BEZ “ĐUMBIRKA“ NE POČINJEM DAN

AKTUELNO | Pregleda: 380 | Autor:

Dragana Kosjerina, voditeljka RTS-a veliki je gurman, ali tvrdi da je genetika bila prilično blagonaklona prema njoj, pa još ne mora da vodi računa o tome šta i koliko jede



- Uživam u hrani i jedem sve vrste namirnica, osim koštunjavog voća na koje imam alergijsku reakciju - kaže crnokosa voditeljksa sa najlepšim osmehom na Javnom servisu i dodaje:
- Najviše volim srpsku i italijansku kuhinju, a kad sam gladna jedem sve što mi padne na pamet. Budim se u četiri ujutru i mnogo se bolje osećam ako mi je poslednji obrok ranije, negde do osam uveče.
U hladne dane najradije jede potaže, često ih pravi i sama, a omiljen joj je od bundeve.
- Potaži su postali baš popularni poslednjih pet-šest godina. Obarim povrće, ubacim ga u blender, dodam malo neutralne pavlake i to je to. Najradije spremam one od bundeve, brokolija i spanaća, mada on mora da se pravi s krompirom, da bi bio dovoljno gust. Osim što su vrlo ukusni, veoma su i pristupačni. U ove hladne dane potaži okrepljuju, mada ne mogu da zamene kompletan obrok. Ukoliko dodate i neko parče zdravog hleba od celog zrna, onda je to druga priča, to može da vas zasiti nekoliko sati. Naravno, volim i dobre čorbice.

Voditeljka priznaje da ne kuva redovno, nego samo kad je raspoložena i kad joj to pričinjava zadovoljstvo. Kad je u pitanju voće i povrće, u poslednje vreme trudi se da sve termički obrađuje, jer je imala loše iskustvo sa voćem, koje je bilo prskano hemikalijama.
- Imala sam alergijske reakcije i u razgovoru sa alergologom došli smo do zaključka da je sve ono što se zadržava na kori voća vrlo štetno, iako se u kori nalaze najkorisniji vitamini i minerali. Hemikalije ne mogu da se skinu pranjem, pa sad i voće, poput jabuka i krušaka, barim. A najradije jedem citruse. Često uzmem i komadić đumbira i grickam ga umesto septoleta, super je za grlo.

Kafu je smanjila na jednu do dve dnevno, umesto nje pije razne čajeve. Pošto je godinama kod babe i dede u okolini Priboja na Limu skupljala lekovito bilje i sušila ga, razume se u čajeve, a sada najradije pravi one od žalfije, nane, majčine dušice.

- Volim da koristim lekovito bilje koje sam sama skupljala i sušila. S njim treba biti obazriv, postoji određeno vreme kad treba da se bere da bi sačuvala lekovita svojstva. Sakupljala sam ga i na Kopaoniku poslednjih godina, tamo gde je priroda netaknuta. Najlepše od svega je što čajevi nemaju rok trajanja, odnosno, kad prođe rok, samo će lekovita svojstva biti oslabljena.

Sušene biljke dodaje i u jela koja sprema, a izbegava kupovne mešavine začina.
- Jelo začinim po svom nahođenju nanom, žalfijom, majčinom dušicom ili nekom drugom biljkom, kad osetim da bi se njihov ukus slagao sa onim što kuvam. Volim i alevu papriku, a jedno vreme sam kari koristila gotovo svakodnevno.

Kad se uželi tradicionalnih srpskih đakonija, poput sarme, pasulja ili prebranca, ode do mame Radine.
- Nisam spretna u spremanju tradicionalnih specijaliteta naše kuhinje. Izveštila sam se samo u spremanju podvarka. U vreme slava i praznika, na trpezama je uglavnom teška i vrlo kalorična hrana. Nije mi problem da nedeljama budem na jakoj ishrani, ali posle dužeg vremena osećam da pomalo posustajem. Onda pribegavam detoks tretmanima. S vremena na vreme nateram sebe da ne jedem hleb, a obožavam ga kao i razna testa.

Kad je bila mlađa, bilo joj je važno kako izgleda i opterećivala se svakim suvišnim centimetrom u obimu, mada je mnogo trenirala i trošila se.
- Pravila sam odstupnicu, da mogu da jedem i potrošim te kalorije, jer nisam od onih koji bi mogli sebi nešto da zabrane na nekoliko meseci. Mislim da takvi režimi ishrane nemaju dugotrajan efekat - čim prestanete, kilogrami se vrate. Nema poente hraniti se zdravo pet dana, a šestog uneti sve ono što ste prethodno sebi branili. Treba jesti sve, ali umereno. Nisam pristalica radikalnih dijeta, izuzev kad su u pitanju zdravstveni razlozi zbog kojih ne smete da jedete neke namirnice.

Dragana zbog alergije kolače jede isključivo kod sestre Aleksandre koja je pravi ekspert sa poslastice.
- Dešavalo se da na slavama, raznim okupljanjima ili čak i u poslastičarnici pitam da li ima lešnika, badema, oraha. Odgovre mi da nema, a onda se ispostavi da je dodata kašika mlevenih oraha, pa završim na terapiji. Sad kad se uželim slatkiša, odem kod sestre i uživam bez bojazni. Inače, nisam veliki ljubitelj slatkog, u stanju sam da živim mesecima bez njega, ali kad mi padne šećer, slistim u cugu, recimo, pola čokolade. Kako se bavim javnim poslom, moram da pazim šta i koliko jedem.


Komentari