PČELARSKA PRIČA: LJUBAV NA PRVI POGLED

15.10.2020 | AKTUELNO | Pregleda: 107 | Autor: | 0

Stefan Antunović je na drugoj godini Poljoprivrednog fakulteta prvi put zakoračio u pčelinjak. Sada je apsolvent, pčelar i nosilac poljoprivrednog gazdinstva

Stefan Antunović je na drugoj godini Poljoprivrednog fakulteta prvi put zakoračio u pčelinjak. Sada je apsolvent, pčelar i nosilac poljoprivrednog gazdinstva Antunović.

- Tokom nastave iz predmeta Pčelarstvo, prvi put sam se susreo sa radovima u pčelinjaku i to je bilo presudno da odlučim da se bavim pčelarstvom. Osnove koje sam tada stekao pomogle su mi da postanem pčelar, ali kada se bavite pčelama, stalno se uči. Samo ako pratite literaturu, stalno radite u pčelinjaku i donosite odluke za sopstveni pčelinjak, postajete pravi pčelar - objašnjava Stefan Antunović.
Čest je slučaj da se pčelarstvo, poput zanata, nasleđuje i, zahvaljujući znanju koje se prenosi, mladi pčelari uče na tuđim a ne na svojim greškama. Stefan ne pripada toj kategoriji.
- U našoj porodici ja sam započeo bavljenje pčelarstvom, nisam pčelarsko znanje stekao prenošenjem sa kolena na koleno, što ne znači da ne bih voleo da svoje znanje i iskustvo prenesem na mlađe naraštaje, ukoliko budu želeli. Cela porodica je sad angažovana, s obzirom da više nemamo nekoliko košnica, taj broj je znatno veći i bilo bi nemoguće da jedna osoba obavlja sve poslove. U pčelinjaku mi je otac desna ruka, dok mama, sestra i devojka više vode računa o prodaji. Svako je našao svoje mesto i delokrug rada koji mu najviše odgoovara. Kada je vreme za vrcanje meda, onda smo svi na okupu.
Za odnos prema pčelama Stefan kaže da je to bila „ljubav na prvi pogled”. A kao i svaka ljubav, i ova je u početku bila čista emocija, bez biznis plana i namere da pčelarenje bude izvor prihoda ili zanimanje. I da nije bilo te ljubavi, kaže, više bi razmišljao, postavljao sebi pitanje da li je uopšte sposoban za bavljenje pčelama, kako će se snaći, da li je to ono što u stvari želi, i možda bi odustao.
- Kao kod svih početnika, greške su bile neizbežne. Neke su bile vezane za rojeve, nisam bio siguran kako taj proces teče, kako na najlakši način smestiti novo društvo u košnicu. Bilo je rojeva i kod komšije na grani. Sad nam je lepo da se setimo i nasmejemo, tada mi nije bilo toliko smešno. Promenio se broj košnica. Imali smo veliki broj različitih pčelinjih paša, različitih vremenskih uslova i iz svega smo nešto naučili, što primenjujemo u radu - kroz osmeh Stefan objašnjava prve greške na kojima je učio pčelarske veštine i dodaje:
- Nepisano pravilo je da se počinje sa neparnim brojem košnica, tako da sam ja krenuo od tri. Kada smo ostavili pčelama med za zimu, prvu godinu smo završili tako da je nama ostalo dvadesetak kilograma za naše potrebe i prve poklone prijateljima i familiji.
Trenutno Stefan sa porodicom brine o stotinak košnica, a plan je da se za sada, broj pčelinjih društava ne uvećava. Naglašava da život u velikom gradu ne znači da se ne možete baviti pčelarstvom. Njegove pčele su tokom zime i u periodu između paša u Zemunu, u naselju Plavi horizonti, a tokom paše na različitim, prethodno dogovorenim lokacijama u Srbiji. Zbog toga kraj sezone dočeka sa tri vrste meda: livadskim, lipovim i bagremovim.
- Zemun je velika opština, pretpostavljam da ima još pčelara, ako ne profesionalnih, onda bar onih koji se pčelarstvom bave iz hobija. Živim u naselju Plavi horizonti koje još uvek nije u velikoj meri urbanizovano, pa niti komšijama smetaju pčele, niti oni pčelama. Bavljenje pčelarstvom nije lako, bez obzira gde živite. Jedino je teže kada živite u samom gradu, zato što u neposrednoj blizini nema mnogo lokacija za pčelinje paše i smeštanje košnica, dodaje Stefan.
Na pitanje kako je epidemija koronavirusa uticala na potražnju i šta bi preporučio za očuvanje zdravlja Stefan kaže:
- Primetio sam da je veća potražnja za medom od početka pandemije. Mnogo ljudi koji nemaju naviku da uzimaju med i pčelinje proizvode, tokom ovog perioda počeli su da ga konzumiraju. Imunitet se gradi, Nije dovoljno pojesti dve kašike meda samo kada se ne osećamo dobro, potrebno je koristiti med i pčelinje proizvode redovno, kako bi se ojačao imunitet. Med nije tableta koja deluje u roku od pola sata. Nijedan med koji pčela proizvede nije lošeg kvaliteta, postoji samo med koji uništavaju ljudi dodavanjem vode, šećera ili drugih dodataka kako bi se više zaradilo.


Pčelarski recept za bolji imunitet
- Med je jak prirodni antioksidans koji pomaže jačanje imunog sistema i uništava bakterije u organizmu. Naše iskustvo je da roditelji s malom decom uglavnom uzimaju bagremov med, pošto deca smeju da koriste med tek nakon navršenih godinu dana. Daleko od toga da ne uzimaju i lipov i livadski. Preporučujemo da se svaki proizvod proba, pa se utvrdi koji najviše prija. Za sada od biljnih mešavina pravimo seme koprive u medu. Ono je odlično za anemiju i nedostatak gvožđa, ali se pokazalo dobro i za jačanje imuniteta i lečenje kašlja. Onima koji naročito paze na imunitet, osim meda, preporučujemo i mešavinu meda, polena, propolisa i matične mleči.

Komentari (0)

Ostavite komentar

MAGIČNO BILJE, PRODAVNICE

BEOGRAD:

  • Maksima Gorkog 25 (blizu Kalenić pijace),
    011/245-07-82
    radnim danima: 8h-20h,
    subotom: 9h-15h
LOKACIJE PRODAVNICA

BEOGRAD:

PRATITE NAS

Development: draganmarkovic.net

Upotreba kolačića (eng. Cookies). Ovaj sajt koristi kolačiće u cilju analize saobraćaja i poboljšanja korisničkog iskustva. Daljim korišćenjem sajta izjavljujete da se slažete sa upotrebom kolačića.
Razumem