Narodno verovanje o biljkama: Gde šljiva napreduje dobro je sagraditi kuću

by Zoran Kostić | 03.09.2021

Obožavanje drveća i biljaka kod starih Srba bilo je veoma razvijeno. Oni nisu bili izuzetak u odnosu na druge narode, ali se mnogo toga sačuvalo do današnjih dana kroz pravoslavno hrišćanstvo, običaje i obrede.

Sadržaj članka

Bagrem
Po verovanjima, bagrem ne treba da bude blizu kuće. Srbi su bagrem zvali nerod (bez roda). Kalemljenje bagrema je bilo skrnavljenje.

Bosiljak
Bosiljak prati svakog Srbina kroz sve ozbiljnije prilike u životu: od rođenja do smrti. Bosiljak je božji cvet i prvo se u bašti posadi on, pa tek drugo cveće. Na Bogojavljanje, u vodu koja se ujutru donosi sa izvora, stavi se bosiljak da se svi ukućani umiju. Osveštanom vodom sveštenik kropi vernike i blagosilja uz pomoć bosiljka. U vodi u koju je potopljen bosiljak kupa se porodilja posle porođaja, kao i novorođenče do četrdeset dana. Na Božić, izvor sa kojeg se pije voda kiti se bosiljkom. Stari Srbi i Srpkinje kad idu u crkvu nose struk bosiljka i stavljaju ga pored ikone. Dva dana u godini posvećeni su bosiljku: Sveti mučenici Makaveji i jesenji Krstovdan. Tada se bosiljak osveštava u crkvi i čuva za religijske potrebe i zdravstvene tretmane. „Duša mu na bosiljak miriše“, kaže se za dobrog i verujućeg čoveka.

Breza
Srbi su od grana breze pravili metle. Za brezu se veruje da je prokleto drvo jer su Spasitelja šibali brezovim granama. Od suve kore breze prave se baklje (lile) koje se pale na Ivanjdan ili Petrovdan. Iz debljeg drveta breze u rano proleće se toči sok koji se pije umesto vode.

Bršljan
Bršljan je drvo ljubavi do smrti, jer se obavija oko drugog drveta koje se na kraju osuši. Grančice bršljena se stavljaju u venčiće koje prave devojke. Na Božić se bršljanom kiti kuća, jer tada ima plodove i lišće.

Vrba
Vrba u srpskim verovanjima i religiji ima značajno mesto. Vrbovim grančicama se udaraju (šibaju) deca i odrasli na Mladence, Lazarevu subotu i Cveti, i pri tome govore uz smeh: „Rasti kao vrba.“ Praznik vrbe je Lazareva subota – Vrbica, kada se osveštava u crkvi. Kora bele vrbe je lekovita kod nazeba i temperature.Vrba iva sa svojim pupoljcima je vesnik proleća. Čim vrba ozeleni (vrbopuc), narod veruje da kod žena poraste polna želja.

Glog
Srbi su verovali da je glogov štap (kolac) najmoćnije sredstvo protiv vampira i zlih duhova – demona. Grančicama gloga momci i devojke na Đurđevdan kite kuće i kapije da bi lakše našli bračnog druga.

Dren
Dren je drvo koje prvo cveta u proleće, a poslednje daje zrele plodove u jesen. Povezuje se sa zdravljem. Na Bogojavljenje daje se deci da pojedu drenov cvet da bi bili otporni i zdravi.

Dud
Crni dud potiče iz Turske, a beli iz Kine. Obe sorte duda imaju lekovita i hranljiva svojstva. Nije dobro za kuću i ukućane ako se žile duda podvuku pod kuću, veruje se da će tada kuća opusteti.

Tuja
Tuja se, kao ukrasno i zimzeleno drveće, sadi po grobljima i daleko od kuće, jer je otrovna. Kada se nalazi na okućnici, veruje se da utiče loše na decu i da se ona često razboljevaju.

Leska
Leska čuva od groma, jer je po verovanjima od Isusa blagoslovena. Na Đurđevdan se od leskovih grančica prave krstići kojima se štite kuće i imanja od zlih i opasnih sila. Jedna grana se rascepi nožem, pa se kroz nju protne druga i tako se napravi krstić. Pod leskom se ponegde može naći okamenjena munja u obliku kamene loptice do veličine jajeta, crne ili sive boje, sa mirisom na barut. Ko je nađe smatra se da je našao sreću i treba da je čuva.

Ljubičica
Cvetove ljubičice žene su poklanjale muževima, a devojke momcima da bi se uvek ljubili (voleli).

Zova
Kod Srba, ali i kod nekih drugih naroda, zova je demonsko drvo. Kora, list, cvet i plod imaju primenu u narodnoj medicini. Na osušenom drvetu zove zimi raste lekovita pečurka poznata pod imenom Judino uvo. Tamo gde u nekom redu niče zovino drvo, nalazi se plitak podzemni vodeni tok.

Peter Fleming / gettyimages.com

Tagovi: