DOBAR STRES, LOŠ STRES I KAKO GA SAVLADATI

AKTUELNO | Pregleda: 264 | Autor:

Ako ste mislili da samo holesterol može biti i dobar i loš prevarili ste se! Pobedite stresne situacije uz meditaciju i tišinu


Šta se događa u našem telu kada doživimo stresnu isituaciju: naše telo prelazi u stanje hitnosti, kao da je neko uključio turbo pogon - sve se ubrzava.

Ako razumemo što se događa u našem telu možemo da naučio kako da kontrolišemo stres i koristimo ga u našu korist, smatra Majkl J. Porter, predavač na katedri za molekularnu genetiku pri Univerzitetu u Lankašajru.

On kaže da stres zapravo ne mora uvek biti loš. Stres nas čini bržim, jačim, okretnijim, mozak bolje radi, pamti detalje... Zato su neki ljudi spremni da sebe dovedu u stresne situacije ili učestvuju u ekstremnim sportovima.

Problem je stres koji nije pod kontrolom, on nas može paralisati na mestu, a mozak kao da prestane da radi, postajemo nesposobni da mislimo. To se, događa ljudima koji imaju tremu pred javni nastup.
Veliki problem i opasnost za zdravlje je hroničan stres, a to je vrsta stresa protiv kojeg se treba boriti svim silama, a najbolje je da izaberete proverene metode: duboko disanje, meditaciju, razmišljanje o tom trenutku, a ne o prošlosti i budućnosti.

Što se događa u telu pod stresom?
Kada se osećamo stresno, naše telo pređe u stanje hitnosti, u organizmu se sve ubrzava.
Postajemo izuzetno budni, sposobni da brzo reagujemo. Mozak ubrzano radi, memorija se povećava i sposobni smo da zapamtimo svaki detalj onoga što vidimo, čujemo ili osećamo. Tada nam se čini kao da je vreme stalo.

U telu, preciznije u delu malog mozga koji zovemo hipotalamus, aktivira se niz hormona.
To rezultira ubrzanim disanjem, povećanjem krvnog pritiska i brzine otkucaja srca. Istovremeno, jetra razgrađuje više glikogena, visokoenergetske supstance slične skrobu u biljkama. Proizvodi se u telu, a služi kao energija.

Krv se seli iz drugih delova tela u mišiće - što rezultira većom snagom i izdržljivošću. Imuniteta se ubrzava, a krv se priprema za zgrušavanje - u slučaju da budemo povređeni. Mozak počinje da raditi sve bolje - hrani se većim dozama glukoze i kiseonika.

Šta je izgaranje?
Naše telo u stresnim situacijama radi ubrzano poput motora koji se, ako tim tempom radi predugo, pregreje i izgori.

Fiziološke promene, uključujući povišen pritisak, veći nivo glukoze u krvi i smanjen apetit, kratkoročno su važne za prilagođavanje i obično izazivaju vrlo malo oštećenja. Ali, hroničan dugotrajan stres može rezultirati slabijim imunitetom, dijabetesom, srčanim i moždanim udarom itd.

- Za naša tela najbolje je da se prilagode stresu samo kada je to najpotrebnije - za maksimum koristi i minimum štete - kaže Porter.
Metode za kontrolu stresa:
Disanje
Jedna od najjednostavnijih stvari koje možemo da uradimo u stresnim situacijama je da kontrolišemo disanje. I u tradicionalnim metodama meditacije i modernim načinima opuštanja, naglasak je stavljen upravo na disanje, preciznije na duboke udahe.
Ovako se smanjuje proizvodnja jednog od hormona stresa - noradrenalina. Takođe i nivo kortizola, drugog hormona stresa, počinje da opada.

Tišina
Iako mnoge konstantne zvukove i ne čujemo jer smo navikli na njih, oni negativno deluju na naše moždane ćelije koje se zapravo nikada ne mogu odmoriti od tih podsticaja. Naučnici kažu da sedenje u tišini blagotvorno deluje na ljude i popravlja štetu koju čini prevelika buka.

Kada nastupi tišina, mozak se umiri, a tada se osećamo mirno i spokojno. Usporavanjem mozga, usporava se i naše disanje.










Komentari