POVRĆEM PROTIV RAKA ŽELUCA

Posebno su efikasni: sirov celer, krastavac, šargarepa, zelena paprika, paradajiz, crni luk i zelena salata.

Iako u voću ima dosta vitamina i antioksidanasa u zaštiti želuca od raka povrće je bolji izbor.

Posebno su efikasni: sirov celer, krastavac, šargarepa, zelena paprika, paradajz, crni luk i zelena salata.

Kupus
Istraživanje urađeno u provinciji na severu Kine, gde je rak želuca čest, ukazalo je na moćnu zaštitničku ulogu kupusa. Oni koji su jeli samo trećinu šolje sirovog kupusa dnevno ili samo dve kašike kuvanog, imali su znatno ređe rak želuca. Sa manjom učestalošću raka želuca, osim kineskog kupusa, bilo je povezano različito povrće, pre svega spanać, bundeva, plavi patlidžan i zelene mahunarke.

Zeleni čaj i soja
Zeleni čaj, kao i crni, neutrališe nitrozamine, za koje je poznato da deluju kancerogeno na želudac. Smatra se da pozitivno utiče i vitamin C koji se nalazi u zelenom čaju. Japanci smatraju da je potrebno popiti najmanje deset šoljica čaja dnevno. To je otprilike pet naših šolja. Soja je puna različitih antikancerogenih supstanci, tako da čak i povremeno konzumiranje ove namirnice deluje preventivno.

Beli i crni luk
Beli luk, zelene stabljike belog luka i crni luk su efikasni u prevenciji raka želuca. Što se više luka koristi, rizik od bolesti je manji. Količina koja je dovoljna da ispolji preventivno dejstvo otprilike je sto grama dnevno. Sve biljke iz tog roda (allium) poseduju antikancerogena svojstva, koja su potvrđena na laboratorijsim životinjama. Crni i beli luk sadrže, na primer, sumporna jedinjenja koja su laboratoriski ispitana, pri čemu se potvrdilo njihovo antikancerogeno dejstvo.

Izbegavajte so
Izbegavajte prevelike količine soli. Natrijum iz kuhinjske soli se smatra jakim kancerogenom za želudac, naročito kada je udružen sa drugim kancerogenima, kao što su sok i dim od mesa sa roštilja i ražnja. Smatra se da je so štetna zato što nadražuje sluzokožu želuca, izaziva najpre gastritis, zatim dovodi do nastanka prekanceroznih promena u ćelijama i pojačava dejstvo drugih kancerogena iz hrane. Izgleda da je so posebno štetna ako je istovremeno ishrana siromašna voćem, a posebno povrćem. Korisno je izbegavati viršle, šunku, suvu slaninu i ostale suhomesnate prerađevine. Smatra se da je svaka količina suhomesnatih proizvoda štetna, ali da je kritična 100 grama ovih proizvoda dnevno.