PRIRODNI KONZERVANSI

Konzervansi su materije, prirodne ili sintetičke, koje pomažu da hrana ostane duže sveža i sprečavaju da se prerano pokvari. Po pravilu sva upakovana hrana tretirana je nekim od veštačkih konzervansa. Ipak, mnogi prirodni konzervansi deluju jednako dobro kao i njihove sintetičke paralele.

So

So se koristi kao prirodan konzervans od davnina. Primenjena za ribu i meso, so pomaže dehidriranju mikroorganizama i zaustavlja rast bakterija, čuvajući hranu svežom u dužim periodima, čak i godinama. So se takođe bori protiv kvasca i plesni. Suhomesnate prerađevine, koje traju duže od svežeg mesa, primer su konzerviranja sa solima. Natrijum-hlorid izvlači vlagu, stvarajući okruženje štetno za rast bakterija.

Sok od limuna

Sok do limuna sadrži obilje vitamina C, moćnog antoksidansa koji sprečava kvarenje i truljenje. Slično soli, sok od limuna izvlači vodu, uravnotežujući pH faktor i prirodne kiseline u hrani. C6H807 ili limunska kiselina je kiselina koja se nalazi u limunu, a koristi se u pićima, hrani, kozmetici i lekovima za očuvanje boje i ukusa.

Turšija

Sirće je proizvedeno fermentacijom rastvora šećera i vode i delotovan je prirodan konzervans. Sirćeta kiselinaubija mikrobe i zaustavlja kvarenje hrane.

Ekstrakt ruzmarina

Ekstrakt ruzmarina nastaje destilacijom lišća ruzmarina i moćan je konzervans. Njegov antimikrobni sastav sadrži karnoznu i rozmaransku kiselinu, antioksidante koji deluju kao štit do propadanja. Smatra se da ruzmarin ima preko 24 antioksidanasa koji imaju duži vek delovanja od većine ostalih vrsta antioksidanasa.

Šećer

Šećer prirodno čuva hranu izvlačeći vodu i ubijajući mikroorganizme i bakterije. Popularan za čuvanje voća, gde visok udeo šećera veže vodu i sprečava rast bakterija. Šećer se često dodaje u vodu u vazi za cveće kako bi se nahranili cvetovi i sprečilo da prerano uvenu.

Turšija sa orahovim listom

Desetak usitnjenih orahovih listova (bez drške) i šaka meke kore sa nekoliko orahovih plodova dovoljni su da od kvarenja zaštite oko 5 kg povrća.