AKO ŽELITE BONSAI, MORATE BITI DOSTOJNI

19.05.2019 | AKTUELNO | Pregleda: 382 | Autor: | 1

Dr Miodrag Bošković, neurobiolog, usavršio je drevnu japansku umetnost koju je doneo u Srbiju



Dr Miodrag Bošković, neurobiolog, usavršio je drevnu japansku umetnost koju je doneo u Srbiju i već 30 godina bavi se gajenjem bonsai stabala.
Kada se iz rodnog Požarevca u svet otisnuo da stekne znanje i obrazovanje, znao je da će uspeti da ispuni svoje težnje da sjedini prirodu, filozofiju, mistiku i umetnost. Dr Miodrag Bošković, neurobiolog i hipnolog, tokom studiranja i rada usavršio je i bonsai - drevnu japansku umetnost koju je doneo u Srbiju. Na porodičnom imanju kraj Požarevca napravio je staklenik sa podnim grejanjem, specijalan prostor za malene biljke.

- Za mala stabla potrebna je ljubav. Nesebična i požrtvovana, kao što roditelji paze decu, bez očekivanja. Za trideset godina, koliko se bavim uzgojem bonsaia, u ovoj neobičnoj umetnosti pronašao sam mentalno sidro i božansku harmoniju - kaže Miodrag Bošković.

Od najranijeg detinjstva, Miodrag je u kontaktu s prirodom. Fascinirale su ga šume i drveće. Instiktivno je osećao duboku mudrost koja u njima živi.
- Saznao sam da drveće živi hiljadama godina i da su mu od svog nastanka ljudi pridavali značaj. Mnoge civilizacije drvo su smatrale svetinjom i verovali su da ima magične moći. Prihvatanjem hrišćanstva i Srbi nastavljaju običaj da se za praznike okupljaju ispod zapisnog drveta - kaže dr Bošković.
Zanimajući se za bonsai, saznaje da u Japanu postoji, osim zen budizma, i prastara religija šinto, čiji sledbenici poštuju duhove koji obitavaju u prirodi: planine, reke, mora, zemlje. Za njih posebno mesto ima drveće, uzgajano u vazama.

- Tokoname, posebno kreiran prostor na kome se bonsai izlaže, može se uporediti sa hrišćanskim oltarom, što ukazuje da je za Japance bonsai deo religije, poštuje se kao svetinja i u plemićkim porodicama prenosi se sa oca na sina generacijama, kao što se kod nas prenosi ikona krsne slave.
Iako poreklom iz Kine, bonsai u Japanu dostiže vrhunac. Plemići samuraji nisu u obavezi da ratuju, ali jesu da provode jedan deo života kod cara i šoguna, da steknu visoko obrazovanje. Posebna pažnja posvećuje se kulturi i umetnosti, a bonsai umetnost bila je rezervisana za plemiće. I danas vlada verovanje da ko uzgaja bonsai, smatra se plemenitim čovekom ili duhovnim plemićem, što je za Boškovića bio poseban izazov.

- Moj život nije uvek bio lak. Naporno sam radio da bih se školovao, a opuštao sam se i utehu nalazio po rasadnicima i bonsai baštama. U početku nisam imao uslova za uzgajanje, ali sam mogao da im se divim, da učim uz njih i da meditiram. Razumeo sam da, kao što svi ljudi nisu isti, tako i svako drvo ima svoj karakter, narav i ličnost. Kada sam kupio prvo drvo, osetio sam posebnu harmoniju - kao da mi je drvo poručilo da je mene čekalo - kaže naš sagovornik.
U međuvremenu, njegov prvenac bonsaia promenio je mnogo vaza i adresa, selili su se i više puta menjali države, pa je dobio zasluženo ime - Putnik. Pre petnaest godina na njega je pala teška gvozdena cev i ozbiljno ga oštetila. Miodrag ga je oporavio, osećajući kako mu borbom za život Putnik uzvraća ljubav.

Doktor Bošković kasnije počinje da kupuje i druge biljke, obilazi bonsai klubove, radionice, specijalne seminare, sledi instruktore profesionalce, shvatajući punije smisao ove plemenite umetnosti. Na imanju prijatelja, odgajivača rasnih konja u okolini Milana, u Italiji, pravi kolekciju od dvesta primeraka (pedeset i šest vrsta). Pre šest godina od jakog mraza stradalo je šezdesetak najboljih primeraka. Preostale biljke prebacio je u Srbiju na svoje imanje, ali su prošlog leta, u odsustvu, tuđom nepažnjom opet postradale. Stotine godina stare biljke, u koje je dr Bošković utkao nemerljivu ljubav i dane i noći rada. Samo su retke čudom preživele, zahvaljujući doktorovom požrtvovanju da i dalje zrače životom... Na sreću, Putnik se izborio za život.

- Bonsai nije za svakoga. To nije cveće, ukras za dnevnu sobu, hodnik, terasu ili dvorište. Nije ni roba sa kojom ćemo praviti obrte i zarađivati novac - ističe Bošković i nastavlja: - Da bi se bonsai formirao i održao kako treba, neophodne su plemićke vrednosti onoga ko se njime bavi. Znanje, strpljenje, dobrota, volja za učenjem, sposobnost da se prava stvar uradi u pravom trenutku. Tu nema laži, nema prevare, nema zabušavanja, foliranja i pretvaranja. Čovek koji ima mozak i dušu, umetnički dar, poštovanje prema prirodi, ima i svoje dostojanstvo. Takav čovek je dostojan bonsaia jer se uklapa u etiku plemića, bez obzira gde je rođen i kakvog je porekla.
Koje drvo može da bude bonsai
- Bonsai se može praviti od gotovo svake vrste drveta, ali ne od bilo kakvog primerka. Vrste koje su posebno pogodne za edukaciju su sitnog lišća, zanimljive lepe kore, zdrave i dugovečne. Posebno se cene one koje sporo rastu. Ima listopadnih i četinara, kao i tropskih biljaka koje imaju specifične zahteve i svaka vrsta se drugačije neguje - ističe Bošković.

Komentari (1)

asad
Problem je sta raditi sa bonsai-om kad vlasnik vise nije sposoban da se stara o njemu? Gledao sam izlozbe bonsai-a koji su preko 300 godina stari. Oni se u Japanu prenose sa generacije na generaciju.
+1 -0

Ostavite komentar

MAGIČNO BILJE, PRODAVNICE

BEOGRAD:

  • Maksima Gorkog 25 (blizu Kalenić pijace),
    011/245-07-82
    radno vreme
    radnim danima 8h-20h,
    subotom 9h-15h
    nedeljom 9h-14h
LOKACIJE PRODAVNICA

BEOGRAD:

  • Brankova 16,
    011/328-35-07
    radno vreme
    radnim danima 8h-20h
    subotom 9h-15h
  • Zaplanjska 32 (TC Stadion)
    064/643-30-55
    radno vreme
    10h-22h radnim danima
PRATITE NAS

Development: draganmarkovic.net