BOSILJAK UBLAŽAVA BOL, SMANJUJE STRES I NORMALIZUJE PRITISAK

by Zoran Kostić | 18.09.2021

Sveži ili sušeni listovi bosiljka, mirisnog bilja iz porodice nane, koriste se vekovima kao dodatak za začinjavanje jela, ali i kao lek

Sveži ili sušeni listovi bosiljka, mirisnog bilja iz porodice nane, koriste se vekovima kao dodatak za začinjavanje jela, ali i kao lek. Veruje se da bosiljak potiče iz Indije, a danas se uzgaja u mnogim azijskim i mediteranskim zemljama. Na našem podneblju najrasprostranjeniji je sladak bosiljak, a zanimljivo je da listovi svežeg bosiljka imaju znatno manje kalorija od sušenog.

Deluje efikasno protiv upala i infekcija
Sveti bosiljak (tulsi) koristi se već hiljadama godina za lečenje velikog broja zdravstvenih stanja, uključujući bronhitis, reumatizam, epilepsiju, astmu, štucanje, kašalj, bolesti kože i krvi, parazitske infekcije, neuralgiju, glavobolju, rane, upale i infekcije u usnoj duplji. Pored toga, ova biljka sadrži eugenol, hemijsko jedinjenje koje se koristi u lečenju zubobolje.
Preliminarni navodi istraživanja većeg broja studija, koje su obavljene na ljudima, zaključkuju da je tulsi “sigurna prirodna pomoć u normalizaciji profila glukoze, krvnog pritiska i lipida, kao i u smanjenju psihološkog i imunološkog stresa, uz smanjenje raznih vrsta bolova”. Autori navode da su potrebna dalja istraživanja, uključujući i dugoročna klinička ispitivanja.

Vrste i za šta se koja koristi
Sladak bosiljak može imati male, ali i veće listove. Poznat je i kao “đenoveski bosiljak”, a često se, uz druge široke namene, koristi u italijanskoj i mediteranskoj kuhinji kao sastojak za omiljen pesto sos.
Limunski bosiljak ima intenzivnu aromu citrusa i popularan je u azijskoj kuhinji.
Sveti bosiljak, poznat i kao tulsi, koristi se u ajurvedi, drevnoj praksi alternativne medicine koja potiče iz Indije, a često se konzumira i kao čaj.

Napravite čaj od bosiljka umesto kafe – poslasticu za hedoniste
Čajevi od sve četiri vrste bosiljka predstavljaju potpuno uživanje uz opuštanje i smanjenje stresa, a neki ljudi ga koriste umesto kafe i veoma brzo ga usvoje kao naviku.

Napravite čaj od bosiljka prelivanjem jedne šolje ključale, filtrirane vode preko kašičice svežeg lišća tulsi bosiljka, pola kašičice njegovog osušenog lista ili trećinu kašičice praha. Pokrijte šolju i ostavite da stoji najmanje dvadeset minuta. Zatim procedite lišće i dodajte zaslađivač ili limun, ako želite.
Čaj možete konzumirati dok je topao ili kao letnji i osvežavajuć, hladan napitak.

Kako da ga osušite i čuvate
Najbolje je sačuvati sveže ubran bosiljak tako što ćete ga spustiti u čašu vode i čuvati na sobnoj temperaturi dok ne budete želeli da ga upotrebite u omiljenim jelima. Nemojte ga držati u vodi duže od dva dana.
Ako biste želeli da osušite bosiljak, uradite to na sledeći način:
Stavite sveže lišće na rešetku za sušenje ili poslužavnik. Pokrijte čaršafom kako biste bosiljak zaštitili od prašine. Stavite na umereno toplo, dobro provetreno mesto zaštićeno od sunca. Ostavite tako 24 sata, dok bosiljak ne bude potpuno suv i lomljiv, ali da zadrži zelenu ili ljubičastu boju – listovi ne smeju da postanu smeđi jer se onda izgubi ukus. Osušen bosiljak prebacite u hermetički zatvorenu teglu i čuvajte na tamnom i hladnom nestu

Ko ne bi trebalo da ga konzumira
Ulje bosiljka sadrži estragol, prirodan sastojak brojnih aromatičnih biljaka, čija su štetna dejstva proučavana na miševima, budući da sadrži jedinjenja ugljenika. Evropska agencija za lekove (EMA) je 2005. godine odredila maksimalnu dnevnu dozu za ljude – 0,5 mg. Ukoliko bosiljak konzumirate u malim količinama u hrani ili u obliku čaja, nema bojazni za zdravlje. Ipak, savetuje se da mala deca, trudnice i dojilje izbegavaju korišćenje bosiljka, iz preventivnih razloga.