LIČNA PRIČA ANE DORNIK: KAO FENIKS SAM USTALA POSLE BORBE SA RAKOM DOJKE

by Zoran Kostić | 15.09.2021

U životu Ane Dornik sve se promenilo kada joj je u avgustu prošle godine saopšteno da ima rak dojke. Borbu sa bolešću prihvatila je kao izazov

U životu Ane Dornik sve se promenilo kada joj je u avgustu prošle godine saopšteno da ima rak dojke. Borbu sa bolešću prihvatila je kao izazov, lečila se i jačala svoju volju. Ona je danas motivacija i inspiracija mnogim ženama, ne samo onim obolelim od najtežih bolesti.

Sadržaj članka

U životu Ane Dornik sve se promenilo kada joj je u avgustu prošle godine saopšteno da ima rak dojke. Borbu sa bolešću prihvatila je kao izazov

– Karcinom dojke mi je otkriven na redovnom sistematskom pregled. Prvi momenat je momenat straha, strepnje, tuge i bola. Mnogo pitanja, a nijedan dobar odgovor. Nijedan dobar odgovor na pitanje “zašto baš meni”? Sve dok ne ostanete tišina, vi i zidovi. Tada se rađaju odgovori na sva pitanja.

Kojim ste sve medicinskim tretmanima bili podvrgnuti i kako ste ih podneli?

– Primala sam četiri AC hemoterapije, a nakon toga dvanaest terapija taksolom.
Pre terapija izvršena mi je radikalna mastektomija dojke i na tome sam zahvalna konzilijumu KBC Bežanijska kosa jer sam od tada zdrava žena. Moje telo je svakako moralo da pretrpi promene usled hemoterapija. Terapije sam shvatila samo kao preventivu.
Znala sam da sam snagom uma ozdravila onog momenta kada sam baš ja to želela. Vi ste pokretači svega što vam se u životu dešava. Zato mi terapije nisu padale teško. Bilo je momenata kada mi je telo bilo ,savladano,, umorno i malaksalo, ali sam ponosno nosila osmeh i život u grudima.
Sada sam na novaldeks tabletama i zovaldeks injekcijama narednih pet godina.

Kada ste tokom procesa lečenja osetili određeno olakšanje?

– Olakšanje sam osetila onog momenta kada mi je umesto poštedne operacije urađena, odlukom konzilijuma, radikalna mastektomija. Iako mi je taj momenat, tada, bio najstresniji, želim da podsetim da problem nikada nije onakav kakav nam se na početku učinio. Danas mogu doktorima da zahvalim na odluci.

Kako je tekao taj rolerkoster emocija?

– Tačno je da period lečenja najbolje opisuje “rolerkoster emocija”. Iz plača u smeh. Iz dobrog zaleta emocija u “vakuum” istih. Iz neznanja u spoznaju. Tu bih stavila akcenat.
Baveći se sobom, zavirivši u dubine meditacija, jačala sam svoje telo i svoj um.
Ustala sam, poput feniksa, između najjačih hemioterapija, pokrenula svoj blog na stranici Instagrama, bez straha delila svoja iskustva i rešila da budem podrška svim damama koje prolaze kroz ovu borbu. Veoma mi je bilo važno da ne lutaju.

Da li ste odmah po saznanju dijagnoze promenili ishranu?

– Nisam menjala ishranu nakon saznanja jer su usledile hemoterapije.
Dok ste pod hemoterapijama, morate imati kvalitetnu ishranu, a to podrazumeva crveno meso, slaninu, džigericu, naravno povrće i puno tečnosti. Krvna slika postaje slaba, hemoglobin pada kao i leukociti, a jedino ishranom možete da jačate krvnu sliku. Suplementi mogu da pomognu.
Tri, četiri dana nakon hemoterapije hranila sam se laganije, što je podrazumevalo manje slanu i začinjenu hranu. Puno tečnosti. Kokice, mahunarke, rukola, cvekla, smuti od sveže aronije, višanja i borovnice, džigerica, konjsko meso, riba, detoks ceđeni sokovi (đumbir, šargarepa, krastavac, limun) meni su zaista pomagali.

Kako se danas hranite?

– Ako napravim paralelu između dosadašnjeg načina ishrane i načina na koji se hranim sada, shvatam da je bespotrebno bilo unositi toliko mesa i da su redovni obroci ono što je najvaznije.
Sada gledam da sama pravim namaze od avokada, ribe, jedem dosta svežeg povrća. Jednom nedeljno, tokom celog dana, pijem sveže ceđene sokove. Trudim se da pravim baznu sredinu u organizmu, pa u litar limunade stavim na vrh kafene kašičice farmaceutske sode bikarbone.
Izbegavam mlečne proizvode, slatkiše i meso, ali ne dozvoljavam sebi da robujem tome. Pijem i čaj od korena maslačka i čaj od lista koprive.

Šta mislite da Vam je najviše pomoglo da prevaziđete tešku bolest?

– Rešenost. Odlučila sam i počela, po odluci, da živim. Uvek sam sebi u životu davala alternative. Ništa nije ,crno ili belo,. Toliko ima nijansi između JA JESAM i JA POSTOJIM. Moja bolest je postojala kao izazov da spoznam sebe i sve ono što je čučalo u meni tako dugo. Odvažila sam se, zahvaljujući njoj, na mnoge stvari. Na pisanje. Na Udruženje. Na podršku damama, koja je naišla sa druge strane, na podršku mnogih ljudi iz javnog sveta i medija. Uskoro ću započeti i svoju knjigu. Od septembra nastavljam sa aktivnostima vezanim za prevenciju i širenje važnosti odlaska na ultrazvučne preglede. Želim da ukažem koliko potencijala ima svaka od nas i da smo sve heroine svoje priče, ma kako god da se ona zvala. Dokazujemo se same sebi kada se izazovu osmehnemo u lice.

Osnovali ste Udruženje “Žena uz Ženu” da biste osnažili žene u svojoj borbi sa karcinomom. Na koje sve načine pomažete?

– Udruzenje “Žena uz ženu” osnovano je sa ciljem podrške, ali i širenja svesti šta je zapravo karcinom dojke. Koliko je važno da izdvojimo vreme za odlazak na ultrazvučne preglede, ali i da damo sve odgovore na pitanja žena koje nam pišu na stranici Instagrama, a što nisu mogle da saznaju do sada.
Udruženje obezbeđuje besplatne preglede dojki, abdomena itd, zahvaljujući prijateljima Udruženja koji su prepoznali našu suštinu rada. Omogućeni su popusti na laboratorijske analize i tumor markere i još mnogo toga.