SVEŽE SMOKVE: KOLIKO SMETE DA POJEDETE

by Zoran Kostić | 16.08.2022

Pomažu kod zatvora, smanjuju potrebu za insulinom, snižavaju hoesterol i imaju antikancerogeno dejstvo

Sveže smokve pomažu kod zatvora, smanjuju potrebu za insulinom, snižavaju hoesterol i imaju antikancerogeno dejstvo. Koliko je smokvi bezbedno pojesti u jednom obroku?

Sadržaj članka

Pomažu kod zatvora, smanjuju potrebu za insulinom, snižavaju hoesterol i imaju antikancerogeno dejstvo

Smokve sadrže veliku količinu vitamina ali i obilje šećera – istraživanja su pokazala da mogu negativno da utiču na neke osobe.

Sveže smokve su izuzetno bogate hranljivim sastojcima, a još jedan njihov veliki kvalitet je to što imaju nisku kalorijsku vrednost.

Jedna sveža smokva normalne veličine sadrži oko 30 kalorija, 8 grama ugljenih hidrata i 1 gram vlakana. U njima se nalazi bogatstvo minerala kao što su magnezijum, kalijum, bakar. Takođe, i visok sadržaj vitamina K, uz grupu B vitamina (B1, B2 i B6).

Što se tiče svežih smokava, i pored toga što nemaju mnogo kalorija, nikome se ne preporučuje konzumiranje više od nekoliko svežih voćki dnevno. Sa suvim smokvama treba biti još oprezniji, i u odnosu na zdravstveno stanje posavetovati se sa stručnim licem.

Smokve pomažu kod varenja i sprečavaju zatvor. Postoje zapisi da su se koristile kao domaći lek za lečenje opstipacije.

Takođe, smokve smanjuju rizik od srčanih bolesti.

Ako se unose u malim količinama, zahvaljujući svojoj slatkoći mogu da pomognu u održavanju dobrog nivoa šećera u krvi. Nakon što pojedete nekoliko smokava, nećete imati osećaj da vam nešto slatko nedostaje, ili da morate da se hitno zasladite iako ste siti.

Istraživana su i korisna svojstva lista smokve. Pokazalo se da prirodni lateks koji sadrže, pokazuje odlike antikancerogenog odelovanja protiv ćelija raka debelog creva, dojke, grlića materice i jetre. Potrebno je više kliničkih studija na ljudima kako bi se ova saznanja potvrdila i našla širu primenu.

Umereno konzumiranje smokava može da utiče na regulaciju nivoa krvnog pritiska i holesterola.

Dosadašnje studije su pokazale i da smokve mogu da daju neke povoljne efekte na našu kožu, posebno kod osoba sa alergijskim dermatitisom. Dobro je reagovala i suva koža koja je izgubila svoju hidratanstnost zbog alergija, čestih promena, češanja i pucanja.

Posmatranjem antioksidativnih efekata kombinacije voćnih ekstrakata, uključujući i ekstrakt smokve na ćelije kože, bila je smanjena razgradnja kolagena i smanjen broj bora. I u ovom slučaju je potrebno više kliničkih istraživanja.

Kao i kod prekomernog konzumiranja bilo koje namirnice, i smokve mogu da budu potencijalno štetne. Ako se koriste kao domaći lek za opstipaciju ali u većim količinama, mogu da izazovu dijareju ili druge probavne probleme.

Budući da obiluju vitaminom K, smokve mogu da dođu u negativnu interakciju sa antikoagulantnom terapijom i da smanje njenu efikasnost.

Na kraju, neke osobe mogu da budu alergične na smokve. Ako su ispitivanja pokazala da ste alergični na polen breze, verovatno je da ćete imati alergijsku reakciju i na konzumiranje svežih smokava. Takođe, i na prirodni lateks koji se nalazi u smokvama, neke osobe mogu da budu alergične.