LIČNA PRIČA: MOJ PLES SA HAŠIMOTOM

Plešem sa Hašimotom već desetak go­dina. Reč "ples" uselila se u moj život kada sam osvestila da na naš život mnogo utiču reči koje izgovaramo. Uobičajno je da se osoba bori sa određenom bolešću i u počet­ku sam se i sama borila. Ipak, kada sam shva­tila dve stvari, odlučila sam da reč "bor­ba" zamenim nekom drugom rečju i da promenim odnos prema svom stanju. Shvati­la sam da ta reč u meni budi nemir i podiže moje unutrašnje biće u borbeni stav i da se, boreći se protiv Hašimota, zapravo borim protiv same sebe.
Shvatila sam tada da je za ono čemu te­žim kako bi mi bilo bolje - sklad sa sopstvenim telom i duhom, prava reč - ples. Ples predstavlja za mene međusobno ra­zu­me­va­nje partnera i usklađivanje koraka, čineći savršenu plesnu figuru. Iz tog razloga, požele­la sam da plešem sa svojim Ha­ši­mo­tom, umesto da se protiv njega borim.

Kada ste saznali da bolujete od Ha­ši­mo­ta i koji simptomi su prethodili tom saz­na­nju?
- Saznala sam sasvim slučajno, kada sam otišla na redovan ginekološki pregled. Gine­ko­log je na osnovu blagog otoka na mom vra­tu i kesica ispod očiju pretpostavio da neš­to sa štitnom žlezdom nije kako treba. Dao mi je da uradim analize hormona: TSH, Ft4 i Ft3, kao i anti TPO antitela i anti TG antitela i ultrazvuk štitne žlezde. Ispostavilo se da imam Hašimoto, o kojem sam tada veoma malo znala.

Kako ste u početku prihvatili tu dijag­nozu i šta ste odmah preduzeli?
- Rečeno mi je da nije ništa strašno, da to ima svaka druga žena i da je potrebno sa­mo pratiti stanje na svakih šest meseci, što sam i radila. Sem toga, nisam preduzimala ništa, misleći da su kontrole sve što mogu da učinim za sebe. Da sam tada znala da mogu da učinim više, verovatno bih se potrudila da usporim proces napredovanja Hašimota i progresivno razaranje štitne žlezde pod uticajem antitela.

Koje greške ste pravili dok niste konač­no ustanovili šta vam pomaže?
- Bilo je puno grešaka. Sa saznanjem da mi ishrana bez glutena može pomoći, počela sam bez pripreme da jedem hranu koja ne sadrži gluten. U isto vreme, krenula sam sa intenzivnim vežbanjem u teretani. Sve za­jed­no dovelo je do toga da sagorim, to jest, da ostanem bez energije i da odustanem i od vežbanja i od ishrane bez glutena. U suštini, greške su mi po­mog­le da shvatim koliko je važno pratiti i slušati svoj organizam, jer nam on jasno po­ru­čuje kada mu nešto smeta i ne odgovara. Na nama je samo da se ne oglušujemo o te jasne signale.

Kako ste ishranu prilagodili procesu zac­eljenja?
- Prestala sam da jedem hranu koja sadrži gluten, kao i mlečne proizvode. Uz to, svela sam na minimum korišćenje industrijski pre­rađene hrane, a alkohol i osvežavajuće ga­zi­rane i negazirane napitke potpuno sam pres­tala da konzumiram. Nakon šest meseci počela sam ponekad da pijem po čašu vina.

Kako je, po Vama, pravilno "plesati" sa Hašimotom?
- Nije to standardni ples sa striktno odre­đe­nim koracima. Hajde da kažemo da je fi­gu­ra određena okvirno i tu spada: pravilna dijagnoza i njeno razumevanje; pravilna te­rapija; redovna kontrola; ishrana bez glutena i mlečnih proizvoda, kao i redu­k­cija stresa u svakodnevici. Ali, iako ovo pomaže velikom broju obolelih, to nije garancija da će se simp­tomi povući kod svih ljudi koji iz is­hra­ne izbace gluten. Veoma je važno da sva­ko spozna šta je to što je kod njega pokrenulo autoimunu reakciju.

Šta preduzimate za regulaciju rada nad­bubrež­ne žlezde?
- Trudim se da spavam dovoljno kako bi se moje telo odmorilo, što je trenutno iza­zov, s obzirom da imam dve bebe od šest me­seci. Takođe, radim kontinuirano na tome da upravljam stresom u svom životu. Pod tim mislim da sam vremenom od­stra­nila iz života ili se distancirala od mnogo čega što mi proizvodi hroničan stres i time narušava ravnotežu adrenalina i kortizola (stresan posao, određene ljude, odlazak na pojedina mesta, teme za razgovor koje me uznemi­ra­vaju, video ili pisan sadržaj koji me uz­ne­mi­rava, ponavljanje stresnih situacija iz prošlosti u glavi itd). To se nije dogodilo preko noći i bilo mi je potrebno dosta vre­me­na da od osobe koja je svako­dnevno bila pod određenom dozom stresa postanem oso­ba koja ume da prepozna da se nalazi pod stresom i da reaguje u skladu sa situacijom.

Koji su vitamini i minerali važni za štit­nu žlezdu?
- Prema doktorki Izabeli Venc, to su: se­len, vitamin D, cink, magnezijum, gvožđe­/feritin, jod, vitamin B12 i vitamin B1.

Koji su propratni simptomi posledice Ha­šimota?
- Zaista ima mnogo simptoma koji mogu da prate Hašimoto i nemaju svi ljudi istu kombinaciju simptoma. Zbog toga je teško odmah prepoznati da se ti simptomi javljaju zbog ovog autoimunog stanja. Kod mene su to bili sledeći simptomi: naglo gojenje, kon­stan­tan umor, insomnija, anksioznost, na­pad­i panike, aritmija, loše pamćenje, rupe u sećanju, trnjenje i bol u stopalima, nizak libi­do, suva koža, ledena stopala.

Kako kontrolišete aritmiju i nedostatak koncentracije?
- Ne kontrolišem ih. Problemi su prestali vrlo brzo nakon što sam promenila ishranu. Sada nemam problema sa aritmijom (ako izuzmemo period trudnoće kada sam imala ubrzan rad srca, ali to je zbog blizanačke trudnoće i gestacijske hipertenzije), a kon­centracija mi je na vrlo visokom nivou.

Koji koraci su najteži dok "plešete" sa Hašimotom?
- Ne mogu da dam univerzalan odgovor na ovo pitanje. Kao što sam već rekla, sva­ka od nas je različita i svaka ima drugačije izazove kada je "ples" sa Hašimotom u pitanju. Nekima je teško da se odreknu in­dustrijskih slatkiša sa glutenom, nekima su testa slaba tačka, neki jednostavno nisu navikli da unapred planiraju šta će jesti ili koliko će sati spavati. Meni je najteže bilo da se odreknem mlečnih proizvoda, ali to je zaista stvar navike i odlučnosti. Mislim da je na kraju ključ u tome da shvatimo da namirnice koje smo navikli da koristimo nisu jedine koje možemo da jedemo i da ima još mnogo toga što bismo mogli da uvedemo u ishranu, što će zadovoljiti naše nepce i biti odlična zamena za ono što bi trebalo da uklonimo sa menija.