LIČNA PRIČA: MOJA POBEDA NAD LIMFOMOM

Ana Petrović iz Beograda uspela je da se izbori sa invazivnim malignim tumorom u nosnoj šupljini

U oktobru prošle godine, dok je trenirala, Ana Petrović iz Beograda osetila je prve simptome umora. Mislila je da je od nedostatka kiseonika jer se tih dana njena desna nozdrva zapušila. Kovid 19, od koga je ubrzo obolela, oslabio je njen imuni sistem i ukazao da se iza dve žlezde na vratu krije nešto mnogo opasnije od zapušene nozdrve. Krajem de­cem­bra, magnetna rezonanca otrkiva invazivan maligni tumor u nosnoj šupljini.

- U naredna dva dana lekari uzimaju biopsiju i do 24. januara život mi je bio apso­lutno van kontrole. Period kada sam znala da nešto oz­biljno nije u redu, a nisam mogla ništa da preduzmem. Morala sam da sačekam rezultate jer postavljanje tačne dijagnoze u ovakvim situa­cijama od ključne je važnosti. Takvu nemoć nikada u svom životu nisam osetila - priča Ana Petrović.

Da li Vam je bilo teško da se suočite sa novonastalom situacijom?

- Ne, prihvatila sam stanje kakvo jeste. Već 27. januara bolnica postaje moja druga kuća. Posle prvog ciklusa he­mioterapija ostajem bez kose, a turbani postaju moj nezaobilazan modni detalj. Tako je bilo narednih sedam meseci.

Koje terapije ste primili?

- Primila sam šest ciklusa hemioterapija, dok su sedmi i osmi ciklus bile čiste imuno terapije. Protokol po kom sam dobijala citostatike spadao je u agresivne i podrazumevao je prvi dan pripreme, kada se dobija mabtera, odnosno biološka zaštita, a naredna tri dana citostatici. Tokom trećeg i četvrtog ciklusa dodate su mi i dve IT terapije koje se dobijaju direktno u likvor i na koje sam veoma loše reagovala. Jedan ciklus hemio­terapija zah­tevao je bo­ravak u bolnici od sedam dana. Pauza od dve nedelje kod kuće, pa ponovo. Ali neverovatno je šta je čovek u stanju sve da izdrži.

Kako ste se osećali kada su Vam lekari saopštili da niste više bolesni?

- Tokom lečenja bila sam optimista, ali priznajem da nisam verovala da će moj prvi kontrolni Pet CT, koji je ura­đen posle četiri ciklusa, po­ka­zati da bolesti više nema. Os­tala sam disciplinovana do kraja, primila sve terapije po protokolu, ali sam još tada počela da pravim plan oporavka.

Kako ste jačali imunitet tokom hemioterapija?

- Tokom terapija sam ima­la određena ograničenja koja se tiču ishrane. Osim jabuke i banana, sve na­mirnice su mo­rale da prođu termičku ob­radu kako ne bi došlo do neke in­fek­cije hranom, jer je cre­vna flora tokom terapija potpuno uništena i organizam je tada podložan raznim infekcijama. Preporuka moje doktorke bila je da izbegavam bobičasto voće i orašaste plodove jer ublažavaju dejstvo citostatika. Tako da nisam imala izbora osim da maksimalno pojačam unos kalorija, prvenstveno kroz kuvano i pečeno voće i povrće, ali nisam zaobilazila ni meso ni mlečne proizvode. I da se razumemo, jela sam i kada mi se nije jelo jer sam bila svesna da će biti dana kada neću moći ništa da oku­sim, a snaga će mi biti pot­rebna. I bilo je takvih dana...

Da li ste promenili ishranu i kako?

- Kada sam završila sa le­čenjem, postepeno sam vra­ća­la namirnice i danas su po­novo sve na mom meniju. Ima i novih, kao što je domaći kefir, koziji proizvodi i te­me­ljac, koji sada redovno koristim u pripremi obroka.

Rekli ste da ste se od silnih otrova osećali kao da Vam kroz telo prolazi kanalizacija. Kako očistiti telo od toksina?

- Ne verujem u de­tok­si­ka­ciju, naročito ne u onu koja traje nekoliko dana. Ume­re­nost i raznovrsnost u koriš­će­nju namirnica i sezonsko voće i povrće, po meni, pravi su i najbolji put. Biram sve što je u određenom trenutku dos­tupno, a organskog je porekla. Počela sam da obraćam paž­nju i na kozmetičke preparate i hemiju. Kad god sam u mo­gućnosti, prednost dajem pri­rodnim sastojcima.

Volite da kuvate. Kako kuvanje pomaže da se psihički bolje osećamo?

- Naravno da je i kuvanje imalo važnu ulogu tokom mo­je borbe. Tada sam uglav­nom spremala jednos­tavna jela. Da­ni su brže prolazili, a ja sam uživala u hrani koja je pripremljena na zdrav način i od kvalitetnih namirnica. Si­gurna sam da ta sigurnost daje i psihološku stabilnost bolesniku.

U kojim trenucima ste najviše raspoloženi da se posvetite kuhinji?

- To je sigurno vreme kada pripremam slane i slatke zalogaje za druženje s prija­te­ljima. Tim trenucima se posebno radujem.