LIČNA PRIČA ANE KOLAR: HRANA KOJA ME JE DIGLA IZ DEPRESIJE

16.05.2021 | AKTUELNO | Pregleda: 677 | Autor: | 0

Ana Kolar, blogerka iz Zagreba, otvoreno govori o svojoj desetogodišnjoj borbi sa iscrpljujućom bolešću i načinima na koje se spasavala

Ana Kolar jedna je od retkih ličnosti u regionu koja otvoreno govori o mnogim temama koje su na ovom podneblju još uvek tabu: o poremećenim odnosima u sopstvenoj porodici, o borbi sa depresijom, o pobačaju, o svemu o čemu svi ćutimo. Ona ne pristaje da ćuti i trpi.

- Sa zatvorenošću naših ljudi upoznala sam se dosta rano u životu, ali jedna epizoda mi je ostala u posebnom sećanju. Jedno veče provela sam u društvu Italijana, igrajući društvene igre i zabavljajući se, pa su me oni, bez povoda, pitali: "Zašto ste vi tako hladni?" - seća se Ana Kolar na početku razgovora za Magično bilje i nastavlja:
- Iskreno, do tada nisam bila svesna da smo hladni i zatvoreni, ta osobina mi je uvek bila vezana za severne narode, ali sam znala da nismo topli i otvoreni kao, na primer, Italijani ili Španci. Mislim da je razloga za to mnogo, jedan je svakako ukorenjen strah koji nameće crkva, a zatim i vaspitanje (koji je najčešće opet prema crkvenim, odnosno verskim postulatima tradicionalno). Kod nas je stalno prisutan strah od Boga, crkve, od mišljenja drugih, od nas samih i sve da bismo bili zahvalni sa nekim minimumom. Kao, dobro je, moglo je i gore, zadovolji se s tim i tim - objašnjava naša sagovornica.

Ana je, kao mala, prošla kroz vrlo težak brak svojih roditelja i morala je, kako kaže, da se izbori za sebe, s obzirom da su se njeni roditelji bavili svojim odnosom. Nakon njihovog razvoda, ostala je sama sa dvojicom mlađe braće i ocem. Brinula je o svemu o čemu je do tada njena majka brinula i radila, od domaćinstva do vaspitavanja braće.
- Imala sam jedanaest godina i takav život trajao je godinama, dok nisam shvatila da tako ne treba da bude i da imam pravo da živim u skladu sa svojim godinama i potrebama - konstatuje ova hrabra mlada žena.

Jedna od tema o kojoj veoma iskreno govorite je depresija, dugo ste prolazili kroz borbu sa njom. Šta Vam je pomagalo a šta Vas je vraćalo nazad? Zašto je depresija toliko opasna? Kakav je danas Vaš odnos, kada se pojavi?

- Depresija nikad ne napušta sto posto, uvek je tu barem malo i podseća na sve što ste s njom prošli. To je zapravo i dobro, jer tako znam šta bi trebalo da radim, odnosno, šta mi odgovara da se osećam bolje, a šta ne. Na primer, pomagalo mi je pisanje, prihvatanje mojih misli i osećaja, a grubost prema sebi samoj samo me demotivisala i terala u dublje ponore gde bih samu sebe još više kritikovala i krivila za stvari i događaje za koje nisam nužno bila kriva. Čak i da jesam kriva za nešto, u takvim stanjima je nemoguće oprostiti sebi. Tada dolazi do shvatanja da je prošlost nemoguće promeniti, da treba prihvatiti, oprostiti sebi i drugima ukoliko želimo da idemo napred i da rastemo.

Glavna opasnost depresije je što je individualna, nepredvidljiva, svaki put ima drugačiju ulogu i gotovo ju je nemoguće odmah dijagnostikovati. Često je dijagnoza ustanovljena mesecima ili godinama nakon što je sama depresija uopšte počela.
Poslednjih godinu dana, iako sam de facto izlečena, izrazito je teško iz očiglednih razloga u kojima se svi globalno nalazimo. Kod nas u Zagrebu još je bilo i na desetine jačih potresa. Usred svega toga umrla mi je jedina baka, a nešto ranije i otac, i sve što se desilo bio je za mene baš ogroman zalogaj, prepuno boli i tragičnih događaja na svakom koraku. Ali, i pre 2020, naučila sam kako da se nosim sa teškim trenucima onda kad se događaju. Kad ,stisne,, reagujem, ne bežim od svojih emocija i stanja, ali uvek se setim prethodnih iskustava sa depresijom i znajući koliko može gore da bude, trgnem se i krenem da radim, da vežbam, da pišem o svojim osećajima, pričam sa dragim ljudima, javim se doktorki... Ima mnogo načina, glavno je da se kreće i ne stoji predugo na mestu ni u kom smislu.

