ZAŠTO HLEB NIJE "KAO NEKAD"?

AKTUELNO | Pregleda: 138 | Autor:

Kvasac iz savremenog hleba opasan po zdravlje ljudi, upozorava ruski lekar i natrupata



Ništa nije kao pre pa ni hleb ni kvasac nisu isti...

Moderni kupovni hleb, pripremljen sa brzim, termofilnim kvascem, opasan je po ljudsko zdravlje, tvrdi lekar naturopata Viktor Hruščov, autor knjige o podmlađivanju ishranom.
On smatra da je jedan od većih problema današnjice - hleb.

- Isključio sam iz svoje ishrane (i ishrane svojih pacijenata) savremeni hleb. Stvar je u tome da, ako jedemo hleb sa kvascem, kvasac dospeva u našu krv, počinje da se razmnožava, konzumira naše vitamine, mikroelemente, belančevine. Istovremeno, on luči produkte svog življenja: toksine. I zato moderni hleb smatram jednim od najgorih izuma čovečanstva.
On navodi da kvasac prilikom pečenja ulazi u "kapsule" od glutena, a u crevima se oslobađa, oštećuje sluzokožu i narušava normalnu mikrofoloru creva.

- Štaviše, on ne parazitira samo u crevima, već živi i u krvnoj plazmi, i slobodno se razmnožava. Ovo se može završiti različitim vidovima intoksikacije, gljivičnim oboljenjima, narušavanjem imuniteta, što može voditi mnogim hroničnim bolestima i tumornim procesima. Čak i ako prestanemo da jedemo moderan hleb sa kvasecem - tek nakon pet godina neće više biti ćelija kvasca u u krvnoj plazmi.

Zašto je (današnji) kvasac toliko poguban?
- Do četrdesetih godina 20. veka korišćeni su kvasci sasvim drugog tipa. Oni nisu bili antagonisti ljudske simbiotičke mikroflore, odnosno, nisu ubijali korisne bakterije koje žive u debelom crevu, ali testo se dizalo 24 sata, što nije odgovaralo pekarima. Da bi intenzivirali proizvodni proces, počeli su da koriste kvasce sasvim druge vrste, koji se zvanično smatraju "uslovno patogenim mikroorganizmima", tj. takvim koji izazivaju bolesti pri određenim uslovima. U pitanju su takozvani termofilni kvasci, sa kojima testo naraste za samo sat vremena.

- Postoji oko 500 vrsta kvasnih gljivica, a među najopasnije za čoveka spada njih 30. Poslednjih godina od gljivičnih infekcija boluju skoro svi, pri čemu se one ne leče apotekarskim lekovima. Po različitim procenama, rasprostranjenost mikoza obuhvata 80 odsto odraslog stanovništva i 95 odsto dece. U poslednjih nekoliko godina došlo je do trenda povećanja učestalosti gljivičnih infekcija ne samo kod odraslih, već i i kod dece, a posebno onih složenih, sistemskih gljivičnih infekcija -nastavlja Hruščov.

Rešenje je jednostavno: pripremite svoj domaći kvasac. Recepata ima mnogo, ovaj preporučuje grupa ruskih autora:
Ražano brašno preliti toplom vodom (oko 40 stepeni Celzijusa) do konzistencije jogurta i ostaviti na toplom mestu, najbolje u polulitarskoj tegli. Posle 24 sata, dodati malo brašna i vode i ostaviti na toplom mestu. Trećeg dana pojaviće se mehurići, što znači da je "kvasac" spreman. Ukoliko ne želite istog trenutka da zamesite hleb, možete pokriti teglu gazom i ostaviti je u frižideru. Jednom nedeljno skidajte gornji sloj i "nahranite" kvasac brašnom i vodom. Trećina tegle dovoljna je za dve vekne hleba.




Komentari