HEPATOPROTEKTIVNA DIJETA

Hepatoprotektivna dijeta štiti vašu jetru i preporučuje se kod bolesti jetre, kao što su ciroza, hronični hepatitis i druge bolesti.
Ishrana treba da bude bogata:
o belančevinama (1g/kg telesne težine ili oko 75-100 g dnevno)
o kalorijama (2.500-3.000 kcal na dan)
o ugljenim hidratima (300-400 na dan)
o vitaminima A (ne u obliku karotena), B grupe, C, D i K.
Hranu je potrebno rasporediti na veći broj malih obroka. Termički obrađena hrana može biti kuvana, pečena u malo biljne masnoće, ili dinstana na laganoj vatri u malo ulja ili vode. Izbegavajte pečenje sa mnogo masnoće ili prženje u dubokom ulju. Izbegavajte industrijske napitke-sokove, čak i guste sokove. Pijte vodu (nemojte koristiti gaziranu mineralnu vodu), lagane biljne čajeve, sveže pripremljene sokove od voća i povrća. Strogo je zabranjena konzumacija bilo kakvih alkoholnih pića.

Da ne biste dodatno ugrozili jetru, umesto belog hleba, mleka i mesa koristite zamenske namirnice.
Hleb i zamene - cele žitarice (pirinač, pšenica, raž, zob, ječam, proso, heljda) i njihovi proizvodi (zobene i druge pahuljice, brašna od celog zrna, testenina, hleb)
mahunarke (soja, bamija, sočivo, grašak, pasulj)
klice pšenice (sirove, pržene, sveže)
namirnice rasporedite u više obroka dnevno
izbegavajte oljuštene žitarice i njihove proizvode

Mleko i zamene
preporučuju se: neobrano mleko, mlečni proizvodi (acidofil, kefir, kiselo mleko, jogurt), mlad sir mocarela
izbegavajte masne i tvrde sireve i masne pavlake
uzimajte najmanje tri do četiri decilitra mleka dnevno, raspoređeno u barem dva obroka

Meso i zamene
jedite meso mršavo i od mladih životinja, uklonite suvišnu masnoću, iznutrice
jaja, posebno žumance, nemojte jesti više od tri do četiri komada nedeljno
redovno jedite ribu i plodove mora, plavu ribu
izbegavajte konzervirane, dimljene i suve mesne prerađevine, kao i riblje prerađevine
meso pripremajte kuvano, pečeno ili dinstano na laganoj vatri, a ribu uzmite kuvanu ili pečenu.

Jednostavna dijeta
Jedite sve vrste povrća, oko pola kilograma na dan, raspoređeno u više obroka. Sledeće vrste povrća su posebno korisne:
salate i slično povrće
cikorija, matovilac, salata
kupusnjače: karfiol, kelj, kelj pupčar, kelj lisnati, kupus
peteljke: artičoka, komorač, različite vrste klica
mahunasto povrće: bamija, grašak, mahune
luk: beli luk, praziluk, mladi luk
korenasto povrće: keleraba, šargarepa, pastrnjak, rotkva crna, rotkva
gomoljasto povrće: krompir, čičoka
povrće plod: paprika, krastavac, patlidžan, paradajz, tikva
lisnato povrće: blitva, spanać, maslačak, kopriva, divlje povrće
začini: bosiljak, vresak, anis, kurkuma, lovor (za kuvanje mahunarki), majčina dušica, origano, list peršuna i celera
ostalo: gljive
povrće jedite sirovo, kuvano, dinstano ili lagano ukiseljeno
izbegavajte industrijski konzervirano povrće.
Voće - sledeće vrste voća posebno su korisne
jedite najmanje dva komada voća na dan, ili dve porcije (šoljice ili kriške) južnog voća: ananas, banana, urma
agrumi ili limunsko voće: limun, pomorandža, mandarina, grejpfrut
koštunjavo voće: šljiva, breskva, kajsija, trešnja
jabučasto voće: jabuka, dunja, kruška
jagodasto voće: jagoda
orašasti plodovi: lešnici, bademi
semenke: bundeve, suncokreta i susama
ostalo: borovnica, kesten, maslina, šipak, dinja
Masti
hladno ceđena ulja (maslinovo, suncokretovo, kukuruznih klica, tamno susamovo).
Ostale namirnice
pivski kvasac, morske alge (kombu - za kuvanje mahunarki), klice (alfalfa), med.