KREVET MEĐU 130 KOŠNICA

AKTUELNO | Pregleda: 156 | Autor:

Jozef Gašparovski, poklonik apiterapije i zaljubljenik u pčele, objašnjava kako pčele povoljno deluju na ljudski organizam


Iskusni pčelar i zaljubljenik u pčelarenje, Jozef Gašparovski iz Selenče, pored brojnih poslovnih obaveza i pčelarenja koje mu je dodatno zanimanje, okrenuo se apiterapiji, na ličnu korist ali i dobrobit porodice, prijatelja i namernika koji se zapute put Bačkog Novog Sela, gde su njegove pčele smeštene.

Neobično je i neuobičajeno za nas da neko izgradi kuću za odmor među košnicama, kao što je Jozef uradio. Nema većeg zadovoljstva, kaže on, nego kada se nakon napornog radnog dana duša i telo odmaraju u drvenoj kućici, udišući mirise nektara, prirode, šume i cveća, uz muziku pčela.
Drvenu sojenicu sagradio je među sto trideset košnica, pčelinjih zajednica, koliko ih ima na njegovom poljoprivrednom gazdinstvu. Kako zbog dnevnih obaveza ne može da pčelari, seleći košnice sa paše na pašu, one su smeštene u dvorištu u kojem je i velika kuća.

Pčele su na jednom mestu – kilometar ispred Bačkog Novog Sela, u neposrednoj blizini Dunava. Jozef kaže da upravo blizina velike reke čini da ovo mesto bude idealno za pčelarenje.
- To je podunavski, ritski region. Ima mnogo neobradivog zemljišta, a šuma je na nekim mestima i dva tri kilometra dugačka, bogata raznolikim rastinjem, koje pogotovo medi u letnjim sušnim mesecima, što je veoma važno za pčelu. Tokom dana Dunav mnogo isparava, ima rose, i te biljke mogu da opstanu i daju pčelama neophodan polen i nektar – objašnjava Gašparovski, dodajući da je cela opština Bač bogata šumama, ne samo bagremom, već i hrastom, cerom, jasenom...

- Odlučio sam da se, osim meda i pčelinjih proizvoda, bavim vidom apiterapije, odnosno da ljudima omogućim boravak među pčelama – priča Gašparovski i nastavlja: - Mene je privuklo to da ljudi budu sa pčelama, da borave u njihovom okruženju. Nije to moj izum, video sam takve primere u Ukrajini.

Naš sagovornik ne tvrdi da boravak u takvim kabinama dovodi do spektakularnih promena i izlečenja bolesti jer, kako kaže, kao što svako reaguje drugačije na ubod pčela, tako različito reaguje i na ovaj vid terapije, ali, u svakom pogledu, svi koji su u njima boravili bolje su se osećali.
- Teško je objasniti taj osećaj onome ko tako nešto nije doživeo. Kad uđem unutra, organizam se opusti i rastereti i oseti se bolje, kao da probleme i opterećenost izbrišete gumicom. Ovo stanje se opisuje kao stanje deteta u majčinoj utrobi, a takvo okruženje stvara mikroklima i energetsko polje pčelinje zajednice – priča Gašparovski i dodaje: - Priroda se pobrinula za sve: tu gde je bolest, tu je i lek. I oduvek je tako bilo, samo što smo to danas zaboravili kada smo se okrenuli konvencionalnoj medicini i farmaciji. Pčele su četrdeset miliona godina na planeti, a ljudi mnogo manje – verovatno bismo mogli od njih puno da naučimo, ne samo o organizaciji posla već i o životu.

Izvor: Lekoviti med

Komentari