid, biljkama služi kao zaštita od mikroorganizama, insekata i drugih štetočina.
- Najpoznatiji izvor kofeina je seme kafe, ali se koriste i listovi čaja, plod kakaoa...

- Kofein se dobija ekstrakcijom iz plodova i semena natapanjem u vodi ili drugom rastvaraču, procesom koji se naziva infuzija ili u kroz dekofeinizaciju kafe i čaja.
- Dodaje se mnogim energetskim pićima na bazi kole kao i brojnim lekovima koji se koriste u terapiji prehlada i analgeticima.
- Kofein je otkrio nemački hemičar i apotekar Ferdinand Runge 1820. godine, nakon što je dobio kutiju pečene moka kafe iz Jemena od svog prijatelja Johana Volfranga Getea. Nezavisno od njega naučnici u Francuskoj uspeli su da ga izoluju 1921 godine.

- U čistom obliku kofein je prah bele boje, bez mirisa, gorkog ukusa i rastvorljiv u vodi.
- U mozgu dovodi do pojačanog oslobađanja neurotransmitera koji se dovode u vezu sa odgovorom na stres: smanjuje pospanost i umor, povećava budnost, utiče na jasniji tok misli i bolju lokomotornu aktivnost. Lokalno utiče i na lučenje dopamina čime podiže energiju, osećanje zadovoljstva...
- U malim dozama odličan je stimulans - povećava koncentraciju, kapacitet učenja, proces mišljenja, pa čak i dugoročnog pamćenja, smanjuje potrebu za snom, a može da izazove i blagu euforiju.

- Zahvaljujući metabolizmu iz organizma se izlučuje za 3 do 6 sati.
- Dokazano je da umanjuje rizik od Alchajmera i Parkinsona, dijabetesa, nekih vrsta kancera, smanjuje zubni karijes i rizik od gihta. Ima snažan antioksidativni efekat.
- Vremenom se može stvoriti navika na povećan unos kofeina, pa i fizička i psihička zavisnost, jer su dopaminski receptori i krvni sudovi navikli na pristutvo kofeina.

- Reakcija na kofein je različita i zavisi od telesne mase osobe koja ga konzumira i njene tolerancije na kofein.
- Sa prestankom unosa uobičajene doze, može se javiti apstinencijalni sindrom, povezan sa simptomima odvikavanja, kao što su pospanost, glavoblja, razdražljivost i pad koncentracije, koji uobičajeno traju od jednog dana do dve nedelje. Simptomi su blaži u odnosu na kokainsku ili heroinsku zavisnost.
- Kofein se do 2004. godine nalazio na doping listi Međunarodnog olimpijskog komiteta, ali je bio dozvoljen u manjim količinama. 2000. godine španskom biciklisti Oskaru Sevilji zabranjeno je učešće na svetskom prvenstvu zbog prisutva kofeina.

- Za ljubitelje kafe kojima smeta efekat kofeina, ali žele da uživaju u šoljici omiljnog napitka, rešenje je kafa bez kofeina. U procesu odstranjivanja kofeina koriste se zelena nepečena zrna,nakon čega se kafa dalje obrađuje na uobičajen način. Ipak, ova kafa ima slabiji ukus i povećanu gorčinu u odnosu na klasičnu.

Komentari