Da li određen način ishrane može da pomogne da dođe do boljitka?

- Pravilna i kvalitetna ishrana najbolji su i, zapravo, najlakši način da sami sebi pomognemo u gotovo svemu, pa tako i kod depresije ili nekih drugih mentalnih poremećaja. Glavno je postati svestan kako se osećamo kad jedemo određenu hranu, ne samo za vreme obedovanja već sat-dva nakon ili čak jutro kasnije. Ako me nešto samo privremeno zadovolji, a posle sat vremena sam umorna i iscrpljena, znači da sam nahranila neku emociju, a ne svoje telo.

Zašto su keks i slatkiši pogubni kada smo depresivni?

- Deluju kao flaster na otvorenu ranu. Privremeno će nas zadovoljiti, rana neće krvariti, srce neće boleti, ali veoma brzo mozak će tražiti još te "droge", (šećer). Namirićemo ga opet i opet i opet, a problem nećemo rešiti. Osećaćemo se još umornije, a zbog posledica, poput debljine ili lošeg tena, bićemo još nezadovoljniji sami sobom. Kod šećera je uočljivo da nas vrlo brzo umori i tera na letargiju - ne daje nam energiju već nas iscrpljuje. Nemamo volje za pokretom, sportom, stvarima koje nas vesele, jer jednostavno nemamo energije.

Koje namirnice su blagotvorne i kakve promene ste primećivali? Da li postoji nešto što, čim pojedete ili popijete, osetite veću energiju?

- Sveže povrće i voće su dar s neba, pogotovo sezonsko, pa kako se priroda budi, budimo se i mi i idemo u korak s njom. Kad imam želju za slatkim, ili se osećam malo umorno, a treba da ostanem još budna i sposobna za rad, uvek pri ruci imam šaku suvog voća, banane su uvek na dohvat ruke, i često sa sobom nosim manje porcije orašastog voća. Bitno je da ne pregladnim i redovno unosim tečnost (vodu). U bilo koje doba dana i godine uvek pored sebe imam flašu vode jer mi je ona najbolji energetski impuls koji postoji.

Da li su određeni čajevi i zdravi napici pomagali? Šta mislite o suplementima, na primer o vitaminima u tabletama. Da li ste ih probali?

- Jesu, čajevi su pomagali. Kako ne pijem kafu (ne podnosim je i nije mi ukusna), pijem barem šoljicu ili dve čaja dnevno. Od zelenog i crnog čaja do raznih mešavina, zavisno od raspoloženja i namene. Zdravim napicima nazvala bih razne blendirane smutije prepune voća i/ili povrća koji uz neki superfood prah dodatno nahrane i telo i mozak. Na primer, u poslednje vreme koristim prah ašvagande koji veoma dobro deluje na podizanje energije, a to mi je trebalo u zimskim mesecima i u karantinu. Suplementi i vitaminu su korisni, pogotovo ako nemamo mogućnost svakodnevnog dovoljnog unosa određenog vitamina ili minerala putem hrane. Nakon napornog treninga, uveče svakako uzmem barem magnezijum u obliku tableta, a svakodnevno uzimam i C i D vitamine, gvožđe i B kompleks.


Koje greške danas sebi ne dopuštate?

- Od grešaka sebi ne dopuštam da idem u krevet prepunog želuca jer mi to utiče na san i onda iduće jutro ne funkcionišem kako bih htela.

Komentari (0)

Ostavite komentar

PRODAVNICA BR. 1

Maksima Gorkog

  • Maksima Gorkog 25 (blizu Kalenić pijace), Beograd

    011/245-07-82
    radnim danima: 8h-20h,
    subotom: 9h-15h
    Pogledajte na mapi ovde
PRODAVNICA BR. 2

Brankova

  • Brankova 16, Beograd

    011/328-35-07
    radnim danima: 9h-18h
    subotom: 9h-15h
    Pogledajte na mapi ovde
PRODAVNICA BR. 3

Stand Magicnog bilja u TC Stadion

  • Zaplanjska 32 (TC Stadion), Beograd

    064/643-30-55
    svim danima 10h-22h
    Pogledajte na mapi ovde

Development: draganmarkovic.net

Upotreba kolačića (eng. Cookies). Ovaj sajt koristi kolačiće u cilju analize saobraćaja i poboljšanja korisničkog iskustva. Daljim korišćenjem sajta izjavljujete da se slažete sa upotrebom kolačića.
Razumem