ČAJ OD ĐUMBIRA, KOPRIVE, MASLAČKA I DIVLJEG ORIGANA ŠTITI ORGANIZAM

by | 26.06.2021

Ana Petrović, farmaceut i sertifikovan nutricionista, otkriva šta je neophodno da uzimate u ovom periodu

– Iskoristite velik izbor raznovrsnog povrća u ovo doba godine, koje treba da čini najveći deo svakog obroka: paradajz, mlad krompir, tikvice, celer, rotkvice, mladi grašak, boranija, spanać, rukola, zelena i druge salate, kaže Ana Petrović, farmaceut i sertifikovani nutricionista, i nastavlja:
– Jedite hranu u prirodnom obliku i isključite što je više moguće in­dus­trijski prerađenu hranu.

Sadržaj članka

Šta može da nam ojača organizam, i fizički i mentalno?
– Jak imunitet je ključ dobrog zdravlja, a to ćemo postići izbalansiranom ishranom koja se sastoji od voća i povrća, integralnih žitarica, mladog nemasnog mesa, mahunar­ki, semenki i orašastih plodova. Riba je bogata visokokvalitetnim proteinima i bilo bi poželjno da je uvrstimo u jelovnik dva puta nedeljno, od čega bar jednom masnu ribu (skuša, sardina, losos, pastrmka), koja je izvor omega 3 masnih kiselina. Povećajte unos vode, optimalno je 30 do 40 ml po kilogramu telesne težine dnevno. Uvedite fizičku aktivnost koja vam najviše odgovara (šetnja, trčanje, joga, teretana, ples) i provodite više vremena u prirodi, na svežem vazduhu. Kva­litetan neisprekidan san je takođe jako važan.

Kojim sve čajevima i napicima treba da jačamo imunitet?
– Ispijanjem zdravih napitaka ne samo da unosite vredne nutrijente već i održavate zdrav nivo hidratacije, koji je veoma važan za imuni sistem. Čajevi, kao što su zeleni i crni čaj, čaj od đumbira, koprive, maslačka, ehinacee, divljeg origana imaju sastojke koji de­luju protivupalno, poboljšavaju funkcije sistema organa i pomažu u zaštiti organizma od virusnih oboljenja. Još jedan do­bar način da se unese dosta vrednih vitamina i mi­ne­rala je i smuti sa dodatkom voća i povrća, naročito bobičastog i citrusnog voća, koje je bogato vitaminom C i zelenog lisnatog po­vrća bogatog gvožđem u raznim kom­bi­na­cijama, kao i sokovi od aronije i nonija. Napitke možete obogatiti i zdravim zači­ni­ma kao što su cimet, kurkuma, kakao i anis.

Na šta rizične grupe (dijabetičari, srčani bo­lesnici, oboleli od najtežih bolesti) treba da obrate posebnu pažnju u redovnoj ishrani?
– Preporuka je raznovrsna ishrana uz sve pomenute savete. Potrebno je smanjiti hranu koja sadrži veliku količinu prostih šećera i jako začinjenu i masnu hranu. Štetne trans masti i masti životinjskog porekla zameniti zdravim uljima poput maslinovog i lanenog. Smanjiti količinu soli koja dovodi do zadr­ža­vanja vode, negativno utiče na srce i krv­ne sudove i uzrok je povišenog krvnog pritiska. Najbolje je konzumirati sirovu ili kratko kuvanu hranu na pari, dinstanjem u maloj količini vode ili pečenjem u rerni što kraće, na umerenim temperaturama.

