KAFA - VRUĆA KAO PAKAO, SLATKA KAO LJUBAV

Istorija bilja | Pregleda: 549 | Autor:

O omiljenom napitku kao fenomenu zbližavanja u poslovnom, društvenom i porodičnom okruženju, njenom uticaju na ekonomiju, privredu i kulturu, priča Aleksandra Savić, viši kustos Prirodnjačkog muzeja


Poziv „Hajdemo na kafu“ predstavlja fenomen zbližavanja prepoznatljiv u skoro svim krajevima sveta i u svim oblastima života. Ona je izgovor za viđanje sa prijateljima, sredstvo koje nas drži budnim, idealan poklon kada se nekome dolazi prvi put "u kuću". Svakog dana u svetu popije se neverovatna količina od dve i po milijarde šoljica ovog napitka, a vrednost trgovanja kafom na drugom je mestu u svetu, odmah iza nafte.
Zašto je plod zimzelenog grma Coffea sp. postao poznat na svim meridijanima, pitamo Aleksandru Savić, višeg kustosa Prirodnjačkog muzeja i autora Uzbudljive priče o dobrom ukusu, izložbe u Galeriji Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu:
- Uloga kafe mnogo je veća nego što pretpostavljamo. Od prvog putovanja iz Etiopije na Arabijsko poluostrvo, preko Crvenog mora, priča o kafi isprepletana je sa pričama o migracijama, osvajanju, religiji, ropstvu, krijumčarenju, revolucijama, ratovima, druženju, ljubavi. Bila je strogo čuvana tajna, lek, stimulans, predmet zabrana, čak i razlog surovog kažnjavanja.
Biljka kafa raste samostalno ili u obliku žbuna, u prirodi doživi sto godina, a daje najviše plodova između pete i dvadesete godine.
- Malo je poznato da je kafa medonosna biljka, a med je svetle boje. U narodnoj medicini ona je lek, stimulans, dijetetsko sredstvo, rešenje za upornu glavobolju. Na Trinidadu listovi se koriste kao pomoć kod zarastanja rana, a korenov sok je napitak delotvoran protiv otrova škorpija. U nekim delovima sveta kafom se leče astma, grip, glavobolja, žutica, malarija, vrtoglavica - objašnjava Aleksandra Savić.

Prva upotreba
Afrički domoroci koristili su bobice i lišće kafe za okrepljenje, bilo da su ih žvakali ili pravili napitak.
- Etiopljani su od kafe pravili vino koje se zvalo vino islama tj. gahwah. Osušeni plodovi su ostavljani u vodi da fermentiraju, dobijeni napitak nije sadržao alkohol, ali je izoštravao čula i davao energiju. Od pulpe je pravljen napitak začinjen kardamomom i đumbirom, a od listova čaj korišćen u narodnoj medicini. Kao topao napitak kafa je prvo korišćena u Jemenu, preko koga je stigla do Arabije - objašnjava Aleksandra Savić.
U Meki je 1414. godine odobrena od strane verskih poglavara. Karavani kamila preneli su je do Egipta, Carigrada i konačno Evrope. Turci u početku nisu bili oduševljeni kafom, ali je zabeleženo da prosjaci u Carigradu traže novac da bi kupili kafu, a prosjaci u Francuskoj da bi kupili vino. Zakon je dozvoljavao supruzi da ostavi muža ako joj on ne obezbedi kafu - potrebe tadašnjeg prosečnog turskog stanovnika bile su hleb, duvan, kafa i vreme za razmišljanje.
- U Evropu je stigla iz dva pravca, osvajačkim pohodima Osmanskog carstva i trgovinom preko Mediterana do Venecije. Kao i svaka druga novotarija, bila je skupa i dostupna odabranom sloju. U Veneciji je prodavana u apotekama kao lek za stomačne tegobe, sredstvo protiv skorbuta, upale žuči, za higijenu zuba i usta, protiv kamena u bubregu, ženskih tegoba, gihta, velikih i malih boginja i kašlja. Pohod zrna kafe više nije mogao da se zaustavi, ubrzo je stigao do svih krajeva Evrope, a ,napitak koji jača creva, olakšava varenje pročišćava organe za varenje i greje stomak, preporučivao je švedski botaničar Karl Line - objašnjava Aleksandra Savić.

Drakonske mere
Svetsko putovanje kafe do statusa drugog najpopularnijeg napitka na svetu podseća na čuvenu latinsku izreku: „Preko trnja do zvezda.“ Tako, na primer, popularnost kafe u Otomanskom carstvu u početku je izazivala nemire, izlive sujeverja, političke sukobe i zabrane vlasti. A sve zbog toga što je ispijanje kafe u kafanama povezivano sa ogovaranjem i kritikovanjem vlasti. A kritikovanje vlasti je opasna rabota, koja je uz sve ostalo dovela i do smanjene posete džamija. Da situacija ne bi potpuno izmakla kontroli, usledili su pokušaji da se kafa zabrani. Čuveni muftija Abu Esad (16. vek) izdao je fatvu protiv kafe kao ugljenisanog dela hrane, koju Kuran zabranjuje. Mnogi protivnici ovog napitka tražili su od sultana Murata da zabrani kafu, što je on uradio 1633. U oba slučaja nije bilo naročitog efekta.
Predrasude su se nastavile širom sveta i tokom sledećeg veka.
Posebno je zanimljiv napad na kafu sa kraja 17. veka, koji je organizovala grupa žena iz Londona. One su objavile pamflet pod nazivom Peticija žena protiv kafe, podnošenje na javno razmatranje velikih neugodnosti koje su se nagomilale ženskom rodu zbog prekomerne upotrebe ovog iscrpljujućeg i onesposobljavajućeg napitka.
Žene su se žalile da su im muževi pili mnogo kafe i da su zbog toga postajali „neplodni kao pustinja“, odakle je „ono nesrećno zrno i doneto, jer su muškarci boravili mnogo po kafanama i nisu dolazili kući svojim ženama, a celom rodu je pretilo izumiranje“.
Koliko su sve te zabrane bile efikasne, poznato je svima.
Na pitanje koju kafu najradije pije, i šta misli o kesicama 2 u 1, Aleksandra Savić odgovara:
- Volim domaću, crnu kafu, espreso i instant (nes) kafe. Volim jaku kafu bez šećera i dodataka, u velikoj šolji, naročito ujutru. Tako mi počinje radni dan. Kafa u kesicama 2 u 1 i 3 u 1 svakako nije kafa. Ako pogledate sastav takvog proizvoda, najviše ima skroba, šećera, emulgatora, veštačkih aroma i boje, procenat kafe je ispod 10%. Za takve instant napitke koriste se zrna najlošijeg kvaliteta, pa bi ih trebalo izbegavati. Za savršen užitak savetujem da dve kašičice instant kafe razmutite u vreloj vodi, praveći gustu penu. Pospite sa malo mlevenog cimeta, muskatnog oraha i rendane crne čokolade i uživajte.

S. S.
Izvor: Magično bilje

Komentari