ZAŠTO SVI TREBA DA JEDEMO HLEB SA DIVLJIM KVASCEM

25.04.2022 | AKTUELNO | Pregleda: 849 | Autor: | 0

Danijela Birta Čkonjević, arhitekta zaljubljena u pravljenje testa

„Svaki hleb je čudo, koricom obuhvaćen mikrokosmos u kojem su umešani princip i filozofija one osobe koja ga je spremala”, često zna da istakne Danijela Birta Čkonjević, arhitekta koja svakodnevno pravi svoj hleb i uživa u tome. U razgovoru za Magično bilje otkriva male tajne koje hleb čine zdravijim, ukusnijim i duže svežim.

Koji su Vaši principi i filozofija pravljenja hleba?

- Hleb je i hrana i simbol. Nijedna druga namirnica nije dostigla takav mističan status. Hleb je, tradicionalno gledano, osnova svakog obroka. Ujedno, hleb je i svedok porodične vatre, te bi nekakva hronologija išla po liniji: nema porodice, nema ognjišta, nema hrane i naposletku nema života. To posmatram iz drugog ugla. S jedne strane želim da pružim najbolje svojoj porodici, a s druge, da kažemo simboličke ravni, ono smo šta jedemo, pa volim da mislim kako je hleb ljubav u krckavoj korici.

Šta Vas je inspirisalo da počnete da pravite razne vrste zdravog hleba? Kako se arhitekta našao u kuhinji?

- Kao i sa arhitekturom, dopadala mi se ideja izlaska iz zone komfora, praćenja sopstvene intuicije i istraživanja. Volim da se igram, da isprobavam, eksperimentišem i, ono što je ključno, ne opterećujem se strahom od neuspeha. Tako se, sasvim spontano, dogodilo i kada sam se zaljubila u pravljenje hleba. Želela sam da ispitam sve mogućnosti.

Kada ste i kako otkrili divlji kvasac od koga pravite hleb? Zašto je on bolji od običnog? Kako se pravi divlji kvasac?

- Pravljenje hleba sa divljim kvascem nije novina u tradicionalnoj kuhinji. Do pre dve ili tri generacije, naše bake ili njihove majke, nisu ni znale za drugačiji način spremanja hleba. Umesto održavanja startera, one bi uštinule od današnjeg testa i s njim mesile sutrašnji hleb. Ovako pripremljeno, testo duže fermentiše pre pečenja. Na taj način, bakterije i svi ti mikroorganizmi koji nastanjuju naš divlji kvasac započinju proces razgradnje fitinske kiseline i čine da iz ovog hleba lakše usvojimo sve nutrijenete. Zato se ovakav hleb lakše vari, ali i dobija specifičnu punoću ukusa i duži period svežine u odnosu na industrijski hleb.

Za pravljenje divljeg kvasca potrebna su vam četiri sastojka: brašno, voda, ljubav i strpljenje. Smesa brašna i vode predstavlja hranu za mikroorganizme. Ako održavamo pojilište dovoljno dugo, mikroorganizmi će ga nastaniti, tu se hraniti i prilagodiće svoj metabolizam brašnu kojim ga hranimo. Tako se dobija starter, to jest, mešavina brašna i vode koja je bogata kolonijama bakterija mlečne kiselne i divljeg kvasca. Oni započinju fermentaciju testa.

Od kojih sve vrsta brašna pravite hleb? Da li postoje neka pravila kada koji hleb treba jesti, s obzirom na zdravstveno stanje ili neku drugu okolnost?

- Mnogo sam istraživala i isprobavala. Danas uglavnom koristim specijalizovana brašna visokog kvaliteta i visokog udela proteina. Uz njih uvek koristim integralno speltino i raženo brašno. Zanimljiva su mi i brašna od starih sorti pšenice, kao što su kamut, polba.

Zašto svi treba da jedemo hleb od divljeg kvasca

Svaki hleb koji Vi pravite je posebno ukrašen. Na koji način ga ukrašavate?

- Hrana koju jedemo mora da nadraži sva čula. Ona mora da bude zdrava, ukusna i da izgleda lepo. U tom ključu, kada sam se posvetila pravljenju hleba, ubrzo me je privuklo i ukrašavanje. NJime razbijam rutinu pripreme i oslobađam maštu i kreativnost. Tako uvodim i momenat iščekivnja u čitav proces. Tokom pečenja, hleb raste i otvara se, nagrađujući laku ruku i precizne pokrete izvanrednim šarama. Hleb ukrašavam na više načina. Mahom to činim zasecanjem dubljih i plićih rezova, katkad posipanjem brašna akcentujem izvesne delove buduće korice.

Kako ste postali vegetarijanka?

- Bilo je više razloga koji su uticali da promenim ishranu i ne mogu da izdvojim nijedan kao presudan. Izbor etičke prirode našao je uporište u mom srcu, ali svakako su pomogli i zdravstveni razlozi. Zdrava i izbalansirana ishrana je pola zdravlja. Ugrubo rečeno, postajemo ono što jedemo. Ako u sebe unosimo otrove i otpad, telo će se naposletku predati i prepustiti bolesti.

Da li se i Vaša deca hrane na isti način? Koji su njihovi omiljeni obroci?

- U porodici svi se hranimo istovetno. Deca vole tradicionalna jela u veganskom izdanju: sarme, pasulj, grašak, podvarak, ljubitelji su hleba i raznih namaza. Omiljen im je namaz od suncokreta, ali, kao i svako dete, ne bi se bunili da im serviram kakao-krem ili puter od lešnika, kikirikija i slično. Među omiljenim jelima su im i ćufte od sočiva i makarone sa avokadom. Mlađi obožavaju spanać, a od kako su upoznali Popaja, još im je draži.

Komentari (0)

Ostavite komentar

PRODAVNICA BR. 1

  • Maksima Gorkog 25
    (blizu Kalenić pijace), Beograd

    011/245-07-82, 011/242-09-55, 064/643-30-55
    radnim danima: 8h-20h,
    subotom: 9h-15h
    Pogledajte na mapi ovde
PRODAVNICA BR. 2

Brankova

  • Brankova 16, Beograd

    011/328-35-07
    radnim danima: 9h-17h
    subotom: 9h-15h
    Pogledajte na mapi ovde
ONLINE SHOP

  • ONLINE SHOP biljnog centra
    Magično bilje

  • Isporuka u zemlji i inostranstvu
  • Plaćanje pouzećem ili karticom

Development: draganmarkovic.net

Upotreba kolačića (eng. Cookies). Ovaj sajt koristi kolačiće u cilju analize saobraćaja i poboljšanja korisničkog iskustva. Daljim korišćenjem sajta izjavljujete da se slažete sa upotrebom kolačića.
Razumem