ŠTA SVE PRAVI BADNJAK IMA

Nekada je veče uoči Božića domaćin sa sinovima ili unucima išao u šumu da seče badnjak. Danas se badnjak kupuje na pijaci. Kupuju se i zeleno žito, kolači, suvo voće, pečenje...

Šta sve pravi badnjak ima?
Ako ne živite u blizini šume iz koje možete da isečete badnjak ostaje da ga kupite. Uz grančice, najčešće hrasta, prodavci obično uvežu vrećicu kukuruza i klasje žita (za plodnu godinu) i drena (za zdravlje). Domaćini koji ga sami seku, često čuvaju i iverje koje pri sečenju otpadne i ponegde ga stavljaju u karlice - da bi kajmak biio debeo kao iver, ili među košnice - da pčele budu zaštićene od zla ili u vodu što čini da postane lekovita...

Badnjak tokom dana stoji van kuće, unosi se pred večeru, uz specifičan ritual. Kako u gradovima više nema ognjišta u stanovima, ovaj deo običaja očuvan je u organizovanom paljenju badnjaka najčešće u porti crkve.
Badnjak se pali i pristupa "džaranju" - raspaljivanju plamena koji je kod hrasta karakterističan po iskrama koje iskaču iz plamena.

Ko je propustio da polovinom decembra posadi žito, može ga kupiti. Poželjno je da u sredinu posude sa žitom zabodete sveću. Zeleno žito prema verovanju simbolizuje koliko će naredna godina biti berićetna, a svetlost sveće ili kandila probija put kroz zelenilo pšenice i obasjava dom domaćina u narednoj godini životnošću, srećom i toplinom.