Koji je ključan savet koji može da nam pomogne da sprečimo gomilanje kilogra­ma?
– Važno je da se uobročite. Tri do pet kvalitetno raspoređenih obroka u toku dana obezbediće dovoljno energije i smanjiti potrebu za usputnim grickanjem koje često i ne registrujemo. Jedite sporije i dobro žvaćite hranu, kako bi do mozga na vreme stigao signal da je uneta dovoljna količina hrane i kako se ne biste prejedali. Često mislimo da smo gladni, a zapravo smo žed­ni, tako da kada osetite potrebu za hranom, a nedavno ste jeli, probajte da popijete prvo čašu vode. Zamenite beli hleb integralnim koji sadrži celo zrno, vitamine, minerale i vla­kna koja nas čine sitim.
Je­­dan od velikih mitova je da voće goji zbog toga što sadrži voćne šećere, međutim, ono, pored šećera, sadrži mnoštvo fito­he­mi­kalija, obi­lje vlakana i hranljivih materija neo­phodnih za zdravlje čitavog organizma. Nijedno voće nema ulogu da goji već na to utiče isključivo količina hrane. Jedite celo voće, umesto da ga pijete, jer se ceđenjem soka gube vlakna koja nam omogućavaju sporiju apsorpciju šećera. Za jednu čašu so­ka potrebno nam je nekoliko voćki, a tu ko­li­činu, svakako, ne bismo uneli konzu­mi­ranjem celog voća.
Ne postoji idealno vreme za unos voća. Možete ga jesti kad god želite, u skladu sa svojim dnevnim unosom. Najbolje je da birate sezonsko domaće voće i kombinujete više vrsta, kako biste dobili sve potrebne mikronutrijente, jer svaka voćka ima svoje dobre strane.

Koje biljke su korisne za poboljšanje rada creva?
– Biljni čajevi poput nane, kamilice, komorača, đumbira, matičnjaka poznati su po sposobnosti da deluju umirujuće i lekovito na digestivni sistem i pomažu kod problema kao što su loša probava, nadutost i bolovi u stomaku.

Postoji mišljenje da su čista creva spas od bolesti. Da li se slažete sa tom konstatacijom?
– Slažem se, u crevima se nalazi oko 70 posto ćelija imunog sistema. Pored toga, korisne bakterije u crevima igraju ulogu u vitalnim funkcijama čovekovog organizma – kontrolišu varenje i iskorišćavanje nutrijenata iz hrane i imaju ključnu ulogu u imunološkom odgovoru na razne infekcije.

Šta predlažete za čišćenje creva?
– Postoje brojni prirodni laksativi koji mogu da povećaju učestalost i olakšaju pražnjenje creva. To su namirnice koje sadrže veliku količinu biljnih vlakana: suve šljive, jabuke, kruške, bobičasto voće, mahunarke (pasulj, grašak, leb­le­bije, sočivo), kao i seme čije i laneno seme koje možete koristiti u kom­bi­naciji sa fermentisanim mlečnim proizvodima koji sadrže vredne probiotske kulture.

Koje povrće je bolje jesti sirovo, a koje kuvano?
– Sirovo povrće je izuzetno zdravo i ima brojne prednosti, ali određeno povrće je neophodno termički obraditi zbog bolje iskoristljivosti nutrijenata ili ako sadrži sastojke koji mogu biti štetni ukoliko se termički ne obrade. U sirovom stanju je boje jesti papriku jer ima do tri puta više vitamina C koji je nestabilan na visokim tem­pe­raturama. Beli luk sadrži supstancu alicin koja se gubi termičkom obradom, a deluje kao prirodni antibiotik i antikancerogeno. Cveklu je takođe najbolje konzumirati svežu, jer je bogata gvožđem, kalcijumom i vitaminima C i B koji se gube prilikom kuvanja. Ali, kuvanjem se povećava količina nekih važnih antioksidanasa – beta karotena koji sadrži šargarepa i likopena u paradajzu. Termičkom obradom spanaća povećava se apsorpcija gvožđa, kalcijuma i magnezijuma jer se razgrađuje oksalna kiselina koja blokira njihovo apsorbovanje. Izbor zavisi od vrste namirnice, njenog nutritivnog sastava, zdravstvenog stanja i potrebe za određenim nutrijentima.

Povezane vesti