PIJAVICAMA PROTIV INFEKCIJE, ŽIVOM I ARSENOM NA SIFILIS

28.03.2017 | Istorija bilja | Pregleda: 663 | Autor: | 0

Kako su se tokom istorije lečile infekcije?


Pre pojave antibiotika, ljudi su se lečili na razne načine. Ono što danas zovemo alternativnom, nekad je bila konvencionalna medicina, a sa rastućom otpornošću bakterija, postoji realna opasnost da će čovečanstvo morati da aktivira neke od ovih terapija, prenosi portal The Conversation.

Krv, pijavice i noževi
Puštanje krvi drevna je metoda koja se primenjivala više od 3.000 godina, a korene vuče iz Egipta. Korišćena je se sve do sredine 20. veka za lečenje niza zdravstvenih problema, a pogotovo infekcija i upale pluća.
Zasniva se na staroj teoriji o četiri telesne izlučevine (krv, sluz, žuta i crna žuč) koje moraju biti u ravnoteži kako bi osoba bila zdrava. Verovalo se i da je uzrok infekcije višak krvi, a da bi se osoba izlečila, potrebno je pustiti krv.
Jedna od korišćenijh metoda puštanja krvi bila je zarezivanje vene ili arterije. Često su se koristile i zagrejane staklene posude koje su postavljane na kožu kako bi stvorile vakuum zbog kojeg bi popucali mali krvni sudovi i nastupalo krvarenja ispod kože. Ipak, najpoznatija metoda bilo je korišćenje pijavica.
Iako je neverovatno, ipak je ova metoda zaista mogla da pomogne u ranoj fazi infekcije određenom bakterijom. Mnogim bakterijama potrebno je gvožđe kako bi se razmnožavale, a ono se nalazi delu crvenih krvnih zrnaca. Teoretski, što je manje crvenih krvnih zrnaca, to je manje gvožđa koje omogućuje razmnožavanje bakterija.

Lečenje sifilisa živom
Za vreme Američkog građanskog rata, jedinjenja sa jodom, bromom i živom nanosila su se na kožu kako bi se sprečilo inficiranje rana, ali terapija je bila vrlo bolna i izazivala je dodatno oštećenje kože. Ovom metodom se zaustavljalo razmnožavanje bakterija, ali je isto tako nanosila šteta zdravim ćelijama.
Od 1363. do 1910. godine sifilis se uglavnom lečio sredstvima sa živom koja bi se nanosila na kožu ili bi se uzimala oralno i intravenozno. Nuspojave su bile izrazito teške i uključivale su ozbiljna oštećenja kože, sluznice, bubrega i mozga, a često i smrt.
1943. godine, penicilin je zamenio ranije navedene metode i do danas se zadržao kao vodeće sredstvo za lečenje sifilisa.

Pogled u vrt
Biljke su takođe bile (i još uvek su) neizostavan deo lečenja infekcija. Jedna od popularnijih terapija uključivala je kinin koji se koristio za lečenje malarije. Kinin se dobija iz kininovca, stabla koje može biti visoko do 20 metara, a koje raste u južnoj Americi. Danas se kinin dobija sintetičkim putem i još uvek koristi za lečenje malarije.
Kinin se koristio i za lečenje groznice, a prvi zapisi o njegovoj upotrebi u tu svrhu datiraju s početka 17. veka. Ipak vrlo je verovatno da je korišćen i mnogo pre tog vremena.
Artemisinin koji se dobija iz stabla slatkog pelina takođe je delotvoran u borbi protiv malarije. Kineska naučnica Tu Juju je, analizirajući stare kineske zapise i recepte, identifikovala delotvorna jedinjenja slatkog pelina i otkrila da zaustavljaju razmnožavanje parazita koji izazivaju malariju. Za to je otkriće nagrađena i Nobelovom nagradom.

Med
Stari Sumerci su još pre 4.000 godina koristili med za lečenje infekcija. Visok udeo šećera u medu dehidrira ćelije bakterija, a njegova kiselost može sprečiti razmnožavanje mnogih mikroorganizama. Osim toga, med sadrži enzim glukoza oksidaza koji kiseonik pretvara u vodonik peroksid, poznat po svojem antibakterijskom učinku.
Najdelotvorniji med je Manuka, a dobija se iz cveta grma novozelandskog čajevca (Leptospermum scoparium) i ima dodatna antibakterijska svojstva.


Komentari (0)

Ostavite komentar

MAGIČNO BILJE, PRODAVNICE

BEOGRAD :

  • Maksima Gorkog 25 (blizu Kalenić pijace),
    011/245-07-82
    radno vreme
    radnim danima 8h-20h,
    subotom 9h-15h
    nedeljom 9h-14h
LOKACIJE PRODAVNICA

BEOGRAD :

  • Brankova 16 ,
    011/328-35-07
    radno vreme
    radnim danima 8h-20h
    subotom 9h-15h
  • Zaplanjska 32 (TC Stadion)
    064/643-30-55
    radno vreme
    10h-22h radnim danima
PRATITE NAS

Development: draganmarkovic.net